FALSIFIKATI?

Da li su tvrdnje, da je današnje verovanje u crkvi „NAPREDAK“ u spoznaji „ISTINE“ ispravne?

  • „Jedno je sigurno i biće jako skoro prepoznato, i to da će VELIKI OTPAD, koji se RAZVIJA biti SVE JAČI i VEĆI. To će tako ići dalje, sve dok Bog sa usklikom ne dođe sa neba.“ {Ellen White: Testimonies, Series B, No.7, S. 57 & NYI February 7, 1906, par. 1}
  • „Bog će podići mudre OSOBE (pojedince), koji će te ISTINE VRATITI NAZAD na njihovo mesto, koje im po Božjim planovima pripada.“ {Ellen White: SpTB02 51.2}

Pošto su za optad bili potrebni najjači argumenti, kao glavni „dokazi“ Trojstva su uzeti citati, koje možemo da simbolično izbrojimo skoro sa deset prstiju. Ti citati „od“ Ellen White su slučajno baš oni, u kojima stoje izrazi kao „Tri nebeska Nosioca časti“, „Nebeski Trio“ ili „Tri žive Osobe“. Pojam falsifikat sigurno ne znači nešto napisano drugim rukopisom! Jedan zaista profesionalni falsifikat sadrži savršenu i identičnu kopiju nečijeg rukopisa sa drugim rečima, inače ne bi bio falsifikat nego samo POKUŠAJ!

Setimo se izjave od ROGER MORNEAU, bivšeg sataniste, koji se ponovo vratio pravom Bogu. On je pisao o tome kako su demoni sami kucali tekstove na pisaćim mašinama. Pali anđeli se isto tako pojavljuju kao savršena imitacija umrlih ljudi. Da li je savršeni falsifikat iz njihovih ruku prepoznatljiv? Sigurno ne, jer su oni u stanju da naprave savršenu imitaciju. Iz tog razloga je najbolji odgovor na pitanje da li je nešto falsifikat, da li se takav tekst slaže sa ostatkom većine citata, ili im suproti 180 stepeni. Mi se nalazimo u ratu sa natprirodnim bićima, a ne samo sa slugama druge strane!

EGW je čak i 1909. godine napisala, da su Bog Otac i Sin Isus jedina Božanska Bića! Jedan istiniti Božji prorok nikada ne suproti sebi! Daljni razvoj tj. produbljenje istine ne znači dijametralno suprotan pravac, šta je upravo nauka o Trojstvu donela, nego produbljenje već objavljene nauke bez ijedne promene stare istine.

Dole stoji primer jednog „dodatka“:

  • Ko ima ljubav k Meni, držaće reč Moju; i Otac Moj imaće ljubav k njemu: i k njemu ćemo doći, i u njega ćemo se staniti.“ (Jovan 15.23) Mi, Otac, Sin i sveti Duh ćemo doći i prebivati u njemu.“ {Ellen White: 8MR, 408.2}

U navodu stiha je svesno napisana 15. glava umesto 14. (Evandjelje po Jovanu), da bi se još bolje sakrila originalna istina. Zašto svesno? Iako taj stih jasno govori samo o Ocu i Sinu, nastavljen falsifikovani i dijametralno suprotan tekst u identičnom kontekstu govori dodatno i o svetom Duhu tj. Trojstvu!

Originalni stihovi:

  • „Isus odgovori i reče mu: ko ima ljubav k Meni, držaće reč Moju; i Otac Moj imaće ljubav k njemu: i k njemu ćemo doći, i u njega ćemo se staniti.“ {Jovan 14,23}
  • „Koji mrzi na Mene i na Oca Mojega mrzi.“ {Jovan 15,23}

Kako možemo da prepoznamo da je nešto falsifikat? Kada je to prisutno u zanemarljivom broju, nasuprot velikom broju stihova i citata potpuno suprotnog pravca.

  • „…Krsteći ih u ime Oca i Sina i svetoga Duha“ {Matej 28,19}

Nasuprot gornjem stihu, u celom Novom Zavetu stoji, da su apostoli krštavali isključivo u ime Isusa. Zašto samo u ime Isusa? Zato što kroz krštenje potvđujemo da prihvatamo Isusovu žrtvu za nas. 

-Potapanje u vodu simboliše Njegovu smrt na krstu.

-Kratak boravak u vodi opisuje Njegovu subotu u grobu

-Ustajanje iz te vode ukazuje na Njegovo vaskrsenje u nedelju, tj. prvog dana. 

I Ellen White je isto tako (u sačuvanom originalu) napisala potpuno jasno, da se krštenje odnosi isključivo na Hrista, i time ne na Trojstvo:

  • „Jedan pokajan vernik, koji ide koracima obraćenja, podseća se pri svom krštenju na Hristovu smrt, sahranu i vaskrsenje. Njegovo uranjanje u vodu predstavlja sliku Hristove smrti i sahrane, i njegovo izranjanje iz vode predstavlja sliku Hristovog vaskrsenja“ {Ellen White: Spirit of Profecy Volume 3, p. 204}
  • „A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa.“ {Dela Apostolska 19,5}
  • „I zapovedi im da se krste u ime Isusa Hrista. Tada ga moliše da ostane kod njih nekoliko dana.“ {Dela Apostolska 10,48}

Promena stiha u Mateju 28,19 je učinjena pod vodstvom biskupa Euzebijusa na koncilu u Nikeji 325. godine, kao izvršenje naredbe paganskog cara Konstantina, koji je upravo kroz uvođenje Trojstva spojio pomirio i Pagane i Hrišćane. 

Biskup Euzebijus je na puno mesta pre 325. godine citirao taj stih bez dodatnih reči „u ime Oca, Sina i svetoga Duha“, a onda od kongresa nadalje odjednom samo u današnjoj formi. I sama katolička crkva to potvrđuje:

  • „Odlomci iz Dela Apostolskih ili Poslanica svetog Pavla. Ti odlomci izgleda ukazuju na to da je najranija forma krštenja bila u ime Gospoda.“ „Da li je moguće pomiriti te činjenice sa verom da je Isus zapovedio Svojim učenicima da krštavaju u trinitarnoj formi? Da je Isus stvarno dao takvo naređenje, sigurno je da bi Apostolska crkva to sledila, i morali bi smo imati tragove poslušnosti tome u Novom Zavetu. Ali ni jedan trag nikad nije pronađen. Jedino objašnjenje te tišine, kroz gledište antitradicionalizma, je da je kratka Hristološka formula (Isusovo ime) bila original, a da je duga TRINITARNA formula bila KASNIJI razvoj.“ {The Catholic University of America in Washington, D. C. 1923, New Testament Studies Number 5: The Lord’s Command To Baptize An Historical Critical Investigation. By Bernard Henry Cuneo page 27}

EGW je sama napisala, da Biblija sadrži i izmenjena mesta, bez da ih je eksplicitno navela:

  • „Videla sam da je Bog posebno vodio Bibliju; ipak dok je postojalo samo nekoliko kopija od nje, učeni ljudi su na nekim mestima promenili reči, misleći da tako prave Bibliju jasnijom, pri čemu su u stvarnosti mistifikovali to što je bilo jasno, prouzrokovajući da se to osloni na njihova utvrđena gledišta, koja su bila vođena tradicijom.“ {Ellen White: EW, p. 220.2, 1882}

Još jedan primer promene Biblije:

Luterova Biblija iz 1545. godine:

  • „Jer su tri koji svedoče na zemljiDuh i Voda i Krv.“ {1. Jovanova 5,7} „Denn drey sind die da zeugen auff Erden / Der Geist vnd das Wasser / vnd das Blut / “ {1. Jovanova 5,7}

Gornji stih iz 1545. godine je (tek nakon Luterove smrti) 1581. potpuno zamenjen donjim tekstom (Comma Johanneum), koji ne postoji u originalnoj starogrčkoj Bibliji:

  • „Jer je Troje što svedoči na nebu: Otac, Reč, i sveti Duh; i ovo je Troje jedno.“ {1. Jovanova 5,7} „Denn Drei sind es, die Zeugnis ablegen im Himmel: der Vater, das Wort und der heilige Geist, und diese Drei sind eins.“ {1. Johannes 5,7} („Lutherbibel“ 1581)

Originalna Luterova Biblija iz 1534. (1545.) godine ne sadrži falsifikovanu trojstvenuformulaciju Otac, Reč, i sveti Duh, nego samo ´Duh i Voda i Krv´. Isto tako je i izraz ´na zemlji´ je 1581. zamenjen sa izrazom „na nebu“. Zašto? Da bi sveti Duh bio predstavljen kao „nebeski Bog“. Na sve te reči je unesen još jedan dodatak: „i ovo je Troje jedno“ da bi nauka o JEDNOM „slepljenom“ Bogu Trojstva dobila još dublje „pojačanje“.

Još jedan primer: 

U grčkom originalu Evanđelja po Jovanu 1,1 za Boga Oca i Reč tj. Isusa stoje potpuno druge Titule. Kod Boga Oca stoji Titula (2 reči) „jedan Bog“. Sa druge strane za Reč tj. Isusa stoji izraz (1 reč) „Božanstven“ tj. Božansko Biće, a ne Bog! A upravo se ovaj stih koristi kao lažni dokaz sa tvrdnjom da u tom stihu i Bog Otac i Isus nose identičnu titulu „Bog“, što u originalu nije slučaj! 

Isus je kroz Svoje reči, da ni jedno slovo neće biti promenjeno, posebno naglasio, da će prava istina u svim vremenima ostati apsolutno identična, bez obzira šta stoji u manipulisanim Biblijama. 

U međuvremenu postoje i druga mesta u modernim prevodima Biblije, koja su decentno „prilagođena“ potrebnom jačanju nauke o Trojstvu. U nekim nemačkim Biblijama pored promene značenja na nekim mestima nedostaju čak i celi stihovi! Iz tog razloga su stariji prevodi Biblije bolji put ka istini. Zašto je u svim crkvama nastupila eksplozivna manifestacija nauke o Trojstvu i direktne molitve svetom Duhu? Zato što je Isusov dolazak neposredno pred nama, i Sotona želi da posebno naglasi svoje lažno Božanstvo. Upravo iz tog razloga u većini ekumenskih dokumenata stoji jasno da je jedini temelj ekumenskog saveza vera u Trojstvo, čije je priznanje jedini uslov za pristupanje neke crkve organizacijama ekumenskih crkava!

U TV emisiji (uživo) Baptiste John Akenberg-a iz 1985. godine je Walter Martin (pisac knjige „da li su Adventisti sekta´), novinar iz evangelističkih krugova, jasno dokazao pravu istoriju Adventističke crkve i verovanja. To je bilo u okviru intervjua dr William Johnsson-a, koji je bio jedan od najvažnijih teologa u Generalnoj Konfereciji i glavni urednik časopisa „Adventist Review“. Walter Martin je znao istoriju bolje od većine Adventista i dr Johnsson-a, sa obzirom na nepogrešive dokaze koje je dao. Kratka sumacija njegovih reči:

„Adventisti su uveli Trojstvo mnogo kasnije nakon smrti Ellen White. U poslednjoj fazi njenog života i par godina kasnije, Trojstvo nije bilo deo adventističke vere, niti je postojalo takvo učenje. Ellen White je do smrti imala posebno jak arijanski stav, i zato su u crkvi uklonjeni mnogi njeni citati, koji su smetali novim učenjima o Trojstvu.“ 

Pritisnut tim dokazima, dr William Johnsson je morao da prizna u odbrani, da „ako je to stvarno istina, onda ona „u toj fazi“ nažalost nije bila prorok“, umesto da ponizno kaže da će ponovo proučiti celo područje i sve reči od EGW, i onda doneti odluku šta je zaista istina.“

Da li je falsifikovanje počelo još za vreme života EGW, i da li se to zaista desilo?

Ellen White je od 1891. do 1900. godine bila protiv svoje volje poslata za Australiju, da bi nosioci otpada mogli da bez otpora sprovedu falsifikovanje Duha Proroštva:

  • „Ja mislim da mi nije pokazano, da treba da sve moje obaveze preselim odavde za AustralijuJa nisam dobila svetlost od Boga, kada sam napustila Ameriku. On mi nije  pokazao da je Njegova volja, da napustim Battle Creak. Ovo nije bio Božji plan, ali On vam je dopustio da usvojite vaše lične idejeSa vaše strane je doneta čvrsta odluka da ja napustim AmerikuVi ste bili toliko iritiranisvedočanstvima, da niste više hteli da TRPITE ljude koji su vam ih doneli.“{Ellen White: 11LtMs, Lt 127, 1896, par. 4}

Ellen White je 1888. godine, neposredno pred odlazak završila originalnu knjigu ´Spirit of Prophecy –  Lord Jesus Christ´ ´. Njena sekretarica MARIAN DAVIS je, za vreme njene odsutnosti, tu knjigu SAMA dopunila. 

Nakon te promene (koja nažalost sadrži i malobrojne manipulisane „dodatke“) je knjiga dobila novi  naziv ´Čežnja Vekova´ (Desire of Ages). Prema njenoj izjavi ona je „samo“ pronašla pogodne citate od EGW, koje je onda dodala. Marian Davis je tada bila okružena nosiocima otpada kao npr. profesor PRESCOTT, i pod njihovim uticajem odvedena od stare istine:

  • „U to vreme ja profesor PRESCOTT bioposebno zainteresovan, da Isusa predstavi kao VELIKOG ´Ja sam´, i da posebno naglasi Njegovu večnu (bez početka rođenjem) egsistenciju, kroz stalno ponavljanje izraza „večni Sin“. On je ´Ja sam´ iz 2. Mojsijeve 3,14, što se naravno odnosi na Isusa kao drugu Božansku Osobu, povezao sa sa Isusovom izjavom iz Jovanovog Evanđelja 8,58…. ….Sestra Marian Davis jeočigledno dopustila da bude ZAVEDENA, i nakon toga vidimo, da se, nakon što je ´Čežnja Vekova´ bila odštampana, u njoj na stranicama 24 i 25 pojavilo IDENTIČNO učenje, koje po mom mišljenu možemo da tražimo UZALUDNO u bilo kojem štampanom tekstu od Ellen White.“ {H. C. Lacey letter to Dr. LeRoy Froom Aug. 30, 1945}
  • „U vezi sa time, a ti naravno znaš da je sestri Marian Davis bila poverena priprema „Čežnje Vekova“, i da je materijal za to skupljala iz svakog dostupnog izvora (citati od EGW), iz njenih knjiga, neobjavljenih rukopisa, iz privatnih pisama, stenografskih izveštaja njenih govora itd. – ali možda ti ne znaš da je ona (sestra Davis) bila jako zabrinuta kako da nađe materijal za prvu glavu. Više puta mi se obraćala za pomoć dok je pripremala tu glavu (kao i ostale glave), i ja sam uradio šta sam mogao; imam dobar razlog da verujem da je i od prof. Prescotta često tražila sličnu pomoć, i da ju je dobila daleko bogatije i obilnije nego što sam ja mogao ponuditi.” (H.C. Lacey letter to L.E. Froom Aug. 30, 1945)

Nakon čitanja knjige ´Čežnje Vekova´ „od“ Ellen White iz 1898. godine, mnogi tadašnji teolozi su izneli pitanje, da li je EGW iznenada promenila verovanje i prihvatila Trojstvo? Odakle su zaista došle te (trojstvene) „dopune“ možemo da vidimo na donjem primeru. U originalnom citatu iz druge sveske „Spirit of Prophecy“ (Duha Proroštva) od Ellen White „The Great Controversy between Lord Jesus Christ and satan“ ´Velika Borba između Gospoda Isusa Hrista i sotone´ iz 1877 godine, stoje sledeće reči:

  • „…je odgovorila da zna da će ustati pri vaskrsenju, u poslednji dan“. Želeći da njenu veru još pravilnije usmeri, Isus je izjavio: „Ja sam vaskrsenje i život; ko veruje u Mene, iako je bio mrtav biće živ; i ko je živ i veruje u Mene, neće nikada umreti. Veruješ li to“? {Ellen White, The Great Controversy between Christ and Satan, 1877, p. 362-363}

Ovaj citat je 1898. u knjizi ´Čežnja Vekova´, dobio falsifikovanu „dopunu“ (markirano crvenom bojom i podvučeno crnom linijom):

  • „Marta je odgovorila: „Znam da će ustati pri vaskrsenju, u poslednji dan“. Želeći da njenu veru još pravilnije usmeri, Isus je izjavio: „Ja sam vaskrsenje i život.“ U Hristu je ISKONSKI, NEPOZAJMLJENI, NESTEČENI ŽIVOT.“ „Ko ima Sina Božijega ima život.“ {1. Jovanova 5,12}, „ako i umre živeće. I nijedan koji živi i veruje. Hristovo BOŽANSTVO je vernikovo čvrsto obećanje o večnom životu. „Ko veruje u Mene“, rekao je Isus, “iako je bio mrtav biće živ; i ko je živ i veruje u Mene, neće nikada umreti. Veruješ li ovo“? {Ellen White, Desire of Ages, 1898, p. 530}

Knjiga ´Čežnja Vekova – Desire of Ages´ danas služi kao poseban „dokaz“ trojstvene „istine“. Većina Adventista nažalost nije ni dobila informaciju, da u oficijelnoj crkvenoj arhivi „slučajno“ ne postoji ni jedna jedina originalna glava te knjige! Ellen White je za vreme njenog boravka u Australiji svoje nove knjige odštampala isključivo u jednoj neadventističkoj štampariji, jer očigledno više nije imala poverenje u Pacific Press. I „slučajno“ je baš u periodu njenog odsustva iz štamparije Pacific Press izašla dopunjena knjiga „Čežnja Vekova“.

  • „Ovo je donelo veliko oneraspoloženje Gospoda. PRIPRAVNICI su bili OBRAZOVANI sa unesenim LAŽNIM DOKTRINAMA. A štamparija od Review and Herald je slala te lažne doktrine u svet.“ {Ellen White: MS 20, 1903, April 3, par. 8}

Da li je Ellen White, kao Božji prorok, prepoznala taj otpad i nedozvoljene izmene naših knjiga?

  • „Poruka za porukom mi je dolazila od strane Gospoda u kontekstu opasnosti koje okružuju tebe (A.G. Daniels) i starešinu PRESCOTT-a. Videla sam da bi Sotona imao zadovoljstvo da vidi starešine Prescott-a i Daniels-a kako preduzimaju generalnu preradu naših knjiga, koje su tolike godine davale dobre rezultate. Ali niko od vas nije od Boga pozvan za to delo…Ja sam od Gospoda dobila jasan stav, da ON nije autor ovih predloga, da se promeni bilo šta u već objavljenim knjigama.“ {Ellen White, Lt 70, 1910, p. 2+15}
  • „Mi još uvek slušamo da je glas konferencije GLAS Božji. Svaki put kada sam to čula, mislila sam da je to gotovo HULA. Glas konferencije bi trebao da bude Božji glas, ali on to NIJE.“ {Ellen White, 16LtMs, Ms 37, 1901, par. 18}

Prof Prescott, pritisnut istinitim tvrdnjama da je u knjigama od EGW dodavao falsifikate, je na biblijskoj konferenciji 1919. javno izjavio, da je on lično dodao „samo“ jednu reč u ´Velikoj Borbi´ bez znanja sestre White, da bi „pojasnio“ njen tekst. Tu možemo da još jednom vidimo potvrdu, iz kog izvora su dolazila ostala „pojašnjenja“ knjiga od EGW. Mnogi misle da takvi falsifikati nisu bili mogući, jer su svi „njeni“ citati od strane konferencije, kao oficijelan „Božji glas“, potvrđeni da su originali. Šta je o tome rekla EGW?

Ovaj tekst je isečak iz knjige Adventisti – Prva Zapovest ILI Trojstvo u kojoj svi citati od Ellen White stoje dodatno i na engleskom jeziku