Mnogi uzimaju opis Isusovog krštenja, kada se sveti Duh u telesnoj formi goluba spustio na Njegovu glavu, kao „dokaz” da je sveti Duh treće Božansko Biće.
- „I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše Mu se nebesa, i vide Duha Božjega gde silazi kao golub i dođe na Njega. I gle, glas s neba koji govori: ovo je Sin Moj ljubazni Koji je po Mojoj volji.“ {Matej 3,16.17}
Kod dublje analize možemo da vidimo da golub nije progovorio, nego se čuo Očev glas sa neba. A sveti Duh je nazvan Božji Duh! Cela Biblija govori da samo Bog nosi ime jedini pravi Bog.
Sveti Duh proizilazi od Oca! Kod trinitarijanskog tumačenja Biblije, bi sveti Duh bi morao da bude Otac, jer je sveti Duh bio taj koji je začeo Isusa u Marijinom stomaku:
- „No kad on tako pomisli, a to mu se javi u snu anđeo Gospodnji govoreći: Josife, sine Davidov! ne boj se uzeti Marije žene svoje; jer Ono što je u njoj začelo od Duha je svetoga.“ {Matej 1,20}
U stvari je Otac Lično kroz Svog svetog Duha začeo Isusa u Marijinom stomaku, inače ne bi bio Otac. Već i taj stih dokazuje da sveti Duh nije treće biće! Zašto Očev glas sa neba nije rekao Naš Sin? Kada pažljivo pročitamo donje reči istina će postati još jasnija:
- „I odgovarajući anđeo reče joj: Duh sveti doći će na tebe, i sila Najvišega oseniće te; zato i Ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji.“ {Luka 1,35}
Ko je po Bibliji Najviši? Lično Bog Otac! Lično On šalje preko Svog Duha Njegovu silu Najvišega. Isus se za vreme Svog boravka na zemlji odrekao Božanskih osobina u okviru sveznanja, sile, prirode, besmrtnosti i sveprisutnosti kao sveti Duh.
U tom vremenu je sveti Duh proizilazio samo od Oca. Isus je na zemlji bio 100 procenata Bog kao Osoba, ali u telesnoj prirodi 100 procenata čovek. Samo u takvoj konstelaciji je mogao da umre za nas, jer doslovna Božanska priroda ne može da umre niti da bude pod iskušenjem.
- „Nikada ranije anđeli nisu čuli takvu molitvu kakvu je Isus izgovorio na Svom krštenju, i bili su željni da lično prenesu poruku od Oca Sinu. Ali, ne! Direktno od Oca izlazi svetlost Njegove slave. Nebesa su otvorena i ZRACI SLAVE U OBLIČJU GOLUBA kao polirano zlato se spuštaju na Božjeg Sina. Forma goluba je bila pokazatelj krotkosti i nežnosti Hrista. Dok su ljudi stajali opčinjeni i gledali na Hrista iz otvorenih nebesa čuo se glas: “Ovo je Sin Moj ljubljeni, Koji je po Mojoj volji.” Reči potvrde da Hristos jeste Sin Božji su date da inspirišu veru u onima koji su bili prisutni i da podrže Sina Božjeg u Njegovom mukotrpnom radu. Iako je Sin Božji bio u ljudskom obličju, a ipak ga Jehova Svojim glasom uverava u Njegovo sinovstvo sa večnim Bogom. U ovoj manifestaciji prema Svom Sinu, Bog prihvata ljudskost uzvišenu kroz Hristovu izvanrednost.” {Ellen White: RH, Januar 21, 1873 par. 5}
- „Prilikom Spasiteljevog krštenja Sotona se nalazio među svedocima. On je video slavu kojom je Otac osenio Svog Sina. On je čuo glas Boga kako svedoči o Isusovom Božanstvu.“ {Ellen White: DA, 116.2}
- „… Nakon što je kršten, Hristos se poklonio na obali Jordana i molitva kakvu Nebo nikada ranije nije čulo potekla je sa Njegovih Božanskih usana… Božja slava u obliku goluba od uglačanog zlata, spustila se na Njega, a iz beskrajne slave začule su se sledeće reči: ’Ovo je Sin Moj ljubazni Koji je po Mojoj volji!’ (Matej 3,17). Ljudski rod je obuhvaćen Hristovom ljudskom rukom, dok svojom božanskom rukom On doseže tron Beskonačnoga. Hristova molitva probila se kroz tamu i dospela do Boga. Za svakoga od nas to znači da je Nebo pred nama otvoreno. To znači da su kapije odškrinute, da je slava dodeljena Božjem Sinu i svima koji veruju u Njegovo ime… Sa Božjim (Očevim) Duhom koji je počivao na Njemu, Hristos je stigao u pustinju da Ga đavo kuša… Sotona je napustio bojno polje kao poraženi neprijatelj. Naš Spasitelj je stupio na njegov teren i pobedio… Šta je On učinio za ljudski rod? On nas je uzdigao na skali moralne vrednosti. Mi možemo postati pobednici u Onome Koji nam sve izobilno daje. U Hristu postoji nada i za one koji su u najbeznadežnijem položaju… Zbog čega je Hristos došao na ovaj svet? Da bi predstavio Oca. Kakvo srce ljubavi i saosećanja!… Dajući Svog Sina, Bog nam je darovao celo Nebo. On nam nije mogao dati ništa više.” {Ellen White: Manuscript 27, 1893 (Temperance, 283-287) (Christ Triumphant 207.6)}
Mi možemo u gornjim citatima prepoznati da golub kao sveti Duh nije bio nezavisno biće, nego manifestacija Božje slave. Bog je Isusu ohrabrujuće potvrdio da je i dalje Njegov Sin, i da to pravo nije izgubio dolaskom na zemlju.
Božji prorok produbljuje opis značenja titule Sin, i objašnjava da je Isus nebeski Božji Sin, i da je na zemlji imao dodatni status Sina jednog zemaljskog čoveka:
- „Jedino Biće (Isus), koje je jedno sa Bogom (Ocem) i Koje je po zakonu živelo u ljudskoj formi na zemlji, snizilo se kroz život najjednostavnijeg radnika i radilo je sa Svojim zemaljskim starateljom kao stolar.“ {Ellen White: ST, October 14, 1897 par. 3}
- „Nebeski Božji Sin je video da niko osim Njega ne može spasiti otpali rod. On je odlučio da pomogne čoveku.” {Ellen White: RH, February 24, 1874 par. 33}
Krštenje u ime Isusa ili u ime Trojstva? Matej 28,19
Ovaj tekst je isečak iz knjige Prva Zapovest ILI Trojstvo? – Enciklopedija Dokaza Starih Pregaženih Istina Svih Područja u kojoj svi citati stoje dodatno i na engleskom jeziku