ISUSOVA DOSLOVNA SMRT I VASKRSENJE

„Humanity died, Divinity not died“ – „Ljudsko je umrlo, Božansko nije umrlo“ Doslovna smrt?

Knjiga „Trinity“ tj. „Trojstvo“ iz krugova Andrews University, koja mnogim teolozima služi kao referenca za „argumentaciju“ Trojstva, dolazi doslovno od druge strane! Na njenoj naslovnoj strani stoji slika sa ‚triquetra’ pagansko-druidskim-katoličkim simbolom. Ta knjiga uči, da Isus „nije“ doslovno umro na krstu, nego „samo“ Njegova haljina ljudskog smrtnog tela, i da je Isus Sam Sebe „probudio“, jer je u grobu bio „živ“!

• “Sotona je šaputao Njegovom umu, da ako je Božji Sin, Isus ne bi mogao da umre.“ {Ellen White: 3SP 231.1} 

U današnjim danima je taj šapat prihvaćen, i na žalost uzdigunut kao glasna vika! Ova „istina“ se medju velikim delom vodstva Adventista u međuvremenu citira kao Biblija. Setimo se naše mladosti. Da li je ikada neki propovednik verovao da Isus nije doslovno i u svakom pogledu umro na krstu? Šta zaista govore sporni citati?

• “Vlast imam položiti je i vlast imam uzeti je opet. Ovu samzapovest primio od Oca Svojega.“ {Jovan 10,18}

Izraz „Humanity died, Divinity did not die“ zajedno sa svim ostalim citatima ne govori da Isus nije potpuno umro za nas! Vlast ´polaganja života´ ne znači da on nije položen, nego da jeIsus sam mogao da odluči da li će dati Svoj život za nas! ´Uzeti život opet´ znači da taj život tokom boravka u grobu nije bio u Isusu jer inače ne bi morao da ga uzme nazad! 

Vlast ´uzeti ga opet´ znači da je Isus kao Božansko Biće na krstu pobedio greh, i da je imao neoborivo pravo da Svoj Božanski život i nebeski Božanski položaj uzme nazad tj. dobije od Oca, jer je tu vlast (pravo) primio od Oca! Izraz ´život u Sebi´ označava apsolutno besmrtan Božanski život, koji u celom svemiru poseduju samo Otac i Sin. Pošto je Isus položio taj život i Svoje Božanstvo kod Oca i došao u smrtnoj prirodi, mi čitamo da Mu je zato Bog Otac pri vaskrsenju ponovo vratio taj Božanski život:

• “Spasenje duša je bio veliki cilj, radi kojeg je Hristos žrtvovao Svoju carsku odoru i krunu, nebesku slavu i obožavanje anđela, i položio na stranu Svoje Božanstvo, i (nakon toga)  došao na zemlju, i radio i patio sa ljudima.“ {Ellen White: RH, 21. November 1907}

• “Zaista, zaista vam kažem: ide čas i već je nastao, kad će mrtvi čuti glas Sina Božijega, i čuvšioživeti. Jer kako što Otac ima ´život u Sebi´ tako DADE I SINU da ima ´život u Sebi´.“ {Jovan 5, 25.26}

• “Ljudsko je umrlo, Božansko nije umrlo. (Humanity died, Divinity did not die) Sa Svojim Božanskim je Isus imao moć, da SLOMI LANCE SMRTI. Ljudsko je umrlo, Božansko nije umrlo. On kaže da ima ´život u Sebi´, da bi uzvisio onoga, koga On želi.“ {Ellen White: 1SM 301.1; FG1.317} 

Isus nije grešno biće i ne podleže lancima smrti, niti treba da ih slomi Sam za Sebe! Isus je Svoj život dao kroz Svoju slobodnu odluku. Izraz ´lanci smrti´ označava činjenicu da je u greh palo čovečanstvo bilo zauvek okovano tom večnom smrću. To nema nikakve veze sa Isusovim ličnim vaskrsenjem, niti znači da je On sam Sebe vaskrsnuo! Slamanje tih lanaca smrti je rezultat Njegove žrtve!

Jedno Božansko Biće sa potpunom Božanskom prirodom poseduje apsolutnu i neunišivu besmrtnost kao i nemogućnost bilo kakvog iskušenja i pada u greh. Zato je Isus pri dolasku na zemlju ostavio sve besmrtne Božanske osobine osim Svoje Božanske Osobe. Isus je nije mogao zameniti sa ljudskom, jer je On samo Božanska Osoba! Nisu postojale dve ličnosti čovek Isus i Bog Isus, da bi mogli da kažemo da je Isus umro samo kao čovek. Nijedno Biće ne sadrži dve Osobe! 

I to nam objašnjava značenje izraza da je Isus na zemlji bio u okviru prirode 100% Bog i 100% čovek. 100% Božansko se odnosilo na Njegovu Božansku Osobu, Koja nije bila deo ljudske prirode. Tako je Isus mogao da doslovno i potpuno umre za nas, a ipak istovremeno da kao Bog preuzme cenu naših greha na Sebe! Isus je kroz smrt Svog ljudskog tela mogao da umre, jer je ljudsko telo postalo jedno sa Njegovom Božanskim Osobom. 

Postoji nekoliko citata, koji opisuju Isusa sa potpunom Božanskom prirodom ispod ljudske haljine. To se odnosi na celu večnost, znači nakon Njegovog boravka na zemlji i vaskrsenja. Zato i Ellen White piše potpuno jasno, da je Isus na zemlji zadržao samo Božanski karakter:

• “Isus Hristos se nije otimao da bude jednak Bogu (Ocu). Samo Božanstvo je moglo da izleči čoveka od otrovnog ujeda zmije; Sam Bog (Otac) je U Svom jedinorodnom Sinu uzeo ljudsku prirodu na Sebe i ZADRŽAO u slaboj ljudskoj prirodi Božanski KARAKTER, opravdao Svoj sveti zakon u svakoj tački i preuzeo kaznu smrti i srdžbe sa ljudskih sinova na Sebe.“ {Ellen White: YI, February 11. 1897}

Iako je Isus kao Osoba ostao Bog, On je kapacitet Svog znanja dobrovoljno smanjio na ljudski nivo, da bi bio pod istim iskušenjima kao i mi, bez prednosti u odnosu na nas. Zato u Bibliji čitamo da je Isus kao dete sa ljudskom prirodom rastao u znanju i mudrosti.

• “I Isus NAPREDOVAŠE u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.“ {Luka 2,52}

• “On je došao kao bespomoćna beba, i nosio ljudskost koju i mi nosimo.“ {Ellen White: Ms. 21, 1895}

„Divinity not died“ se primarno odnosilo na Oca, Koji je bio u Isusu! Isusova Božanska sila u Njemu tokom boravka na zemlji je bio u Njemu prisutan Bog Otac:

• “Jer Bog (Otac) beše U Hristu, i svet pomiri sa Sobom ne primivši im greha njihovih, i metnuvši u nas reč pomirenja.“ {2. Korinćanima 5,19} 

To nam objašnjava reči u donjem stihu:

• “Jer u Njemu telesno PREBIVA sva punina Božanstva.“ {Kološanima 2,9}

Punina Božanstva u Isusu je bila lična prisutnost i moć Oca u Njemu! Zato čitamo reč „prebiva“ tj. da se ne radi o samom Isusu, nego o Ocu, Koji je na zamlji prebivao u Isusu! Bog Otac je pred smrt napustio Isusa. Isusova Božanska Osoba je bez Božanskog tela tj. prirode i bez prisustva Očeve punine i sile potpuno umrla. 

• „I u devetom satu povika Isus glasno govoreći: Eloi! Eloi! Lama savahtani? Koje znači: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?“ {Marko 15, 34}

• „I povikavši Isus iza glasa reče: Oče! u ruke Tvoje predajem Duh Svoj. I rekavši ovo izdahnu.“ {Luka 23,46}

• “A Isus opet povika iza glasa i ispusti Dušu.“ {Matej 27,50}

Ispustiti Dušu tj. vratiti Svoj Duh znači da je ona umrla, a ne da je doslovno „spavala“. Isus je zaista umro i vaskrsnuo:

• “Ponizio Sam Sebe postavši poslušan do same smrti a smrti krstove.“ {Filibljanima 2,8}

• “A Isusa, Koji je bio samo malo umanjen od anđela, vidimo zbog smrti, što podnese, ovenčana slavom i časću, da bi po milosti Božjoj za sve okusio smrt.“ {Jevrejima 2,9} Hrvatska Biblija – Ivan Šarić

• “Kao Pripadnik ljudske familije On(Isus) je bio smrtan.“ {Ellen White: RH, September 4, 1900}

• „On je iskusio našu smrt, da možemo primiti život koji je Njegov.” {Ellen White: DA, p. 25.2}

• „Jer sam vam najprije predao što sam i primio, da je Krist umro za grijehe naše po Pismima; I da je pokopan, i da je uskrsnuo treći dan po Pismima.“ {1. Korinćanima 15,3.4} Hrvatska Biblija – Ivan Šarić

• “Jer ako priznaješ ustima svojima da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svojemu da Ga Bog (Otac) podiže iz mrtvih, BIĆEŠ SPASEN.“ {Rimljanima 10,9}

Pošto u gornjem stihu stoji da ćemo biti spašeni ako verujemo da je Otac vaskrsnuo Sina  Isusa od mrtvih. Time možemo da vidimo, da je odbijanje biblijske istine o Isusovoj žrtvi kroz doslovnu smrt predstavlja direktno odbijanje spasenja! 

Zato je najnovija „argumentacija“, da Isus „nije“ bio mrtav nego samo u snu, „zato“ što mu se anđeo obratio sa pozivom u ime Oca, da („Sam“) ustane, apsolutno nebiblijska! Kao „dokaz“ se uzima Biblijski izraz da je ´Isus spavao u grobu´, i da je prema tome „bio živ“. Biblija nasuprot tome kaže jasno da je smrt simboličan san:

• “Ovo kaza, i potom im reče: Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim. Onda Mu rekoše učenici Njegovi: Gospode! ako je zaspao, ustaće. A Isus im reče za smrt njegovu a oni mišljahu da govori za spavanje sna. Tada im Isus kaza upravo: Lazar umre.“ {Jovan 11,11-14}

Božji prorok Ellen White je inspirisano napisala sledeće reči u kontekstu doslovne smrti kao cene naših greha:

• “Pravda, moralno savršenstvo, zakona moraju biti održani i odbranjeni pred nebeskim univerzumom. I taj sveti zakon ne može biti održan ni jednom manjom cenom nego smrću Božjeg Sina.“ {Ellen White: RH, 15 November, 1898} 

Moderna nauka Trojstva tvrdi, da ako bi Isus na zemlji pao na bilo koje iskušenje, onda bi se On sa potpuno Božanskim telom vratio na nebo bez obavljene misije, a zemaljska ljudska haljina bi umrla. To bi onda značilo postojanje dva Isusa! Nasuprot tome Ellen White piše da je Njegov rizik od smrti bio večne prirode:

• “Da je jedan jedini greh zaprljao Njegov karakter, kamen nikad ne bi bio otklonjen sa vrata Njegove kamene odaje, i svet sa svojim teretom krivice bi propao.” {Ellen White: Ms. 81, 1893, p. 11, Diary entry for Sunday, July 2, 1893, Wellington, New Zealand} 

• “Setite se da je Hristos sve rizikovao; ´iskušan kao što smo mi´ On je rizikovao i Svoje VEČNO postojanje u zavisnosti od ishoda konflikta.” {Ellen White: General Conference Bulletin 1st December 1895. Art. B, par. 23 ‘Seeking the Lost’} 

Da li se Isus odvojio od Svoje Božanske prirode, kada je na krstu bio potpuno mrtav? Da li se apostol Pavle odvojio od svoje ljudske ličnosti kada je umro? Ne, on će isto i ustati kao čovek Pavle, sa istim mislima kao pre smrti, koja je po Bibliji samo san. Isto tako je i Isus nakon Svoje smrti kao Božanske Osobe spavao u zemaljskom grobu Njegove zemaljske ljudske prirode i ponovo ustao kao Božanska Osoba.

Ako je Isus bio samo polovično mrtav, u smislu umiranja samo haljine tj. ljudske prirode, time nije mogao da vaskrsne, jer vaskrsenje nekog ko je samo delimično mrtav nije vaskrsenje. Trojstvo uči indirektno da greh nije pobeđen. 

Zašto? Zato, jer ako je bio samo delimično mrtav, Isus nije zaista ustao niti je platio cenu naših greha, i time greh i smrt nebi bili zaista pobeđeni! Biblija nam jasno kaže da je Isus pobedio naše grehe i našu smrt, i da će i oni koji u Njega veruju takođe Njegovom silom pobediti greh i smrt. 

U međuvremenu su vodeći autoreti Trojstva radi novih dokaza njihove oborene nauke o Trojstvu umesto pokajanja uveli još dublji otpad sa tvrdnjom, da Isus „nije“ umro, i da je patnjom na Golgoti hteo da nam samo „simbolično pokaže“ Svoju ljubav. Greh sve dublje zaslepljuje, kao nekad i Fariseje, koji su na kraju ubili svog Spasitelja iako su sve delove istine o Mesiji posedovali u Starom Zavetu…

Ipak, i ovaj opis u celoj glavi se svodi samo na pokušaj objašnjenja Isusove prirode na zemlji uz citate Biblije i Ellen White. Mi ni u večnosti nećemo moći da shvatimo šta je Božansko zaista ostalo i bilo u Isusu pored Očevog prisustva! Ali to ne znači da zato imamo pravo da konstruišemo novog Boga koji to nije. Sumacija napisane poruke je u tome, da je Isus mogao da na zemlji bude kušan jednako kao i mi, i da je mogao da umre u svakom smislu kao i mi, jer inače ne bi platio cenu naših greha. 

 Vaskrsenje od zaista mrtvih? Ko je doslovno vaskrsnuo Isusa?

• „Onaj Koji je umro za grehe sveta je morao da ostane u grobnici određeno vreme. On je bio u kamenoj, zatvorskoj kući, kao zatvorenik nebeske pravde. On je bio odgovoran Sudiji celog svemira. On je nosio grehe sveta, i Njegov OTAC je JEDINI mogao da Ga VASKRSNE.„ {Ellen White: 5BC 1114.1}

• „Pavle apostol, ni od ljudi, ni kroz čoveka, nego kroz Isusa Hrista i Boga Oca, Koji Ga vaskrse iz mrtvih.” {Galatima 1,1}

• „I da čekate Sina Njegova s nebesa Kojega vaskrse iz mrtvih, Isusa, Koji nas izbavlja od gnjeva koji će doći.” {1. Solunjanima 1,10}

• “Ako Duh ONOGA (Bog Otac) Koji je digao Isusa iz smrti, počiva u vama, Onaj Koji je digao Hrista iz mrtvih će takođe oživeti vaša smrtna tela Svojim Duhom koji počiva u vama.” O kako je ovo dragocena poruka svakoj ožalošćenoj duši! Hristos je naš vođa i Utešitelj, koji nas teši u svim našim nevoljama.” {Ellen White, 6BC , p. 1076.9 1894}

Otac je digao Isusa iz smrti a ne Isus Sam Sebe, kako današnja lažna nauka tvrdi! Hristos je umro kao čovek, i ustao je kao čovek. Na primeru proroka Jone, koji je tri dana i noći bio u stomaku velike ribe, i koji nije sam sebe oslobodio već ga je Bog od spolja svojom silom pozvao da izađe, vidimo predsliku Isusovog ropstva u grobu koji je okončan tek Očevom silom od spolja!  A to ropstvo u grobu je bila potpuna smrt, na isti način kao kod svih ljudi na zemlji. To nam je dobro pokazano kroz Biblijsku priču o Vinogradaru, koji je prvo poslao svoje sluge kod nevernih ljudi u vinograd, a nakon njihovog ubistva i svog Sina, koji je ubijen na potpuno isti način! I

Isus je umro isto kao i svi ostali ljudi, a ne samo Njegova „simbolična“ haljina od mesa! Direktno nakon Svog vaskrsenja Isus nije dopustio Mariji da ga dotakne, nego je otišao prvo kod Svog Oca, da bi dobio prihvatanje Svoje žrtve, a kroz to i taj izvorni Božanski život i prirodu. Tek tada se vratio ka Svojim učenicima i dopustio im da Ga dodirnu, a zatim otišao zauvek na nebo. Isus je i nakon Svog vaskrsenja još jednom rekao „Bogu Svojemu“, da jasno pokaže da je Otac zaista iznad Njega.

• “A Isus ustavši rano u prvi dan nedelje javi se najpre Mariji Magdaleni.“ {Marko 16,9}

• “Reče joj Isus: ne dohvataj se do Mene, jer se još ne vratih k Ocu Svojemu; nego idi k braći Mojoj, i kaži im: vraćam se k Ocu Svojemu i Ocu vašemu, i Bogu Svojemu i Bogu vašemu.“ {Jovan 20,17}

• „Potom reče Tomi: pruži prst svoj amo i vidi ruke Moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra Moja, i ne budi neveran nego veran.“ {Jovan 20,27}

• “Spasitelj je izašao iz groba životom koji je (već ranije) bio u Njemu. Sada su dokazane reči: “Polažem život da bih ga PONOVO PRIMIO… Imam vlast položiti ga, i vlast primiti ga opet.“ {Ellen White: DA, p. 785.2}

Ako je Isus morao da dođe nazad ka tom izvornom i nepozajmljenom životu, koji je po gornjoj izjavi pre toga BIO u Njemu, to znači da se taj i takav život tada nije nalazio u Njemu! Ako je nešto već tu, onda ne moramo da se ka tome vratimo!

Mnogi zastupnici te pogrešne nauke su počeli da shvataju, da Isus sa Svojom apsolutnom besmrtnošću u kontekstu Trojstva ne bi mogao zaista umreti, osim Njegovog ljudskog tela, koje je po njihovom tumačenju samo „pokrivalo“ Božansku prirodu. Prava istina je da je ta telesna odeća pokrivala Božanstvo Njegove Osobe! 

Tako je došla sledeća lažna nauka, da je na krstu umrla „samo“ Isusova ljudska priroda kao „fasada“, a da je „prisutna“ Božanska priroda samo „spavala“ u grobu, sve dok Ga anđeo Gavrilo nije u Očevo ime kao „budilnik“ pozvao da ustane, pri čemu je onda Isus „Sam Sebe“ vaskrsnuo. Kao „potvrda“ toga se uzima stih da je Isus spavao u grobu i probuđen, zajedno sa rečima Duha Proroštva iste prirode, izvađenim iz konteksta, „Divinity has not died”, što je već obrađeno u prošloj glavi.

• “Ljudsko (Humanity) je umrlo, Božansko (Divinity) nije umrlo. Sa Svojim Božanskim je Isus imao moć, da slomi lance smrti. Ljudsko je umrlo, Božansko nije umrlo. On kaže, da ima ´život u sebi´, da bi uzvisio onoga, koga On to želi.“ {Ellen White: 1SM 301.1; FG1.317} 

Ali da Isus nije potpuno umro za nas, onda Njegova žrtva ne bi bila žrtva nego samo jedan spektakl pred celim svemirom! Ovo je hulan napad na Isusovu žrtvu! Biblija potvrđuje potpuno jasno, da je Isus, kao i mi, bio potpuno mrtav, i da je na isti način kao i mi podignut i vaskrsnut:

• “Ako Duh Onoga (Boga Oca) Koji je digao Isusa iz smrti,…” {Ellen White, 6BC , p. 1076.9 1894} 

Biblija potvrđuje da je Isus umro istom vrstom smrti kao i mi, zato što je na zemlji naravno i imao istu prirodu kao i mi:

• “A Bog (Otac) I Gospoda (Isusa) podiže, I nas će podići silom Svojom“ {1. Korinćanima 6,14}

• „Kao pripadnik ljudske Familije On je bio smrtan.“ {Ellen White: RH, September 4, 1900, Part 5}

• “Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će Bog I one koji su umrli u Isusu dovesti s Njim“ {1. Solunjanima 4,14}

• “Jer ste s Njim sahranjeni krštenjem, u kome s Njim i ustaste kroz veru u delotvornost Božju (Otac), Koji Ga je vaskrsnuo iz mrtvih.“ {Kološanima 2,12}

• “Da bi kao što je Hristos vaskrsnut iz mrtvih slavom Očevom, i mi isto tako hodili u novini života. Jer kad smo zasađeni s Njime u obličju Njegove smrti, bićemo tako i ustajanjem.“ {Rimljanima 6,4.5} 

• “Da služite Bogu (Ocu) živu i istinu, i da čekate Sina Njegova s nebesa Kojega vaskrse iz mrtvih, Isusa, Koji nas izbavlja od gnjeva koji će doći.“ {1. Solunjanima 1,9.10}

• “Jer ako priznaješ ustima svojima da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svojemu da Ga Bog (Otac!) PODIŽE iz mrtvih, bićeš spasen.“ {Rimljanima 10,9}

Isus je i kod stvaranja svemira sve to učinio sa silom koja je proizišla od Oca. Ali to ne znači da je On Sam Sebe vaskrsnuo! U Bibliji čitamo jasno da je Bog Otac podigao Isusa a ne da je Isus Sebe podigao, kao što mnogi današnji teolozi tvrde! Naravno da podigao znači vaskrsnuo, jer po Bibliji mrtvi do Isusovog dolazka spavaju u grobovima. Izraz „podići“ u Bibliji ima isto značenje kao i vaskrsnuti! 

Ne postoji apsolutno ni jedno mesto gde piše da neko treba da bude prvo probuđen da bi onda vaskrsnuo! Ovde vidimo da ta lažna teologija koja odbija istinu da je Isus doslovno umro,  time odbija Isusovu žrtvu! Biblijsko podizanje ili vaskrsenje postoji samo kod jednog potpuno mrtvog bića, pri čemu to uopšte ne dotiče Božansku prirodu, jer ju je Isus pre toga odložio kod Oca! 

Zato je interpretacija da je Isus „samo spavao“ i od Oca „samo“ probuđen, da bi onda „Sam Sebe“„simbolički vaskrsnuo“ apsolutno nebiblijska! Isus sa druge strane kaže „pisano je“:

• “A nalazimo se i lažni svedoci Božji što svedočimo na Boga da vaskrse Hrista, Kojega ne vaskrse kad mrtvi ne ustaju. Jer ako mrtvi ne ustaju, ni Hristos ne usta.“ {1. Korinćanima 15,15.16}

• “(Samo) Hristos je imao pravo, da da Svoju besmrtnost. Život, koji je u ljudskosti položio, je DOBIO opet, i dao čovečanstvu„“I ko je pojeo Moje meso i popio Moju krv, dobiće večni život, i Ja ću ga poslednjeg dana vaskrsnuti.“ {Ellen White: YI, August 4, 1898 par. 5} 

Mi ovde vidimo da se tu u oba slučaja radi o večnom životu, i da je Isus taj Svoj besmrtni život položio, da bi ga poklonio ljudima u smislu nagrade večnog života. Kako žrtva tako i večni život su mogli biti dati samo kroz smrt Isusa kao Božanstva u ljudskom obličju! Isus je iz groba ustao KA životu koji je u Njemu (već ranije) BIO.

Da li je taj život bio u Njemu dok je bio mrtav? Ne! Duh Proroštva kaže da je On taj život dao u Svom ljudskom obliku (in humanity). Tu ne stoji da je položio ljudski (human life) život, kao što se pokušava interpretirati. A upravo ta mala razlika nosi neshvatljivo duboku težinu istine. Ovde u stvari stoji da je Isus dobrovoljno položio Svoj Božanski a ne ljudski život, koji je nakon Svoje žrtve dobio nazad. 

Božanski život nije mogao da umre, i zato je Isus morao da ga kod Oca na nebu položi, da bi mogao na zemlji doslovno umreti i platiti kaznu za naše grehe. Ali u toj ljudskosti nije umrlo samo ljudsko telo nego i Božanska ličnost, sam Isus Hristos! Opis položio i opet dobio u kontekstu Božanskog života ne dotiče u vremenskom aspektu niti smrt na krstu niti vaskrsenje.

Tu dolazi do slične zablude kao kada je 1843. Isusov ulazak u svetinju zamenjen sa Njegovim drugim dolaskom. Položio označava samo odlaganje Božanske prirode kod Oca, kad je Isus bio rođen. A dobijanje nazad znači vraćanje Božanske Prirode sa Božanskim životom.

• “A Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život koji veruje Mene ako i umre živeće.“ {Jovan 11,25} 

Ova Isusova izjava u sadašnjem vremenu se odnosi na naše a ne na Njegovo vaskrsenje nakon smrti na krstu, što u drugom delu stiha jasno stoji, i predstavlja najavu onoga što dolazi. Duh Proroštva i Biblija pokazuju na mnogim mestima potpuno precizno da će nas Sam Isus vaskrsnuti pri Svom dolasku, i pokloniti nam večni život koji nam je omogućio kroz Svoju žrtvu, i od kojeg će On biti izvor.

• “Setite se da je Hristos sve rizikovao; “iskušan kao što smo mi” On je RIZIKOVAO I SVOJE VEČNO POSTOJANJE U ZAVISNOSTI OD ISHODA KONFLIKTA.” {Ellen White: GCB, December 1. 1895 ‘Seeking the Lost’} 

Ipak, Isus je umro drugom smrću, kojom nije umro nijedan spasen čovek! On je u tom trenutku kao Nosioc naših greha bio kompletno razdvojen od Boga, dok su svi ostali iskreni ljudi umrli pod milošću. On je od samog početka prinošenja Sebe na žrtvu, i to od Getsimanije, izgubio Svoju vezu sa Ocem i oslonac na Očevu silu, pa je tako morao izdržati strašnu probu verom u ljudskoj prirodi, i upravo kao takav je otišao u grob. 

Isto tako će i Božji narod, nakon kraja vremena milosti, morati da izdrži poslednje trenutke zemaljske istorije za vreme sedam zala bez Posrednika u nebeskoj svetinji. Zato nije čudno da su nosioci otpadne nauke počeli čak i tako jasnu istinu iz Otkrivenja da odbacuju, sa tvrdnjama da je kraj vremena milosti „samo simbolika“, i da se u stvari „ne“ odnosi na poslednji Božji narod, nego „samo“ na pali Vavilon ovog sveta. 

Pod milošću prvom smrću umiru oni koji su prihvatili Božji plan spasenja, makar i bez teološkog znanja, živeći po dobroj savesti. Milost je dostupna i na raspolaganju svima bez razlike, za vreme njihovog života, sve dok imaju priliku da se pokaju, ili dok ne pređu granicu milosti i nađu se u stanju hule. Isus je umro kao simbol čovečanstva, i time preuzeo krivicu na Sebe i posrednički je poneo kako bi mogao da očisti od greha Svoju decu. To se zove Iskupljenje. 

Hristova žrtva imala je za cilj isto što i starozavetno tipsko žrtvovanje nevinog jagnjeta, a to je prenošenje greha i krivice na dalju službu u svetinji, a zatim krunsko delo očišćenja u svetinji nad svetinjama, šta odgovara istražnom sudu. Za one, koji su prihvatili Njegovo delo, i koji su Njegovom posredničkom službom očišćeni, On ima legalno pravo da podigne u život, dok one koji su odbili Njegovu žrtvu i ljubav čeka suočavanje sa zakonom koji nalaže smrt grešnika. 

Pokajani gresi Božjeg naroda padaju kao vatra i druga i večna smrt na njihovog uzročnika, sotonu, dok za nepokajane grehe sami grešnici nose kaznu plamena uništenja i svoje večne smrti. U nebiblijskoj nauci o „trojedinom“ Bogu, gde ne postoji doslovna podela u sili ili položaju, nego samo u simboličkom zadatku plana spasenja, i gde je „svaki od njih u svakome“, nije nikakvo čudo što se Isusu pripisuje sila da je vaskrsao „Samog Sebe“.

Po toj analogiji, i mi bismo morali vaskrsnuti sami sebe, zato što i mi onda „imamo“ Božansku prirodu ispod ljudske fasade „kroz“ prisustvo trećeg lica Božanstva u nama. I upravo to je ta mala suptilna, ali bogohulna razlika.

• “A ako li ŽIVI U VAMA DUH Onog (Oca) Koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, Onaj (Otac) Koji je podigao Hrista iz mrtvih, oživeće i vaša smrtna telesa Duhom Svojim Koji živi u vama.“ {Rimljanima 8,11}

Biblija pokazuje potpuno jasno da se Duhom Božjim samo zapečaćujemo za spasenje i vaskrsenje koje će učiniti Bog Otac Svojom silom, baš kao što je to uradio sa našim Spasiteljem i Zastupnikom, Isusom Hristom. Kroz Hrista dobijamo pravo na USVOJENJE i povraćaj prvobitnog statusa Božje dece, šta smo izgubili padom u grieh i time postali otpali sinovi Božji, tj. deca đavola pod grehom.

• “Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapečatim sluge Boga našega na čelima njihovima.“ {Otkrivenje 7,3}

• “I ne ožalošćavajte svetoga Duha Božijega, Kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja.“ {Efescima 4,30}

Ovaj tekst je isečak iz knjige Prva Zapovest ILI Trojstvo? – Enciklopedija Dokaza Starih Pregaženih Istina Svih Područja u kojoj svi citati stoje dodatno i na engleskom jeziku