JEVREJIMA 1,1-9 – NEBESKO ROĐENJE – ISUS JE ODUVEK BOŽJI SIN

Samo zemaljsko vaskrsenje ili i nebesko rođenje?

Ovaj Biblijski opis Isusovog rođenja se posebno koristi kao “dokaz“ da je On “samo” u kontekstu rođenja i vaskrsenja na zemlji, a ne pre toga, imao status Sina.

  • “Bog Koji je negda mnogo puta i različitim načinom govorio ocevima preko proroka, govori i nama u pošledak dana ovih preko Sina, Kojega postavi Naslednika svemu, kroz Kojega i svet stvori. (Psalam 2,8) Koji budući sjajnost slave i obličje Bića Njegova, i noseći sve u reči sile Svoje, učinivši Sobom (original: kroz Sebe) očišćenje greha naših, sede s desne strane prestola veličine na visini, I toliko bolji posta od anđela koliko preslavnije ime od njihova dobi. Jer kome od anđela reče: Sin Moj Ti si, Ja Te danas RODIH (Original: gennaó) I opet: Ja ću Mu biti Otac, i On će Mi biti Sin.“ {Jevrejima 1, 1-5}

Pri dubljem proučavanju ove glave možemo da pronađemo da je tu opisano i rođenje na nebu i vaskrsenje na zemlji.

Reč rodih u petom stihu NE znači vaskrsenje, nego doslovno rođenje, u ovom slučaju nebesko, pre stvaranja univerzuma. Originalna starogrčka reč ne dopušta ikakvu alternativu, i ne poseduje značenje vaskrsenja:

γεννάω (gennaó) = roditi = beget, bring forth, give birth to

Prvih pet stihova opisuju Isusov život kao doslovnog Sina i pre večnosti i vaskrsenja. Duh Proroštva jasno objašnjava da ovi stihovi govore da je Isus oduvek Sin, kao i da se Isus uvek svima obraćao kao Sin, počevši od patrijarha kao Adam ili Avram, pa do današnjih dana, a ne samo pri Svom boravku kao Mesije na zemlji!

  • “Božji Sin je prvim ljudima obećao spasenje. On je bio Taj Koji se lično pokazao patrijarsima. Adam, Noje, Avram, Isak, Jakov i Mojsije su razumeli evanđelje.“ {Ellen White: PP 366.1}
  • “Biblija nam jasno otkriva odnos između Boga i Hrista i oni jasno pokazuju ličnost i individualnost Obojice. [tu onda stoje stihovi: Jevrejima 1,1-5]. Bog je Hristov Otac; Hristos je Božji Sin. Hristu je dato uzvišeno mesto. Načinjen je jednakim Ocu. Svi Božji saveti su otvoreni Njegovom Sinu.” {Ellen White: 8T, p. 268, 1904}

Da li izraz „između Boga i Hrista“ znači „između trojedinog Boga i Isusa“? Onda bi Isus morao da postoji dva puta. Jednom kao deo Trojstva i još jednom kao separatni Individuum. Božji savet ili gremium je mesto, u kojem Bog donosi odluke. Svi Božji saveti su otvoreni Njegovom Sinu.

Ovde isto vidimo da Bog nije Trojstvo, jer bi u tom slučaju Isus zajedno sa Ocem i svetim Duhom automatski bio u Božjem savetu. Ali mi čitamo da su saveti Božji bili otvoreni Sinu kada je načinjen jedak Ocu tj. dobio autoritet kao Otac, jer je pre toga imao poziciju nižu od Očeve. Tu vidimo isto koliko je Trojstvo lažna nauka. 

Zašto sveti Duh kao „treće Božanstvo“ nije nikad prisutan na savetu Oca i Sina? Zato što sveti Duh proizilazi od Oca.

Mi čitamo u Jevrejima 1, 1-4 da je Bog Otac stvorio svet kroz Sina Isusa. Da li je i svet stvoren tek pri Njegovom vaskrsenju, pošto Trojstvenici tvrde da je tek na zemlji postao Sin? Da li je Isus sve stvorio ili Njegov Otac kroz Njega? Mi isto tako čitamo da je Isus naše grehe očistio kroz Sebe, što ne opisuje Njegovo vaskrsenje, nego Njegovo delo spasenja i smrt.

Kada bi Isus u smislu Trojstva samo nosio „ulogu“ Sina, onda On ne bi trebao biti uzdignut, jer bi po nauci o Trojstvu i na zemlji imao potpunu Božansku prirodu koju je sa spoljne strane samo pratilo meso i krv ljudskog tela. Ovaj aspekt je precizno objašnjen u glavi o Njegovoj prirodi na zemlji. Jedna uzdignuta pozicija ne znači vaskrsenje!

Isus je tu poziciju dobio od Svog Oca, a sam Otac nikad nije dobio neku poziciju od Sina! Samo Otac je iznad svega i svakoga, i kao Takav samo On daje i određuje bilo čiju poziciju. Isus je od Oca načinjen jednakim Ocu. A izraz načinjen predstavlja pasivu a ne aktivu! Isus nije Sebe rodio! Hronološki Biblija nastavlja opis Isusovog života sa Njegovim vaskrsenjem:

  • “I opet uvodeći Prvorođenoga u svet govori: i da Mu se poklone svi anđeli Božji. Tako i anđelima govori: Koji čini anđele svoje duhove, i sluge svoje plamen ognjeni. A Sinu: prestol je Tvoj, Bože (θεοζ) va vek veka; palica je pravde palica carstva Tvoga. Omilela Ti je pravda, i omrzao si na bezakonje: toga radi pomaza Te, Bože (Adonei) (θεοζ), Bog (Jehova) (θεον) Tvoj uljem radosti većma od drugova Tvojih.“ {Jevrejima 1, 6-9}

Na grčkom jeziku stoje različiti nazivi titule Boga θεοv i Njegovog Sina Isusa θεοζ. Samo reč θεον tj. Theon znači Bog bez početka, dok reč θεοζ tj. Theos znači Božansko Biće (koje poseduje početak)! Zašto bi inače postojale RAZLIČITE reči i na starom i na novom grčkom jeziku za oba pojma, kada bi obe zaista imale isto značenje?

Isus je naš Bog, a Njegov Otac je Njegov i naš Bog. Opet uvesti znači vaskrsenje, i da je Biblijski opis do šestog stiha doticao samo Njegovo prvo rođenje na nebu. Opet uvesti znači da je kroz vaskrsenje ponovo izašao od Oca. A isto i da je Svoju kod Oca pre dolaska na zemlju odloženu Božansku telesnu prirodu i Božanski život dobio ponovo nazad!

Isus je na zemlji imao dve prirode: telesno čovek, kao osoba Bog. Ali Isus je morao da telesnu Božansku prirodu ostavi kod Oca, jer inače ne bi mogao da umre za nas na krstu! Bog je u Svojoj prirodi apsolutno besmrtan. Očeva izjava, da treba da Mu se poklone svi anđeli, znači da je Isus u svakom pogledu došao nazad kao Božansko Biće, i da je Otac u tom smislu prihvatio Njegovu žrtvu.

  • “Bog je obećao da će dati NEBESKOG PRVOROĐENOG da spasi grešnika.” {Ellen White: DA, p. 51}

Nažalost i kod stihova o Njegovom zemaljskom vaskrsenju u Delima Apostolskim 13,32 i Psalam 2,7 dolazi do tumačenja, da ti stihovi dotiču celu prvu glavu poslanice Jevrejima, a ne tek deo od šestog stiha pa na dalje. Ali čak i kada bi taj deo Biblije opisivao samo zemaljsko vaskrsenje, to ne bi značilo, da je Isus samo na zemlji bio Sin, pošto na svim drugim mestima čitamo i vidimo jasno da je On oduvek bio Sin, što naravno uključuje Njegov boravak na zemlji i vaskrsenje.

Najnovija tvrdnja u okviru doktrine o Trojstvu glasi da je Isus nije umro na krstu, i da je nakon Očevog poziva Isus „Sam Sebe“ probudio u grobu. To je bogohulno jer negira Njegovu doslovnu smrt za naše grehe, što je direktno negiranje Njegove žrtve za nas! Isto tako, ako u Rimljanima 1,3 u okviru opisa Isusove misije na zemlji čitamo da je Isus na zemlji rođen iz Davidovog semena, besmisleno je to zloupotrebljavati kao “dokaz” da je On „samo“ na zemlji bio Sin! Kada je Isus postao čovek, primio je i ljudski lanac porekla od Adama do Svog proroka Davida, pa  sve do Sebe, kao što je već u Starom Zavetu proročki najavljeno!

Ovaj tekst je isečak iz knjige Prva Zapovest ILI Trojstvo? – Enciklopedija Dokaza Starih Pregaženih Istina Svih Područja u kojoj svi citati stoje dodatno i na engleskom jeziku