ISUSOVA PRIRODA NA ZEMLJI

Isusova priroda na zemlji. Božanska? Ljudska? – Aleksandar Petrović + Goran Šušljić

Nauka da je Isus na zemlji nosio Adamovu prirodu pre pada u greh je došla tek 1957. godine od strane jednog od vođa otpada dr Frooma:

  • “Hristovo telo i priroda u utelovljenju su bili drugačiji nego naši. On je bio izuzet od našeg genetskog nasleđa i uzeo je samo nepogrešivu Adamovu prirodu, kao što je bila pre pada.“ {Dr. LeRoy Froom; Questions of Doctrine, p. 383, and heading, p. 650} 

Ellen White je napisala 180 stepeni suprotnu istinu:

  • “On je na Sebe samog uzeo bolesnu, palu, uniženu i grehom zatrovanu prirodu.“ {Ellen White: YI, 20. December 1900}

Ta nauka udara na pitanje spasenja, jer je pred nama kraj vremena milosti, pre kojeg moramo da ostavimo SVAKI greh, dok nam ova nauka govori, da je to nemoguće, jer nemamo jaku prirodu kao Adam (ili Božansku prirodu ispod ljudske haljine), koji ne bi popustio iskušenju da je zaista znao koje posledice će doneti odlazak od Boga. Ellen White je jasno definisala ovo pitanje i najavila da ćemo već na zemlji kroz Božju silu postati potpuno bezgrešni, što je i logično, pošto će Isus na kraju vremena milosti napustiti nebeski hram i naše zastupništvo:

  • „Oni koji veruju u Hrista i drže Njegove zapovesti nisu u ropstvu Božijeg zakona; jer za one koji su verni i pokorni, Njegov zakon nije zakon ropstva, već slobode. Svako ko veruje u Hrista, svako ko se oslanja na moć vaskrslog Spasitelja, Koji je pretrpeo kaznu izrečenu prestupniku, da ga sačuva, svako ko se odupre iskušenju i usred zla kopira uzor dat u Hristovom životu, će verom u iskupljujuću žrtvu Hristovu postati učesnik Božanske prirode, i izbeći pokvarenost koja je požudom ušla u svet. Svako ko se verom pokorava Božjim zapovestima, dostići će stanje BEZGREŠNOSTI u kome je Adam živeo pre svog prestupa.“ {Ellen White: ST July 23, 1902, par. 14} 

Oni koji odbijaju istinu da je Isus došao na zemlju sa ljudskom prirodom, i umesto toga uče lažnu nauku, da je ispod ljudske haljine bila absolutno besmrtna Božanska priroda, čime bi smrt na krstu bila nemoguća, Biblija ih naziva sotoninim slugama:

  • “Jer mnoge varalice iziđoše na svet koji NE priznaju Isusa Hrista da je došao u telu, ovo je varalica i antihrist.” {2. Jovanova 1,7}
  • “Nije postojao izlaz za prestupnika. Cela Adamova familija je morala da umre. Onda sam videla Isusa i primetila na Njegovom licu izraz saosećanja i brige. Uskoro sam videla kako se približava jakoj svetlosti, koja je okruživala Oca. Anđeo koji me je pratio mi je rekao: „On ima tajni razgovor sa (samo!) Svojim Ocem.“ Dok je Isus govorio sa Ocem, izgledalo je da je napetost kod anđela dostigla vrhunac. Tri puta je Isus bio okružen veličanstvenom svetlošću koja je nalazi oko Oca, i kada je treći put došao od Oca, mogla se videti Njegova pojava.  Njegovo lice je bilo mirno, bez ikakvog straha ili sumnje i zračilo je sa dobročinstvom i ljubavlju, kako ljudske reči ne mogu da opišu. Onda je pred anđelima objavio, da je za izgubljenog čoveka pripremljen izlaz. On im je rekao, da je sa Svojim Ocem govorio o tome, i ponudio Svoj lični BOŽANSKI ŽIVOT kao OTKUPNINU, da bi mogao na sebe da preuzme presudu za greh i time pali čovek mogao kroz Njega dobiti oproštaj.“ {Ellen White: EW, 149.2} 
  • “Kad je načinjen plan otkupljenja, bilo je odlučeno da se Hristos ne bi trebao pojaviti u skladu sa Svojim Božanskim karakterom; jer se onda ne bi mogao družiti sa žalosnima i onima koji pate. On mora doći kao siromah. On se mogao pojaviti u skladu sa uzvišenim položajem koji zauzima u nebeskim dvorovima; ali ne, morao je doseći najveće dubine ljudske patnje i siromaštva, da bi Njegov glas mogli čuti razočarani i opterećeni.“ {Ellen White; ST, 24. June 1897} 
  • “Hristos, Koji nije poznavao ni najmanji trag greha ili uprljanosti, je uzeo našu prirodu u njenom degenerisanom stanju. To je bilo jedno poniženje, veće nego što jedan smrtan čovek može da shvati. Bog se otkrio u mesu.“ {Ellen White 1SM, p. 253}
  • “Kod Hrista nije samo izgledalo da je uzeo ljudsku prirodu; On ju je zaista uzeo. On je stvarno posedovao ljudsku prirodu.“ {Ellen White: RH April 5, 1906, par. 4} 

Zašto su u razgovoru o najvažnijoj temi u celom univerzumu bili prisutni i govorili samo Otac i Sin, bez svetog Duha – ako bi On bio zaista treće Božansko Biće? Isus kaže jasno „pisano je“, i zato je neozbiljno, kao i na drugim mestima, u potrebi za dokazima tvrditi da se sveti Duh automatski „podrazumeva“, jer mi „verujemo“ u Trojstvo!

Ovde vidimo još jedan solidan odgovor: Pošto su nosioci te nauke shvatili da po takvoj teologiji Isus ne bi mogao da umre na krstu, što ćemo kasnije videti još dublje, doneli su novu nebiblijsku nauku uz pomoć izvrtanja citata Ellen White, sa tvrdnjom da Isus „nije“ umro na krstu nego „samo“ Njegova ljudska haljina kojom je bio prekriven, i „da“ je nakon samo doslovnog spavanja u grobu trećeg dana „Sam“ Sebe vaskrsnuo! 

Tek time vidimo dubinu opasnosti nauke o Trojstvu, i do kakvog dubokog odbijanja Isusove žrtve ona u poslednjem koraku svog razvoja vodi. Mi u citatima Duha Proroštva jasno vidimo da Isus nije ponudio Svoj ljudski život za otkupninu, jer je tada imao samo Božanski život. On je dao Svoj Božanski život koji je tada Ocu obećao za otkupninu naše kazne, jer stvoren život nije mogao da plati tu cenu! 

Sledeći korak odbijanja istine predstavlja pokušaj da se ta veličanstvena svetlost koja okružuje Oca deklariše kao sveti Duh. Ta svetlost nije biće, nego manifestacija sile koja proizilazi iz jednog Bića koje je izvor. Zašto Isus nije bio okružen istim intenzitetom svetlosti, pošto Otkrivenje jasno govori da sveti Duh proizilazi iz Oca a preko Isusa biva poslat na svako mesto (univerzuma)? 

Kada bi ta svetlost bila sveti Duh, ona bi morala i oko Isusa imati isti intenzitet, pošto jedno biće u istom okruženju ne menja način svoje manifestacije. Pošto jedino Otac ima tako nemerljivo jače svetlo oko Sebe, to u stvari predstavlja znak Njegove veće moći, a isto tako i besmislenost Trojstva. Isus je u jednoj viziji, kada se Ellen White nalazila na nebu, rekao Svom proroku, da bi tamo bez potpunog večnog života momentalno umrla, kada bi se samo našla u blizini svetlosti koja okružuje Oca. 

Pošto znamo da sveti Duh govori prepoznatljivo i sa jasnim rečima (kao npr. u Delima Apostolskim 8,29) ili palim ljudima kao unutrašnji glas preko naše savesti, time vidimo jasno da su oba načina na koje On govori jasno izneseni. Dakle, kad je sveti Duh govorio u ime Oca i Sina, Biblija nam je to i pokazala. Zato je jednostavno nemoguće rečenicu, u kojoj potpuno jasno stoji da su samo Otac i Sin razgovarali, zloupotrebiti i tvrditi da se „podrazumeva“ da je u taj razgovor bio uključen i sveti Duh! Kroz ovo vidimo još jednom da je ta nauka bez temelja.

  • „Jer bi volja OČEVA da se Unj (ISUSA) USELI sva PUNINA (OTAC), i Krozanj pomiri sve sa Sobom, umirivši krvlju krsta Njegova, Krozanj sve, bilo na zemlji ili na nebu.“ {Kološanima 1,19-20}

Isus je sva čuda na zemlji činio sa Očevom silom, Koji je na zemlji bio lično u Isusu! Isus na zemlji nije posedovao Svoju Božansku moć! Njegova Božanska sila na zemlji, koju nije smeo da upotrebi za samog Sebe, je bila samo moć Njegovog u Njemu prisutnog Oca!

  • “Isus Hristos se nije otimao da bude jednak Bogu (Ocu). Samo Božanstvo je moglo da izleči čoveka od otrovnog ujeda zmije; Sam Bog je u Svom jedinorodnom Sinu uzeo ljudsku prirodu na Sebe i zadržao u SLABOJ LJUDSKOJ PRIRODI BOŽANSKI KARAKTER, opravdao Svoj sveti zakon u svakoj tački i preuzeo kaznu smrti i srdžbe sa ljudskih sinova na Sebe.“ {Ellen White: YI, 11. February 1897} 
  • “Isus kao Bog ne bi mogao biti iskušavan nimalo više nego kada na nebu nije bio iskušavan u Svojoj odanosti. Ali kada se Isus ponizio u ljudsku prirodu, On je mogao biti iskušan. On na Sebe nije uzeo ČAK ni prirodu anđela, nego ljudsku, perfektno identičnu sa našom prirodom, osim što je bio neuprljan grehom. Ljudsko telo, ljudski um, sa svim posebnim osobinama, On je imao kosti, mozak i mišiće. Kao čovek sa našim  mesom, On je bio okružen ljudskim slabostima. Uslovi Njegovog života su bili takve osobine da je On bio izložen svim neprijatnostima koje pripadaju čoveku, ne u bogatstvu, ne u udobnosti, nego u siromaštvu i oskudici i poniženju. On je udisao isti vazduh koji i jedan čovek mora da udiše. On je zakoračio na zemlju kao čovek. On je imao razum, savest, sećanje, volju i osećanja ljudske duše šta je bilo spojeno sa Njegovom Božanskom prirodom (Njegove ličnosti!).“ {Ellen White: 16MR 181, 182}  {TA 157.1} 

Ako je kompletan citat jasan, da je Isus na zemlji imao potpuno ljudsku prirodu, onda u poslednjem delu citata navedena Božanska priroda sigurno ne može da služi kao „dokaz“ njene „prisutnosti“ „ispod ljudske haljine“. U takvom slučaju je potrebno dublje proučavanje, jer Božji prorok sigurno ne suproti sam sebi. Prve dve rečenice pokazuju da za Božansku prirodu ne postoji ni jedno iskušenje. Kakva bi razlika bila, da je Isus zaista imao „samo obučenu Božansku prirodu“? Nijedna, jer tako ne bi postojala mogućnost, popustiti nekom grehu. Ovde čitamo potpuno jasno, da Isus nije uzeo čak ni anđeosku prirodu! Odakle onda dolazi ideja, da je Isus na zemlji nosio Božansku prirodu? Pri tome niti „obučena haljina ljudskog mesa“ niti otvoreni nastup Božanstva u smislu bezgrešnosti ne menja ništa!

Moramo shvatiti da svaki od nas ima dve ljudske prirode: fizičku i duhovnu. Isus nije mogao biti kušan u Njegovoj Božanskoj fizičkoj prirodi, pošto ona ne može da bude gladna, nema osećaj bola, i ne poseduje apslolutno nikakve slabosti. Isus se morao odreći Svoje Božanske fizičke prorode, Svog Božanskog tela, i uzeti na Sebe potpuno ljudsku fizičku prirodu, koja je u svemu bila kušana kao i mi. Njegovo telo je bilo 100% ljudsko i 0% Božansko. Sa druge strane je Njegov um bio 100% Božanski i 0% ljudski. On je bio ograničen ljudskom fizikom, fiziologiom ljudskog mozga, ali je u svom karakteru Njegov um bio 100% čist i Božanski.

Mi ceo citat sa fleksibilnom izjavom o Njegovoj Božanskoj prirodi možemo tumačiti samo u kontekstu svih reči, od kojih zavisi značenje ostatka teksta. Izjava u kontekstu: ´Ljudsko telo (a human body), ljudski um (human mind), sa svim posebnim osobinama (with all the peculiar proporties). Izjava da je ´On je imao kosti, mozak i mišiće, (brain and muscles) u principu ponavlja isto, jedino umesto reči ´um´ koristi pojam ´mozak´. Ona je upravo na to i mislila. Na ljudski um tj. mozak u fizičkom smislu, koji je svakako kao i ostatak tela pod efektima greha i degeneracije. Međutim Njegov um, duhovni, nepovezan sa ljudskim fiziološkim aspektom nije bio ljudski nego 100 % čist i Božanski.

Gledajući gornje citate, (akcenat na YI, 11. February 1897), vidimo jasno, da je Isus zadržao Svoj Božanski karakter, a ne telesnu formu Božanske prirode. Time ni donji citat ne može imati drugo značenje, jer Božji proroci ne suprote sami sebi. Nažalost pristalice Trojstva koriste gornji deo donjeg citata kao dokaz da je Isus imao doslovnu Božansku prirodu na zemlji i time samo ljudsku haljinu. Ali ako nastavimo u čitanju istog citata, videćemo da čak i mi isto tako možemo dobiti učešće u Božanskoj prirodi. O čemu se radi? Naravno o prisustvu svetog Duha u nama. Kako? Ne znamo. Pošto iz drugih citata znamo da sveti Duh proizilazi i iz Oca i Sina, možemo da shvatimo da je tokom Isusovog boravka na zemlji Otac poslao svetog Duha u Svog Sina. Dodatno znamo iz drugih citata, da je Otac lično bio prisutan u Isusu za vreme Njegovog boravka na zemlji, osim za vreme smrti na krstu. Kako? 

Ne znamo, niti razumemo, ali to nam ne dozvoljava, da naše nerazumevanje koristimo da bi konstruisali jedno Trojstvo!

  • „Da se Božansko nije pomešalo sa ljudskim, Isus ne bi mogao da za vreme Svog zemaljskog boravka učini ništa da spasenje ljudi. Ograničena ljudska priroda ne može da tu čudesnu tajnu, stapanje obe prirode, Božanske i ljudske, ni da opiše. To ne može nikada biti objašnjeno. Čovek se mora diviti i čutati…ČOVEK MORA DA bude UČESNIK U BOŽJOJ PRIRODI, da bi bio u stanju, da izdrži u ovom zlom vremenu, da bi bio u stanju da opstane u ovom zlom vremenu…Isus kaže, „bez Mene ne možete učiniti ništa“.“ {Ellen White: Lt 5, 1889.6} 

Isto kao što je Isus kroz Božansku silu Oca uspeo da pobedi greh, možemo i mi da sa Božanskom silom Isusa biti učesnici u Njegovoj Božanskoj prirodi, i njom pobediti greh! I upravo to je stopljena Božanska i ljudska priroda koju je Isus imao na zemlji, kada je morao da se osloni na Oca, od Kojeg je dobijao nebesku silu!

Šta nam je Bog još pokazao da bi tu tematiku mogli zamisliti, je da je Eva proizišla kroz deo Adamovih rebara. Time nam je našem nivou razumevanja pokazano da i sveprisutni Bog Otac, za Kojeg ne postoji početak, nije Svog Sina stvorio kao druga bića, nego rodio iz Sebe, još pre nego što je nastala sama večnost i univerzum. 

Tako je kroz poziv Avramu, da žrtvuje svog sina Isaka, Bog želeo da nam na jednostavan način predstavi nebeske aspekte Isusove žrtve i naglasi koliko je Sam Bog morao da pati, da bi nam kao dar dao večni život.

Možemo videti da i Isus ima istu Božansku prirodu kao i Otac. Pristalice Trojstva odbacuju ovu jasnu poruku istine, ali time sami nemaju odgovor zašto je Eva proistekla iz Adamovog rebra, a nije stvorena zajedno sa Adamom. Njihovo pogrešno tumačenje tog opisa, koji u stvari definiše pravac istine, da Bogu „naknadno“ nije bilo ugodno da Adam bude sam, bi značilo da Bog ne poseduje apsolutnu mudrost, i da je tek „kasnije prepoznao Svoju grešku“. Ovo nam pokazuje da poslednji korak odbrane Trojstva umesto prihvatanja istine vodi ka stavovima da Bog nije sveznajući!

Ali Bog je svemoguć, i kod Njega ne postoji slučaj ili greška! Mi vidimo da su vrhovni učitelji te lažne nauke spremni čak i na tako hulne korake odbrane svog stava po svaku cenu, kao i Fariseji koji su na kraju razapeli Isusa. Isus je rekao da ćemo ih po rodovima prepoznati. Ovaj Biblijski primer nam u stvari pokazuje, da je i Bog Otac želeo jednu Osobu pored Sebe pa je rodio Svog Sina Isusa, Koji je, s obzirom da je proizišao iz Boga Oca, iste Božanske prirode kao Otac i jedno sa Njim. A analogno tome Bog je prilikom stvaranja čoveka prvo stvorio Adama, a onda je od Adamovog rebra stvorio Evu, kako bi posedovala istu ljudsku prirodu kao i Adam, i po Božjoj slici jedno sa Adamom. Kada Bibliju čitamo pod vođstvom svetog Duha, čudimo se sami koliko je zaslepljujuća i neutemeljena druga nauka, a koliko je istina jasna i osvetljujuća!

Božja priroda je apsolutno besmrtna, za razliku od stvorenih anđela ili ljudi. Svaki atom u kosmosu bi se kroz entropiju momentalno raspao kada bi Bog dar Svoje sile kao izvora života povukao. Isus je kao jedinorodan a ne stvoren Sin pored Svog Oca jedino Biće u univerzumu sa apsolutnom besmrtnošću, sa izvornim Božanskim životom, koji je dobio od Svog Oca. Mi znamo da je na krstu moglo umreti samo Božansko Biće, jer je samo Ono moglo da preuzme cenu naših greha na Sebe. Iz tog razloga Bog po opisu Ellen White nije mogao da prihvati ponudu ni jednog tužnog anđela da preuzmu tu žrtvu na sebe. Ali kako je Isus, kao apsolutno besmrtno Božansko Biće mogao da umre za nas doslovno? Pošto je Isus zaista jedinorodni Sin Svog Oca, morao je da pre početka Svog boravka na zemlju ostavi kod Oca Svoj Božanski život i prirodu, koje je pri Svom nebeskom rođenju već dobio od Oca.

  • „…i položio (Isus) je na stranu (na nebu, pre nego što je došao na zemlju!) Svoje Božanstvo, (prirodu) I (tada) došao na zemlju….“ {Ellen White: Advent Review and Sabbath Herald, 21. November 1907}

Od čega se sastoji jedan čovek? Od tela i duha. Telo je naša materijalna priroda. Duh života je pored naše svesti tj. psihe od Boga data životna sila, tj. pneuma = dah života u nama, što Ellen White simbolički opisuje (Odabrana Svedočanstva 1, str. 235) kao „električnu“ struju (Božanske sile) u našem organizmu. 

Naša psiha, znači ličnost sa sećanjima, koju Bog nakon naše smrti drži kao jedan simbolični zapis u Svojim knjigama i Dah života se nakon smrti vraćaju ka Bogu. Biblijski izraz da je čovek postao živi duh znači da je ljudska priroda, tj. da su telo i životna sila u njemu podređeni duhu, jer nemaju misli, i bez duha ne bi bili ni potrebni. Na drugim mestima u Bibliji su duh životne sile i duša razdeljeni u preciznoj formi u izraz duh i duša, što ne menja značenje opisa. Kroz to možemo da razumemo, šta zaista znači poznata rečenica, da je Isus potpuno preuzeo prirodu palog čoveka, i doslovno rođen kao Sin, kako na nebu, tako i na zemlji.

  • “Naš lični identitet će biti sačuvan pri vaskrsenju, ali ne od iste materije i supstanci kao kada je naše telo otišlo u grob. Čudesna dela Gospodnja su misterija za ljude. Duh, ljudski karakter, se vraća Bogu, da bude sačuvan. U vaskrsenju će svaki čovek imati svoj karakter.“ {Ellen White: 6BC, p. 1093.2, 1900}

Ovo ipak ne smemo da pomešamo sa katoličkom naukom, da se Isus „stalno“ iznova rađa, zato što je po Bibliji i Duhu Proroštva Isus isključivo radi Svoje žrtve na krstu ponovo rođen kao Sin. Isus je mogao da pošalje Svog svetog Duha kao Svog zastupnika tek nakon odlaska na nebo, kada je ponovo dobio nazad Svoju Božansku prirodu i sveprisutnost. 

Pošto sveti Duh proizilazi od Oca, a Sin ga kao zajedničkog svetog Duha šalje u nas, sveti Duh je za vreme Isusovog boravka na zemlji bio samo u Ocu, pošto se Isus dobrovoljno odrekao svih aspekata Božanske prirode, sveprisutnosti, moći nad celim svemirom i sveznanja. On je kroz prihvatanje pale ljudske prirode sa degenerisanim mozgom limitirao Svoje kapacitete razmišljanja i sećanja, da bi mogao biti izložen istim iskušenjima.

Isus je prihvatio pripremljena proročanstva iz Starog Zaveta, koja su Mu trebala pokazati dubinu Njegove misije. Sve ovo kod Trojstva ne bi bilo moguće, pošto u tom slučaju Isus ne bi mogao da ostavi Svoju Božansku prirodu kod Oca. Samo jedan dobijen život je moguće ostaviti kod njegovog izvora, i kasnije ga ponovo dobiti iz tog izvora. Kod Trojstva u tom smislu ne bi postojao Božanski Izvor i Primatelj.

  • “Koji, ako je i bio u obličju Božijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom nego je ponizio Sam Sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovek.“ {Filibljanima 2,6.7}
  • “Who, being in the form of God, counted it not a prize to be on an equality with God, but emptied Himself, taking the form of a servant, being made in the likeness of men“ {Philipper 2,6.7} (English Revised Version)

U preciznijim prevodima tog stiha vidimo da izraz „se ponizio“ znači u stvari „se ispraznio“, tj. da se „ispraznio“ u kontekstu Božanske prirode, i tako mogao postati čovek. Isus je ostao Bog, ali privremeno bez ikakvog sadržaja Božanske prirode, što ni u večnosti nećemo potpuno shvatiti. Upravo iz tog razloga u Bibliji stoji da je Isus kod Svog rasta postepeno rastao i u mudrosti.

  • “Na Njemu (Isusu) će počivati Gospodnji (Očev) Duh, Duh mudrosti i razboritosti, Duh saveta i sile, Duh znanja i straha od Gospoda.“ {Isaija 11,2}
  • “I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.“ {Luka 2,52}
  • “On je došao kao bespomoćna beba, i nosio ljudskost koju i mi nosimo.“ {Ellen White: Ms. 21, 1895} 

Da je došao sa Božanskom prirodom, u koju spadaju i sveznanje i svemudrost, Njegova mudrost i znanje ne bi trebali rast, jer je Isus imao neshvatljivo duboku zajednicu sa Svojim Ocem. Zato su besmislene tvrdnje teologa, da je Isus i kao beba upravljao celim univerzumom apsolutno nebiblijske.

Ovaj tekst je isečak iz knjige Prva Zapovest ILI Trojstvo? – Enciklopedija Dokaza Starih Pregaženih Istina Svih Područja u kojoj svi citati stoje dodatno i na engleskom jeziku