A. T. Jones je u okviru optada počeo da zajedno sa dr. Kellog tvrdi, da je sveti Duh treće nezavisno biće, na šta je Ellen White odlučno reagovala!
Dali je EGW zaista za svetog Duha koristila pojam „Osoba ili Ličnost“ koji vodi u pravcu Bića tj. Trojstva? Bez obzira koliki trud dolazi da se reči Ličnost ili Osoba interpretiraju na drugi način, ta dva izraza dotiču isključivo jedno Biće, bez stvarne mogućnosti drugačije interpretacije. Sa druge strane citati sa rečima Osoba i Ličnost suprote svim ostalim njenim citatima o svetom Duhu!
Mi možemo da vidimo u donjem citatu, da je Ellen White odlučno upozorila Adventiste na otpadne nauke od A.T. Jones-a:
Ellen White 1906: A.T. Jones je izabrao sotonske prevare:
- „Meni je žao za A.T. Jones, koji je upozoren stalno iznova i iznova. Ne obraćajuči pažnju na ta upozorenja, on je dozvolio neprijatelju da mu napuni um sa mislima o ličnoj važnosti. Nemojte slušati njegove reči, jer je odbio najjaču svetlost, i izabrao umesto nje tamu. Taj Jedan Sveti * nam je dao poruke jasno i precizno, ali su se neke jadne duše, zaslepljene neistinom i prevarnim uticajima sotonske sile okrenule od istine i pravde, da bi sledili prevare sotonskih agencija, i okrenule su se od istine i pravednosti da bi sledili te prevare sotonskog porekla.“ {EGW Ms 39, 1906.5}
* Koga je Ellen White nazvala The Holy One – Taj Jedan Sveti? Samog Isusa, Koji i u Bibliji nosi to ime:
- „Vi ste se odrekli Sveca i Pravednika, a molili ste da vam pokloni jednog ubicu.“ {Dela Apostolska 3,14}
- „Jer je pisano: budite sveti, jer sam Ja svet.“ {Prva poslanica Petrova 1,16}
Godinu dana nakon toga, A.T. Jones je napisao „The Medical Missionary“.
U sadržanom tekstu stoje reči, da se KONAČNO mora razumeti i PRIHVATITI, da sveti Duh nije IT tj. TO, nego Osoba:
A.T. Jones 1907: Zahtev za promenu verovanja:
- „A sveti Duh je Osoba (Person). Ova velika istina se NE PRIZNAJE, i u nju zapravo ne veruje više od samo nekolicine hrišćana. Zato svako zna, da gotovo BEZ IZUZETKA, tj. sa zaista, zaista retkim izuzetcima, da je sveti Duh od strane hrišćana povezan sa zamenicom IT (TO). Ali zamenica IT (to) se nikad ne koristi kod Osoba. U smislu osobina našeg (engleskog) jezika se IT koristi samo u kontekstu stvari, ali nikada u vezi osoba, nego samo kod stvari beživotne substance kao kamen, kuća, drvo, ili u vezi koncepata ili iskustava, kao površina, visina, širina, mir, sreća, tuga, jedan utisak, jedan uticaj. Ali sveti Duh nije ništa od toga: sveti Duh nije niti utisak, niti jedan uticaj, niti mir, niti radost, niri neka druga stvar. Ne, večno ne. Sveti Duh je osoba, večno jedna Božanska Osoba. On MORA uvek biti tako PRIZNAT i o njemu se mora govoriti kao o osobi. Na drugi način se ne može niti govoriti o njemu, niti ga zaista priznati.“ {A.T. Jones “The Medical Missionary“ p. 98.5 – 98.7} {https://m.egwwritings.org/en/book/1162.98}
Gornja izjava A.T. Jones-a iz 1907. razotkriva kompletnu istorijsku laž o navodnom prihvatanju Trojstva od strane tadašnje crkve, Ellen White i pionira.
Ako je izraz Osoba ili Ličnost tada zaista bio korišten, kako se danas tvrdi, zašto je A.T. Jones onda napisao, da osim samo nekoliko osoba (u stvari tadašnje vođe otpada), svi gotovo bez izuzetka, označavaju svetog Duha sa IT tj. TO. Ovo je zaista čudno, ako je crkva tada zaista prihvatila Trojstvo, kao što se danas uz pismene „dokaze“ tvrdi, koji u stvari potiču upravo iz pera tadašnjih vođa otpada! Ellen White je napisala, da se A.T. Jones nalazi u potpunom otpadu i da je faktično sluga dr Kelloga:
Ellen White 1908: A.T. Jones i dr Kellog zajedno objavljuju istu lažnu nauku:
- „Nismo videli ništa što bi nas ohrabrilo u nadi da će starešina Jones izaći iz tame koja je oko njega. On smatra da razume sebe, ali je slep i njegov osećaj je da zna koji korak treba da bude sledeći. Osetila sam da moram da sa njim razgovaram još jasnije. Rekla sam mu da je uprkos upozorenjima koja su mu data povodom uticaja dr Kellog-a na njega napravio upravo suprotan korak na koji je bio upozoren da ga ne napravi. On nije imao duhovni vidik da razume religiozne stavove tog doktora. Ja sam mu rekla da je postao glasnogovornik dr Kelloga drugim ljudima.“ {Ellen White: Lt 234, 1908}
- “On (dr Kellog) mi je rekao da SADA veruje u Oca, Sina I svetoga Duha, i da je po njegovomviđenju Bog zapravo sveti Duh, a ne Bog Otac, onaj koji ispunjava svemir i sve živo.“ {Letter by A. G. Daniells to W. C. White on October 29, 1903}
Jedina tema u okviru NASTAVKA Alpha otpada dr Kellog-a je bila isključivo lažna nauka o Bogu i svetom Duhu! Zašto je EGW poslala opomenu, ako je sveti Duh u tadašnjoj crkvi zaista već bio prihvaćen kao Bog?
H. Lacey je 1945. godine u pismu upućenom dr Froom-u opisao njegova najranija ubeđenja i verovanja njegove porodice u kontekstu Trojstva.
Pri tome se ne radi o tome da li je on verovao u Trojstvo, nego o njegovoj izjavi da je u Adventističkoj crkvi korišten samo srednji rod IT (TO), i da su svi odlučno odbijali teoriju da je sveti Duh Bog. Naši pioniri su verovali u Semi-Arianizam, tj. da je Isus Božansko Biće, bez da su prihvatili učenje o Trojstvu.
- “Što se tiče nekog posebnog spora, ili agitovanja po pitanju Trojstva, ne mogu da se setim bilo čega ozbiljnog. Naravno, oduvek sam znao da je starešina Urija Smit imao Arijanska verovanja, (originalna knjiga o “Danilu i Otkrivenju” to otkriva!) i da su naši ljudi nesumnjivo uglavnom pratili taj stav. Ali smo mi, kao porodica, odgojeni u Engleskoj (Anglikanska) crkvi, bili po prirodi ako mogu reći, Trojstvenici. Mi smo samo verovali, podsvesno, i ne sećam se da smo ikada to dovodili u pitanje sa braćom koji su nas doveli u istinu, sa starešinom M.C. Israel-om, i mladim bratom V. L. H. Baker-om. Jednoga se sećam, a to je komentarisanje moje majke o čudnom izražavanju koje su koristili naši pastori kada su govorili o Duhu svetom kao “ONO” ili “TO” kao da su mislili na Duha svetoga kao na uticaj, umesto kao na osobu. To joj je izgledalo jako čudno, i u velikoj meri i meni (tada sam imao 17. godina).” {H.C. Lacey letter to LeRoy Froom Aug. 30, 1945}
Bog se ipak pobrinuo, da uprkos velikom broju promenjenih citata EGW, neki ipak ostanu previđeni, da bi oni, koji zaista traže pravu staru istinu, nju i pronašli. Donji citat se npr. nalazi u „Velikoj Borbi“:
- “Otac je Svog Duha dao u nemerljivim količinama Svom Sinu, i mi takođe možemo imati udeo u punini Toga (sveti Duh) (IT, a ne Njega tj. HE).” {Ellen White: The Great Controversy, p. 477}
Šta bi bilo, ako bi izrazi TREĆA Ličnost – Osoba – Biće zaista poticali od Ellen White?
U nastavku ovog teksta stoje dokazi istine za sve čitaoce koji ostaju pri stavu da ne postoje falsifikati Duha Proroštva. Čak i tada trojstveni citati zajedno sa ostatkom stihova i citata ne predstavljaju dokaze Trojstva. Kada se neki tekst izoluje, time je moguće „dokazati“ bilo koju lažnu nauku. Iako ova knjiga dokazuje postojanje falsifikata, donji tekst pokazuje, da bi Trojstvo bilo nemoguće i u konstelaciji kada bi svi tekstovi bili originalni:
Ko je ta treća ličnost? Da li treće biće? Po Duhu Proroštva sigurno ne:
- “Oni koji veruju istinu ne smeju zaboraviti da su oni mala Božja deca, da ih On obučava. Neka budu zahvalni Bogu za Njegova mnoga milosrđa i ljubazni jedni prema drugima. Imaju jednoga Boga i jednoga Spasitelja i jednoga Duha – Hristovog Duha –, Koji će doneti jedinstvo u njihove redove.” {Ellen White: 9T, p. 189.3 1905}
- “Mi hoćemo Svetog Duha, Koji je (sam) Isus Hristos.“ {Ellen White: Letter 66, April 10, 1894, par. 18}
- “Ne silom ni krepošću nego Duhom Mojim, veli Gospod nad vojskama.” {Zaharija 4,6}
Kada jedan čovek ima telo, život i duh, da li je taj njegov duh jedno nezavisno biće ili deo tog čoveka? Istovremeno izraz „moj sin“ naravno znači drugo biće, što za duha nikad ne znači, jer je jedan duh uvek samo deo nekog bića. U svim citatima od preko 100.000 stranica, Ellen White jasno piše da su Bog Otac i Isus – prisutni svojim Svetim Duhom koji proiziliazi iz Njih, dok nekoliko manje razumljivih citata ostavljaju utisak da Ellen White svedoči o Trojstvu. Kako je to moguće?
Razmotrićemo u nastavku te citate, koji zahtevaju studiju svih nadahnutih tekstova, kao i potragu za ispravnim značenjem nejasnih izjava, jer bismo inače Biblijom “dokazivali“ zagrobni život sa Samuilovim duhom.
- “Čovek može da se odupre i pobedi greh jedino moćnim delovanjem treće Ličnosti Božanstva, Koja će doći sa neizmenjenom silom u punini Božanske moći.“ {Ellen White: DA,p. 671.2}
- “Naše posvećenje je delo Oca, Sina i Svetoga Duha. To je ispunjenje zaveta koje je Bog napravio sa onima koji se vezuju sa Njim, da stoje sa Njim, Njegovim Sinom i Svetim Duhom, u svetoj zajednici. Da li ste nanovo rođeni? Da li ste postali novo biće u Hristu Isusu? Onda sarađujte sa tri velike Sile nebeske koje rade za vas.“ {Ellen White: 7BC, p. 908.11, 1901}
Zašto paralelno postoje tako suprotni citati, kao ova dva gornja, u usporedbi sa ostatkom?
Oni to nisu, jer Ellen White u drugim citatima potpuno jasno objašnjava značenje takvih citata kao što je gornji, i dovodi sve svoje izjave u potpunu harmoniju, što je obavezna karakteristika pravog Božjeg proroka!
U donjem citatu možemo da vidimo da ona koristi pojam treće Ličnosti da bi naglasila da je Sveti Duh potpuno drugačija manifestacija Isusa, nezavisna od Njegovog tela, ali ne da je treće biće. Pošto je sam Isus među nama prisutan na drugačiji način, On sigurno nije neka besvesna energija.
Duh Proroštva to svesno Božje prisustvo naziva svesnom Ličnošću, da bi uzeo distancu od učenja dr Kellogg-a koji je u prvoj fazi otpada propovedao besvesnu silu u lišću, a Ellen White je istovremeno iznosila istinu da je to lično prisustvo Isusa u drugom obliku. Ako je nešto našim umovima teško shvatljivo, to nam ne daje za pravo da stvaramo novog Boga.
- „Sveti Duh je lično On, odvojen od Svog ljudskog personaliteta i zato nezavisan od njega. ON (Isus) se na svim mestima prikazuje kroz Svog Svetog Duha, kao Sveprisutan (Isus)“! {Ellen White: Letter 119, 1895.18}
Kada govorimo o ovoj problematici, o Svetome Duhu, i izrazu ´treća ličnost´ mi moramo biti veoma oprezni sa rečima, kao što je to i Joseph Waggoner rekao, jedan od naših najvažnijih pionira, i veliki borac protiv Trojstva:
- “Postoji jedno pitanje koje se veoma osporava u teološkom svetu, nikada nismo predspostavljaji da ćemo ući u to. Radi se o sledećem: Ličnost Božjeg Duha. Preovladujuće ideje da je to osoba su veoma raznovrsne, često banalne, ovu reč ljudi različito razumeju; dakle, jedinstvo u mišljenju u vezi ovoga se ne može očekivati sve dok svi ne budu u stanju da precizno definišu šta misle kada kažu ovu reč ili sve dok se svi ne slože u vezi jednog konkretnog značenja, kako će se ova reč upotrebljavati. Ali pošto ovaj dogovor ne postoji, čini se da razgovori o ovoj temi ne mogu biti korisni, pogotovo zbog toga što je to nešto što nije direktno otkriveno.“ {J.H. Waggoner: The Spirit of God, p. 8+9}
On nam ovde govori, da kada razgovaramo o Svetome Duhu, prvo bi trebalo da više pažnje posvetimo reči Ličnost, jer ona ima različita značenja. I William White takođe objašnjava da je tek tada shvatio šta njegova majka uči o toj temi, kada je razumeo značenje reči Ličnost objašnjeno u rečniku.
- “Moja zbunjenost se umanjila kada sam na osnovu rečnika shvatio da je jedno od značenja reči osoba tj. ličnost- karakteristika. Napisano je na takav način da sam zaključio da može postojati ličnost bez telesne građe koju Otac i Sin poseduju.“ {W.C. White, 1935, Letter to H.W. Carr}
- “Opisujući Svojim učenicima službu Svetoga Duha, Isus je želeo da ih nadahne radošću i nadom koja je nadahnjivala i Njegovo srce. Radovao se za tu obilnu pomoć koju je osigurao Svojoj Crkvi. Sveti Duh je bio najveći od svih darova koje je mogao izmoliti od svog Oca za uzdizanje svoga naroda. Sveti Duh treba da im bude podaren kao sila koja preporađa, jer bi bez nje Hristova žrtva bila beskorisna. Sila zla vekovima je jačala i ljudi su se začuđujućom pokornošću potčinjavali sotonskom ropstvu. Čovek može da se odupre i pobedi greh jedino moćnim delovanjem trećeg Lica (Ličnosti) Božanstva, koje će doći sa neizmenjenom silom U punini Božanske moći. Duh čini delotvornim ono što je izvojevao Otkupitelj sveta. Duh Sveti čisti srce. Posredstvom Duha vernik postaje sudeonik u Božanskoj prirodi. Hristos je podario SVOGA Duha kao Božansku silu u savlađivanju svih nasleđenih i stečenih sklonosti ka zlu i da Crkva primi pečat Njegovog karaktera.” {Ellen White: DA, p. 671. + RH, 19. November 1908}
Ovaj citat produbljuje i potvrđuje šta u ovom kontekstu znači treća Ličnost: Isusov Duh kao Njegova prisutnost, sila, služba i dar! Ellen White je upravo u kontekstu službe napisala da je Sveti Duh ”treće Lice Božanstva”. Ona je, kao što je u adventističkoj istoriji poznato, u okviru pripreme svojih dela koristila “Noahs Webster” rečnik iz 1828. godine koji u definiciji 6. opisuje jedno od značenja reči ličnost:
- „Koliko je čovek je drugačiji sam od sebe, kada je u osobi sudije i kada je u osobi tj. ličnosti prijatelja.“ {Noahs Webster: Person – 6. Character of office – 6. Karakter službe.}
Čovek, iako jedna individua, se može jako razlikovati u zavisnosti od službe koju ima, koje u okviru službe predstavljaju njegove posebne i različite ličnosti tj. osobe. Svaka uloga predstavlja u tom smislu jednu posebnu osobu-ličnost. Kao sudija je veoma drugačiji nego kao prijatelj. I sama Biblija koristi reč ´drugi´ u opisu iste individue:
- “I sići će na te Duh Gospodnji, te ćeš prorokovati s njima, i postaćeš drugi čovek.“ {1. Samuilova 10,6}
Saul je pri silasku Duha Gospodnjeg postao drugi čovek, tj. druga ličnost. Ovde možemo primeniti definiciju reči ličnost iz citiranog rečnika. Saul je po službi bio car Izraelov. U momentu kada je Sveti Duh sišao na njega, dobio je novu službu proroka i time je postupao kao druga osoba iako je i dalje bio ista individua.
- “Dok Isus služi u nebeskoj Svetinji, ON takođe služi i u crkvi na Zemlji preko Svoga Duha. ON je sakriven od naših očiju, ali Njegovo obećanje dato na rastanku ispunjava se: “Evo, Ja sam S VAMA u sve dane do svršetka veka.“ (Matej 28,20). Iako Svoju silu prenosi Svojim slugama, Njegovo prisustvo koje daje snagu, još uvek je u Njegovoj crkvi.“ {Ellen White: DA, p. 166}
- “Sveti Duh je Osoba, JER je On Svedok da smo mi deca Božja. Svedok će poneti sa Sobom Svoje dokaze. U takva vremena mi verujemo i sigurni smo da smo deca Božja… Sveti Duh ima Ličnost, inače ne bi mogao biti Svedok našem duhu i sa našim duhom biti Svedok da smo deca Božja. On takođe mora biti Božanska Osoba, inače ne bi mogao spoznati tajne koje se kriju u Božjem umu. „Jer koji čovek zna stvari čovečije, osim duha koji je u njemu? Tako ni Božju stvar ne znaju ljudi, već Duh Gospodnji.“ {Ellen White: Evangelism, p. 616+617}
Iako prvi deo citata daje utisak da je Sveti Duh “biće”, naša obaveza je iskrena potraga za istinom. A ona se nalazi već u donjem delu citata! Zar Bog ne zna šta je u Njemu nego samo treće “biće“ Sveti Duh? U ovom citatu još jednom vidimo da kao što je naš duh u nama, tako je i Božji Duh u Njemu. Da li je naš ljudski duh novo biće nezavisno od nas?
Donji stihovi i citati nam daju jasan odgovor, kako da razumemo gornji citat:
- „A nama je Bog otkrio Duhom Svojim; jer Duh sve ispituje, i dubina Božije. Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovečjega koji živi u njemu? Tako i u Bogu što je niko ne zna osim Duha Božijega. Jer mi ne primismo duha ovoga sveta, nego Duha Koji je IZ Boga, da znamo šta nam je darovano od Boga.“ {1. Korinćanima 2,10-12}
I po apostolu Pavlu su čovek i njegov duh upoređeni sa Bogom i Njegovim Duhom. Kao što ni duh čovečiji nije različito biće od čoveka, tako ni Božji duh nije različito biće od Boga. Kao što je duh čovečiji njegova ličnost, tako je i Božji Duh Njegova ličnost.
- “Veličina Božja je nama nepojmljiva. “Božji presto je na nebesima” (Psalam 11,4); ali SVOJIM Duhom ON je svuda prisutan. On ima intimno znanje, i lični interes u svim delima Njegovih ruku.” {Ellen White: Ed, p. 132}
Duh ima Ličnost jer Bog ima Ličnost. Dajući nam Svog Duha, Bog nam daje Sebe, ne nekog drugog. Kada nam Bog daje sebe u Duhu, On nije lišen ličnosti. On nije samo neka bezlična sila ili esencija. Ne, On je veoma ličan i blizak. On je Božja ličnost, jer ima Božju ličnost. Isto važi i za činjenicu da je Božji Duh Božanska Osoba.
- “Kao Božanska zadužbina – sila Duha Svetoga, је data učenicima, tako će i danas biti data onima koji traže pravdu. Sama ova sila je dovoljna da nas poduči mudrosti i da nas spremi za nebeske sudove. Hristos želi da nam da blagoslov koji će nas učiniti svetima. “Ovo vam kazah”, govori On, “da radost Moja u vama ostane i radost vaša se ispuni.” Jovan 15,11. Radost u Svetom Duhu daje zdravlje, životodavnu radost. Dajući nam Svoga Duha, Bog nam daje Sebe, čineći Sebe izvorom Božanskih uticaja, da da zdravlje i život svetu.” {Ellen White: 7T, p. 273}
- „Bog je Duh, a ipak je Biće sa ličnošću; jer nam je tako On otkrio Sebe.“ {Ellen White: MH, p. 413}
Sveti Duh je Osoba, jer je i Bog Osoba, a Sveti Duh je samo Božanska ličnost, Ličnost Boga, Ličnost Hrista.
- “Duh oživljava, od tela nema ništa, reči koje govorim k vama, one su Duh i život.’ Hristos se ovde ne osvrće na Svoju doktrinu, već na Svoju ličnost, na Božanstvo Svog karaktera.” {Ellen White: Review and Herald, 5. April, 1906 par. 12}
Sam naziv „treća Osoba“, koji je dat Svetom Duhu ima samo svrhu da pokaže da je Sveti Duh Isusova prisutnost, ali nezavisna od Njegovog tela i lične telesne prisutnosti! Pošto Isus na nebu lično govori sa prisutnim bićima, Njegov Duh predstavlja simbolično Njegovu drugu ličnost.
Isus, Svojim Svetim Duhom, govori sa svim bićima u univerzumu. Iako je ova činjenica za nas potpuno neshvatljiva, to ne sme da bude razlog da sve izvrćemo u željenom pravcu.
- “Ni jedna istina nije jasnije učena u Bibliji do one koja govori da Bog kroz Svog Svetog Duha upravlja Svojim slugama na zemlji u velikim pokretima u radu za spasenje.” {Ellen White: GC, p. 343}
- „Saučestvujući Sveti Duh je Svoje učenike, apostole osposobio da se odupru svakoj vrsti idolotarije i da uzdižu Gospoda, i samo Njega. Ko je, osim Hrista sa Njegovim Duhom i Božanskom silom vodio pera istoričara da bi celom svetu bili prezentovani skupoceni zapisi o Isusovim rečima i delima?” {Ellen White: 3SM 137.2}
Ko po Bibliji ima Svoje zemaljske učenike? Naravno Isus i samo Isus! Sve ovo nam pomaže da shvatimo sledeće reči Duha Proroštva, koje nikada ne suprote jedna drugoj, iako bi donji citat u izolovanoj formi mogao da podrži drugačije mišljenje:
- „Sveti Duh je Utešitelj, u Hristovo ime. On oličava Hrista, a ipak je posebna ličnost. Mi možemo imati Svetoga Duha ako ga tražimo i ako imamo običaj da se okrenemo i imamo poverenje u Boga radije nego u bilo koje ograničeno ljudsko biće koje može da pogreši.“ {Ellen White: 20MR 324.2}
O čemu se radi u ovom opisu? Da još jednom ponovimo: Hristos se nalazi na nebu kao Prvosveštenik, dok je istovremeno na zemlji lično prisutan svojim Svetim Duhom – Utešiteljem. Pošto smo u mnogim citatima Ellen White mogli videti da je upravo Isus taj jedan Utešitelj, mi u okviru cele istine možemo prepoznati da su Utešitelj i Prvosveštenik dve različite ličnosti istog Isusa Hrista, u zavisnosti od toga gde se obavlja služba. Isus Hristos je lično sa nama, sveprisutan Svojim Duhom, Kojim lično sve vidi i sve čuje. To nije Hristova druga ličnost, to je Hristova ličnost u drugoj formi, u drugoj manifestaciji od telesne.
Sveti Duh je Božja i Hristova sveprisutnost, ali se manifestuje kao jedna ličnost, a ne dve. Tako je to i Božji i Hristov duh u isto vreme. Naše nerazumevanje ove bliskosti i odvojenosti u Hristovoj službi nije problem kojim se moramo baviti jer to ne razumeju ni anđeli, niti ćemo to ikada shvatiti. Ono ne sme da bude razlog, da istrgnemo nekoliko citata iz konteksta i pravimo novog Boga! Ellen White je vrlo jasna po ovom pitanju:
- “Mi ne možemo biti sa Hristom lično, kao što su to njegovi prvi učenici bili, ali je On poslao SVOG Svetog Duha da nas vodi ka celoj istini.“ {Ellen White: Ms 30, 1900}
- “Hristos nije sada sa nama lično, već kroz predstavništvo Svetog Duha.“ {Ellen White: RH, September 16, 1909}
Ovaj tekst je isečak iz knjige Prva Zapovest ILI Trojstvo? – Enciklopedija Dokaza Starih Pregaženih Istina Svih Područja u kojoj svi citati stoje dodatno i na engleskom jeziku