KO JE DOSLOVNO VASKRSNUO ISUSA?

Vaskrsenje od zaista mrtvih? 

• „Onaj Koji je umro za grehe sveta je morao da ostane u grobnici određeno vreme. On je bio u kamenoj, zatvorskoj kući, kao zatvorenik nebeske pravde. On je bio odgovoran Sudiji celog svemira. On je nosio grehe sveta, i Njegov OTAC je JEDINI mogao da Ga VASKRSNE.„ {Ellen White: 5BC 1114.1}

• „Pavle apostol, ni od ljudi, ni kroz čoveka, nego kroz Isusa Hrista i Boga Oca, Koji Ga vaskrse iz mrtvih.” {Galatima 1,1}

• „I da čekate Sina Njegova s nebesa Kojega vaskrse iz mrtvih, Isusa, Koji nas izbavlja od gnjeva koji će doći.” {1. Solunjanima 1,10}

• “Ako Duh ONOGA (Bog Otac) Koji je digao Isusa iz smrti, počiva u vama, Onaj Koji je digao Hrista iz mrtvih će takođe oživeti vaša smrtna tela Svojim Duhom koji počiva u vama.” O kako je ovo dragocena poruka svakoj ožalošćenoj duši! Hristos je naš vođa i Utešitelj, koji nas teši u svim našim nevoljama.” {Ellen White, 6BC , p. 1076.9 1894}

Otac je digao Isusa iz smrti a ne Isus Sam Sebe, kako današnja lažna nauka tvrdi! Hristos je umro kao čovek, i ustao je kao čovek. Na primeru proroka Jone, koji je tri dana i noći bio u stomaku velike ribe, i koji nije sam sebe oslobodio već ga je Bog od spolja svojom silom pozvao da izađe, vidimo predsliku Isusovog ropstva u grobu koji je okončan tek Očevom silom od spolja!  A to ropstvo u grobu je bila potpuna smrt, na isti način kao kod svih ljudi na zemlji. To nam je dobro pokazano kroz Biblijsku priču o Vinogradaru, koji je prvo poslao svoje sluge kod nevernih ljudi u vinograd, a nakon njihovog ubistva i svog Sina, koji je ubijen na potpuno isti način! I

Isus je umro isto kao i svi ostali ljudi, a ne samo Njegova „simbolična“ haljina od mesa! Direktno nakon Svog vaskrsenja Isus nije dopustio Mariji da ga dotakne, nego je otišao prvo kod Svog Oca, da bi dobio prihvatanje Svoje žrtve, a kroz to i taj izvorni Božanski život i prirodu. Tek tada se vratio ka Svojim učenicima i dopustio im da Ga dodirnu, a zatim otišao zauvek na nebo. Isus je i nakon Svog vaskrsenja još jednom rekao „Bogu Svojemu“, da jasno pokaže da je Otac zaista iznad Njega.

• “A Isus ustavši rano u prvi dan nedelje javi se najpre Mariji Magdaleni.“ {Marko 16,9}

• “Reče joj Isus: ne dohvataj se do Mene, jer se još ne vratih k Ocu Svojemu; nego idi k braći Mojoj, i kaži im: vraćam se k Ocu Svojemu i Ocu vašemu, i Bogu Svojemu i Bogu vašemu.“ {Jovan 20,17}

• „Potom reče Tomi: pruži prst svoj amo i vidi ruke Moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra Moja, i ne budi neveran nego veran.“ {Jovan 20,27}

• “Spasitelj je izašao iz groba životom koji je (već ranije) bio u Njemu. Sada su dokazane reči: “Polažem život da bih ga PONOVO PRIMIO… Imam vlast položiti ga, i vlast primiti ga opet.“ {Ellen White: DA, p. 785.2}

Ako je Isus morao da dođe nazad ka tom izvornom i nepozajmljenom životu, koji je po gornjoj izjavi pre toga BIO u Njemu, to znači da se taj i takav život tada nije nalazio u Njemu! Ako je nešto već tu, onda ne moramo da se ka tome vratimo!

Mnogi zastupnici te pogrešne nauke su počeli da shvataju, da Isus sa Svojom apsolutnom besmrtnošću u kontekstu Trojstva ne bi mogao zaista umreti, osim Njegovog ljudskog tela, koje je po njihovom tumačenju samo „pokrivalo“ Božansku prirodu. Prava istina je da je ta telesna odeća pokrivala Božanstvo Njegove Osobe! 

Tako je došla sledeća lažna nauka, da je na krstu umrla „samo“ Isusova ljudska priroda kao „fasada“, a da je „prisutna“ Božanska priroda samo „spavala“ u grobu, sve dok Ga anđeo Gavrilo nije u Očevo ime kao „budilnik“ pozvao da ustane, pri čemu je onda Isus „Sam Sebe“ vaskrsnuo. Kao „potvrda“ toga se uzima stih da je Isus spavao u grobu i probuđen, zajedno sa rečima Duha Proroštva iste prirode, izvađenim iz konteksta, „Divinity has not died”, što je već obrađeno u prošloj glavi.

• “Ljudsko (Humanity) je umrlo, Božansko (Divinity) nije umrlo. Sa Svojim Božanskim je Isus imao moć, da slomi lance smrti. Ljudsko je umrlo, Božansko nije umrlo. On kaže, da ima ´život u sebi´, da bi uzvisio onoga, koga On to želi.“ {Ellen White: 1SM 301.1; FG1.317} 

Ali da Isus nije potpuno umro za nas, onda Njegova žrtva ne bi bila žrtva nego samo jedan spektakl pred celim svemirom! Ovo je hulan napad na Isusovu žrtvu! Biblija potvrđuje potpuno jasno, da je Isus, kao i mi, bio potpuno mrtav, i da je na isti način kao i mi podignut i vaskrsnut:

• “Ako Duh Onoga (Boga Oca) Koji je digao Isusa iz smrti,…” {Ellen White, 6BC , p. 1076.9 1894} 

Biblija potvrđuje da je Isus umro istom vrstom smrti kao i mi, zato što je na zemlji naravno i imao istu prirodu kao i mi:

• “A Bog (Otac) I Gospoda (Isusa) podiže, I nas će podići silom Svojom“ {1. Korinćanima 6,14}

• „Kao pripadnik ljudske Familije On je bio smrtan.“ {Ellen White: RH, September 4, 1900, Part 5}

• “Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će Bog I one koji su umrli u Isusu dovesti s Njim“ {1. Solunjanima 4,14}

• “Jer ste s Njim sahranjeni krštenjem, u kome s Njim i ustaste kroz veru u delotvornost Božju (Otac), Koji Ga je vaskrsnuo iz mrtvih.“ {Kološanima 2,12}

• “Da bi kao što je Hristos vaskrsnut iz mrtvih slavom Očevom, i mi isto tako hodili u novini života. Jer kad smo zasađeni s Njime u obličju Njegove smrti, bićemo tako i ustajanjem.“ {Rimljanima 6,4.5} 

• “Da služite Bogu (Ocu) živu i istinu, i da čekate Sina Njegova s nebesa Kojega vaskrse iz mrtvih, Isusa, Koji nas izbavlja od gnjeva koji će doći.“ {1. Solunjanima 1,9.10}

• “Jer ako priznaješ ustima svojima da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svojemu da Ga Bog (Otac!) PODIŽE iz mrtvih, bićeš spasen.“ {Rimljanima 10,9}

Isus je i kod stvaranja svemira sve to učinio sa silom koja je proizišla od Oca. Ali to ne znači da je On Sam Sebe vaskrsnuo! U Bibliji čitamo jasno da je Bog Otac podigao Isusa a ne da je Isus Sebe podigao, kao što mnogi današnji teolozi tvrde! Naravno da podigao znači vaskrsnuo, jer po Bibliji mrtvi do Isusovog dolazka spavaju u grobovima. Izraz „podići“ u Bibliji ima isto značenje kao i vaskrsnuti! 

Ne postoji apsolutno ni jedno mesto gde piše da neko treba da bude prvo probuđen da bi onda vaskrsnuo! Ovde vidimo da ta lažna teologija koja odbija istinu da je Isus doslovno umro,  time odbija Isusovu žrtvu! Biblijsko podizanje ili vaskrsenje postoji samo kod jednog potpuno mrtvog bića, pri čemu to uopšte ne dotiče Božansku prirodu, jer ju je Isus pre toga odložio kod Oca! 

Zato je interpretacija da je Isus „samo spavao“ i od Oca „samo“ probuđen, da bi onda „Sam Sebe“„simbolički vaskrsnuo“ apsolutno nebiblijska! Isus sa druge strane kaže „pisano je“:

• “A nalazimo se i lažni svedoci Božji što svedočimo na Boga da vaskrse Hrista, Kojega ne vaskrse kad mrtvi ne ustaju. Jer ako mrtvi ne ustaju, ni Hristos ne usta.“ {1. Korinćanima 15,15.16}

• “(Samo) Hristos je imao pravo, da da Svoju besmrtnost. Život, koji je u ljudskosti položio, je DOBIO opet, i dao čovečanstvu„“I ko je pojeo Moje meso i popio Moju krv, dobiće večni život, i Ja ću ga poslednjeg dana vaskrsnuti.“ {Ellen White: YI, August 4, 1898 par. 5} 

Mi ovde vidimo da se tu u oba slučaja radi o večnom životu, i da je Isus taj Svoj besmrtni život položio, da bi ga poklonio ljudima u smislu nagrade večnog života. Kako žrtva tako i večni život su mogli biti dati samo kroz smrt Isusa kao Božanstva u ljudskom obličju! Isus je iz groba ustao KA životu koji je u Njemu (već ranije) BIO.

Da li je taj život bio u Njemu dok je bio mrtav? Ne! Duh Proroštva kaže da je On taj život dao u Svom ljudskom obliku (in humanity). Tu ne stoji da je položio ljudski (human life) život, kao što se pokušava interpretirati. A upravo ta mala razlika nosi neshvatljivo duboku težinu istine. Ovde u stvari stoji da je Isus dobrovoljno položio Svoj Božanski a ne ljudski život, koji je nakon Svoje žrtve dobio nazad. 

Božanski život nije mogao da umre, i zato je Isus morao da ga kod Oca na nebu položi, da bi mogao na zemlji doslovno umreti i platiti kaznu za naše grehe. Ali u toj ljudskosti nije umrlo samo ljudsko telo nego i Božanska ličnost, sam Isus Hristos! Opis položio i opet dobio u kontekstu Božanskog života ne dotiče u vremenskom aspektu niti smrt na krstu niti vaskrsenje. 

Tu dolazi do slične zablude kao kada je 1843. Isusov ulazak u svetinju zamenjen sa Njegovim drugim dolaskom. Položio označava samo odlaganje Božanske prirode kod Oca, kad je Isus bio rođen. A dobijanje nazad znači vraćanje Božanske Prirode sa Božanskim životom.

• “A Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život koji veruje Mene ako i umre živeće.“ {Jovan 11,25} 

Ova Isusova izjava u sadašnjem vremenu se odnosi na naše a ne na Njegovo vaskrsenje nakon smrti na krstu, što u drugom delu stiha jasno stoji, i predstavlja najavu onoga što dolazi. Duh Proroštva i Biblija pokazuju na mnogim mestima potpuno precizno da će nas Sam Isus vaskrsnuti pri Svom dolasku, i pokloniti nam večni život koji nam je omogućio kroz Svoju žrtvu, i od kojeg će On biti izvor.

• “Setite se da je Hristos sve rizikovao; “iskušan kao što smo mi” On je RIZIKOVAO I SVOJE VEČNO POSTOJANJE U ZAVISNOSTI OD ISHODA KONFLIKTA.” {Ellen White: GCB, December 1. 1895 ‘Seeking the Lost’} 

Ipak, Isus je umro takvom smrću, kojom nije umro nijedan spasen čovek! On je u tom trenutku kao Nosioc naših greha bio kompletno razdvojen od Boga, dok su svi ostali iskreni ljudi umrli pod milošću. On je od samog početka prinošenja Sebe na žrtvu, i to od Getsimanije, izgubio Svoju vezu sa Ocem i oslonac na Očevu silu, pa je tako morao izdržati strašnu probu verom u ljudskoj prirodi, i upravo kao takav je otišao u grob. 

Isto tako će i Božji narod, nakon kraja vremena milosti, morati da izdrži poslednje trenutke zemaljske istorije za vreme sedam zala bez Posrednika u nebeskoj svetinji. Zato nije čudno da su nosioci otpadne nauke počeli čak i tako jasnu istinu iz Otkrivenja da odbacuju, sa tvrdnjama da je kraj vremena milosti „samo simbolika“, i da se u stvari „ne“ odnosi na poslednji Božji narod, nego „samo“ na pali Vavilon ovog sveta. 

Pod milošću prvom smrću umiru oni koji su prihvatili Božji plan spasenja, makar i bez teološkog znanja, živeći po dobroj savesti. Milost je dostupna i na raspolaganju svima bez razlike, za vreme njihovog života, sve dok imaju priliku da se pokaju, ili dok ne pređu granicu milosti i nađu se u stanju hule. Isus je umro kao simbol čovečanstva, i time preuzeo krivicu na Sebe i posrednički je poneo kako bi mogao da očisti od greha Svoju decu. To se zove Iskupljenje. 

Hristova žrtva imala je za cilj isto što i starozavetno tipsko žrtvovanje nevinog jagnjeta, a to je prenošenje greha i krivice na dalju službu u svetinji, a zatim krunsko delo očišćenja u svetinji nad svetinjama, šta odgovara istražnom sudu. Za one, koji su prihvatili Njegovo delo, i koji su Njegovom posredničkom službom očišćeni, On ima legalno pravo da podigne u život, dok one koji su odbili Njegovu žrtvu i ljubav čeka suočavanje sa zakonom koji nalaže smrt grešnika. 

Pokajani gresi Božjeg naroda padaju kao vatra i druga i večna smrt na njihovog uzročnika, sotonu, dok za nepokajane grehe sami grešnici nose kaznu plamena uništenja i svoje večne smrti. U nebiblijskoj nauci o „trojedinom“ Bogu, gde ne postoji doslovna podela u sili ili položaju, nego samo u simboličkom zadatku plana spasenja, i gde je „svaki od njih u svakome“, nije nikakvo čudo što se Isusu pripisuje sila da je vaskrsao „Samog Sebe“.

Po toj analogiji, i mi bismo morali vaskrsnuti sami sebe, zato što i mi onda „imamo“ Božansku prirodu ispod ljudske fasade „kroz“ prisustvo trećeg lica Božanstva u nama. I upravo to je ta mala suptilna, ali bogohulna razlika.

• “A ako li ŽIVI U VAMA DUH Onog (Oca) Koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, Onaj (Otac) Koji je podigao Hrista iz mrtvih, oživeće i vaša smrtna telesa Duhom Svojim Koji živi u vama.“ {Rimljanima 8,11}

Biblija pokazuje potpuno jasno da se Duhom Božjim samo zapečaćujemo za spasenje i vaskrsenje koje će učiniti Bog Otac Svojom silom, baš kao što je to uradio sa našim Spasiteljem i Zastupnikom, Isusom Hristom. Kroz Hrista dobijamo pravo na USVOJENJE i povraćaj prvobitnog statusa Božje dece, šta smo izgubili padom u grieh i time postali otpali sinovi Božji, tj. deca đavola pod grehom.

• “Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapečatim sluge Boga našega na čelima njihovima.“ {Otkrivenje 7,3}

• “I ne ožalošćavajte svetoga Duha Božijega, Kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja.“ {Efescima 4,30}

Ovaj tekst je isečak iz knjige Prva Zapovest ILI Trojstvo? – Enciklopedija Dokaza Starih Pregaženih Istina Svih Područja u kojoj svi citati stoje dodatno i na engleskom jeziku