Kod ovog pitanja vidimo dva vrlo zbunjujuća gledišta koja su se uvukla u naše redove.
-Jedna od najčešće diskutovanih tema prati tvrdnju da je Isus na zemlji ispod ljudske haljine “posedovao“ potpunu Božansku prirodu.
-Doktrina o Trojstvu nam govori da Isus “nije“ doslovni Sin, te time ne može ostaviti Božansku prirodu kod Oca i nakon pobede na krstu uzeti je nazad.
Nepravilno razumevanje ovog područja dovodi do odbacivanja Isusove žrtve na krstu, pošto Božanska priroda ne može ni u kom smislu umreti, jer inače ne bi bila Božanska. Neispravno gledište se podupire donjim citatima:
- “Ljudsko je umrlo, Božansko nije umrlo.“ {Ellen White: 1SM 301.1; FG1.317}
- “…i obukao je Svoje Božansko sa ljudskim.“ {Ellen White: TM, p. 177}
Mi ne možemo u podršci željene nauke koristiti manje precizne izjave Duha Proroštva. Donji citati nam produbljuju značenje gornjih reči:
- “Spasenje duša je bio veliki cilj, radi kojeg je Hristos žrtvovao Svoju carsku odoru i krunu, nebesku slavu i obožavanje anđela, i položio na stranu Svoje Božanstvo, i (nakon toga) došao na zemlju, i radio i patio sa ljudima.“ {Ellen White: RH, 21. November 1907}
Time možemo razumeti zašto Božanstvo nije umrlo: zato što je ostalo na nebu! Sva Svoja čuda Isus je za vreme Svog boravka na zemlji činio samo sa silom Svog Oca u Sebi, pri čemu je Sotona stalno pokušavao da ga prevari na zloupotrebu te sile.
Isto tako su i Njegovi apostoli sa tom istom silom činili čuda kao i Isus. Dole vidimo jasnu izjavu da je Isus zaista zadržao samo Božanski karakter, kao i još jednom, da Bog nigde u Bibliji ili Duhu Proroštva ne označava Trojstvo nego Boga Oca:
- “Kad je načinjen plan otkupljenja, bilo je odlučeno da se Hristos ne bi trebao pojaviti u skladu sa Svojim Božanskim karakterom; jer se onda ne bi mogao družiti sa žalosnima i onima koji pate. On mora doći kao siromah. On se mogao pojaviti u skladu sa uzvišenim položajem koji zauzima u nebeskim dvorovima; ali ne, morao je doseći najveće dubine ljudske patnje i siromaštva, da bi Njegov glas mogli čuti razočarani i opterećeni.“ {Ellen White; ST, 24. june 1897}
- “Isus Hristos se nije otimao da bude jednak Bogu. Samo Božanstvo je moglo da izleči čoveka od otrovnog ujeda zmije; Sam Bog (Otac) je u Svom jedinorodnom Sinu uzeo ljudsku prirodu na Sebe i zadržao u slaboj ljudskoj prirodi Božanski karakter, opravdao Svoj sveti zakon u svakoj tački i preuzeo kaznu smrti i srdžbe sa ljudskih sinova na Sebe.“ {Ellen White: YI, 11. February 1897}
Šta je bila Isusova Božanska sila na zemlji po Bibliji i Duhu Proroštva? – Očeva!
- “Jer Bog (Otac!) beše U Hristu, i svet pomiri sa Sobom ne primivši im greha njihovih, i metnuvši u nas reč pomirenja.“ {2. Korinćanima 5,19}
- “- „Znam sva zla i iskušenja koja su pred vama, i poslao sam Svog Sina Isusa Hrista na vaš svet da vam otkrije Moju silu, Moju moć; da vam otkrije da sam Ja Bog i da ću vam poslati pomoć kako bi ste se spasili od neprijateljskih sila, i da vam dam priliku da vratite u sebe moralnu sliku Gospoda.“ – Bog je poslao Svog Sina, Koji je bio kao On, jedno sa Ocem, i podneo je vređanje, sramotu i ruganje radi nas i iskusio je sramotnu smrt na Golgoti. Sotona Mu se suprotstavio čim je došao na svet; ali On mu se odupreo; nije zastranio ni najmanje. Da (Isus) nije imao silu koju Mu je Bog (Otac) DAO, ne bi mogao da se odupire napadima neprijatelja.“ {Ellen White: 1888 122.2}
- “Verujte Meni da sam Ja u Ocu i Otac u Meni; ako li Meni ne verujete, verujte Mi po tim delima. Zaista, zaista vam kažem: koji veruje Mene, dela koja Ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti; jer Ja idem k Ocu Svojemu. I šta god zaištete u Oca u ime Moje, ono ću vam učiniti, da se proslavi Otac u Sinu.“ {Jovan 14,11-13}
- “On je mogao da odoli Sotoninim iskušenjima SAMO kroz Svoju zavisnost od Božanske sile Svog nebeskog Oca, zato što se pokorio Njegovoj volji i bio poslušan svim Njegovim zapovestima.“ {Ellen White: YI, 23. August 1894}
- “Potpuna zavisnost Sina od Oca dolazi do izražaja kroz sledeće reči: Sin NE može da čini ništa Sam od Sebe….“ {Ellen White: UL, p. 341}
- “Ja ne mogu ništa činiti Sam od Sebe.“ {Jovan 5,30}
Isus na zemlji nije mogao ništa da čini sam, nego samo Njegov Otac, Koji je bio u Njemu:
- “Jer Bog (Otac) beše u Hristu, i svet pomiri sa Sobom ne primivši im greha njihovih, i metnuvši u nas reč pomirenja.“ {2. Korinćanima 5,19}
- “Evo Mog Sluge, Koga podupirem, Izabranika Moga, Koji je po volji duše Moje. Na Njega sam stavio Svoj Duh, i On će narodima doneti pravdu.“ {Isaija 42,1}
- “Gle, Sluga Moj, Koga sam izabrao, Ljubazni Moj, Koji je PO VOLJI duše Moje: metnuću Duh Svoj na Njega, i sud neznabošcima javiće.“ {Matej 18,12}
- “Zato što je samo Božansko moglo biti efikasno u obnovi čoveka od otrovnog ujeda zmije, lično Bog je U Njegovom rođenom Sinu spojio ljudsku prirodu i Koji je u slabosti ljudske prirode podržan (od Oca) zadobio karakter Boga (Oca), i potvrdio (Očev) Njegov zakon u svakoj pojedinosti.“ {Ellen White: YI, 11. February 1897}
Punina Božanstva u Isusu je bila lična prisutnost i moć Oca u Njemu, i odgovara na pitanje šta je poruka donjeg stiha:
- “Jer u Njemu telesno prebiva sva punina Božanstva.“ {Kološanima 2,9}
I mi na isti način možemo dobiti istu silu, što smo i videli kada su apostoli podizali mrtve:
- “Sila Spasiteljevog Božanstva je bila skrivena. On je pobedio u ljudskoj prirodi, oslanjajući se na Boga kao silu. To je prednost svih. I to će zavisno od količine naše vere biti naša pobeda.“ {Ellen White: YI, 25. April 1901}
Isusova Božanska sila na zemlji je bila Njegova zajednica sa Ocem! Natprirodna čuda su bila samo posledica te zajednice sa Ocem Koji je dao silu! Ovim smo videli da je u Njegovom telu stanovala Božanska priroda Njegovog Oca, a da je On sam nije posedovao!
Mi svi znamo da Božja reč ne može da suproti sama sebi, i zato nam ova jasna istina pomaže da shvatimo šta je Božji Prorok zaista hteo da kaže kroz sledeće reči:
- “Sotona je od Hrista tražio čudo kao znak Njegovog Božanstva.“ {Ellen White: DA 120.1}
- “Božansko Biće bilo bi u stanju da potkrepi Svoje tvrdnje nekim čudom: „ako si Sin Božji, reci da kamenje ovo hlebovi postanu”. Takav čin stvaralačke moći – govori Mu kušač – bio bi ubedljiv dokaz Božanstva, On bi okončao borbu. Isus nije mogao bez borbe, u miru da sluša, najvećeg varalicu. Međutim, Božji Sin nije morao da dokazuje Svoje Božanstvo sotoni ili da objašnjava razlog Svog poniženja. Hristos nije smeo da koristi Svoju Božansku silu za Svoju ličnu prednost.“ {Ellen White: DA 119.2}
Poslednja rečenica je dodata!
Odakle je bila Njegova Božanska sila koju nije smeo da koristi? Videli smo da je ona data od Oca! Ko prema Bibliji ima stvaralačku moć? Otac, Koji je sve stvorio kroz Svog Sina! Isus je to uradio Očevom silom! Sila koja se na zemlji nalazila u Njemu, a time bila i Njegova, je bila Očeva sila!
- “Pričekajte ovde“, rekao je, „i stražite sa Mnom“. Otišao je malo dalje od njih, ne tako daleko da Ga ne bi mogli videti i čuti i pao ničice na tle. Osećao je da Ga je greh odvojio od Njegovog Oca. Ponor je bio tako širok, tako mračan, tako dubok da je Njegov Duh uzdrhtao pred njim. Nije smeo da upotrebi Svoju Božansku silu da bi izbegao ovu veliku duševnu patnju. Kao čovek morao je da podnese posledice čovekovog greha. Kao čovek morao je da izdrži Očev gnev zbog prestupa.“ {Ellen White: DA, p. 686.2}
Ova izjava se koristi kao dokaz da je Isus zaista imao i Božansku prirodu. Ali kad pročitamo i dalji deo istog citata vidimo da je ta sila darovana od Oca, jer je Isus imao strah da izgubi borbu radi Svoje slabe ljudske prirode, ako bude bio odvojen od Oca! Da je Isus na zemlji zaista imao Svoju Božansku prirodu, ne bi postojao strah od gubitka!
- “Pošto je Hristos osećao da je Njegovo jedinstvo sa Ocem prekinuto, On se plašio da u Svojoj ljudskoj prirodi neće biti u stanju da izdrži dolazeći sukob sa silama tame.“ {Ellen White: DA, p. 686.5}
- “U vreme kada je bio najpotrebniji, Isus, Sin Božji, Spasitelj sveta je ODLOŽIO SVOJE BOŽANSTVO (Divinity tj. prirodu) NA STRANU I(nakon toga!) došao u ljudskoj haljini na zemlju.“ {Ellen White: ST, 18. March 1897}
U ovim rečima vidimo apsolutno jasno da je Isus prvo odložio Božanstvo tj. Božansku prirodu i tek nakon toga došao na zemlju, i to kao Božanska Ličnost ali bez Božanske prirode. Isusovo Božanstvo na zemlji ispod ljudske haljine je bio Njegov Božanski Karakter i slava Njegovog Božanskog položaja.
Izraz Divinity ima više značenja. Mi možemo u ovom citatu jasno videti da postoje dva aspekta Divinity, i to:
-Božanska telesna priroda – koju je Isus pre dolaska na zemlju ostavio kod nebeskog Oca
-Božanska Osoba tj. Ličnost.
Isus sigurno na nebu nije ostavio Svoju ličnost ili status Božjeg Sina, već Svoju Božansku prirodu da bi kao Bog mogao umreti na zemlji.
- “Ljudsko ne uzima mesto Božanskom, niti Božansko uzima mesto ljudskom. Ovo je tajna pobožnosti. Dva pojma: ljudsko i Božansko su u Hristu bili bliski i neodvojivo jedno, ali ipak različiti entiteti….Kada je slava, koja je u Hristu prebivala isijala iz Njega, to je bilo isuviše jako da potpuno sakrije Njegovu čistu i potpunu ljudskost.“ {Ellen White: ST, May 10. 1899, p. 12}
Isus sigurno nije uzeo ljudsku ličnost jer inače ne bi bio Isus! Njegova ličnost je ostala Božanska, jer je Isus došao kao Božji Sin a ne kao ljudski sin da umre za nas! Da li je čovek Mojsije možda imao Božansku prirodu kada je svetlost Božje slave isijavala iz njega nakon povratka sa Sinaja? Sigurno ne! Da li Božanska slava koja je sijala iz Isusa znači obavezno Božanska priroda? Po Bibliji sigurno ne! Zato i Duh Proroštva u donjem delu citata naglašava Isusovu potpunu ljudskost tj. ljudsku prirodu!
- „Naša dovoljnost se nalazi samo u inkarnaciji i smrti Isusa. On je mogao da pati, jer je bio podržanBožanskim. On je mogao da to izdrži, zato što na Njemu nije postojala mana neverstva ili greh.” {Ellen White: YI, August 4, 1898 par. 4}
Jedna mogućnost neverstva se odnosi na vernost nebeskom Ocu. U engleskom originalu gornjeg citata stoji jasno „by Divinity“, i ta izjava znači da je Isus podržan ne Svojim Božanstvom nego „od Očevog Božanstva“. Zašto je podržan od Božanskog? Zato što je ostao odan Svom Ocu! To nam jasno pokazuje da se ovde radi o Božanstvu od Oca! Da je Isus tada nosio i Božansku prirodu, On ne bi morao ostati veran Ocu, da bi dobio tu silu i podršku!
Tumačenje u okviru nauke o Trojstvu bi opet donelo hulnu poruku da je za Isusa bilo lako odupreti se grehu, i da nije morao da zaista pati, jer je imao Svoju Božansku prirodu koja ga je podržavala, a da mi „ne trebamo da se borimo protiv greha, jer nemamo Božansko u sebi da bi ga ostavili“!
Zato je logično da je kao nastavak takvog lažnog gledišta Trojstva došla sledeća perfidna nauka da je i kraj vremena milosti „samo simboličan“, i da time u stvari i dalje „možemo“ da radimo onako kako nas uši svrbe, pošto ionako „nemamo“ silu da se odupremo grehu! Upravo ovde stoji suprotno obećanje, i izraz ´naša dovoljnost´ znači, da i mi, kao i Isus u ljudskom telu, možemo sve izdržati, ako imamo nebesku podršku sa Božanskom silom!
- “Dok je bio na ovoj zemlji, Sin Božji je bio Sin čovečiji; ali ipak bilo je momenata kada je Njegovo Božanstvo zasijalo kroz ljudsko.” {Ellen White: 8T, p. 202}
Samo je ponekad prosijavalo Njegovo Božanstvo, na primer prilikom čišćenja Hrama ili su Njegove vatrene, ali jednostavne reči istine naterale Njegove neprijatelje da priznaju: „Nikad niko nije govorio tako kako govori ovaj čovek“.
Ovo se odnosi na demonstraciju Njegovog autoriteta a ne na doslovno Njegovu Božansku prirodu, jer On nju nije imao tokom Svog boravka na zemlji. Šta je bilo Isusova lična Božanska sila dok je bio na zemlji? To su bili Jevanđelje i sila spasenja tj. stvaranja novorođenih sledbenika.
- “Jer se ne stidim jevanđelja Hristova; jer je sila Božija na spasenje svakome koji veruje.“ {Rimljanima 1,16}
- “Jer što se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i Božanstvo, da nemaju izgovora.“ {Rimljanima 1,20}
Ovaj stih nam govori da se na zemlji nije mogla videti Božanska priroda koju je ostavio kod Oca, ipak Njegova dela stvaranja su svedočila o Njegovom Božanstvu. Sama sila spasenja je sila stvaranja, koju je Isus u smrtnom obliku imao na zemlji, a čija posledica je bila novorođenje.
- “Zato ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prođe, gle, sve novo postade.“ {2. Korinćanima 5,17}
- “I obučete u novoga čoveka, koji je sazdan po Bogu u pravdi i u svetinji istine.“ {Efescima 4,24 }
- “Zato i koji stradaju po volji Božijoj neka Mu kao vernome Tvorcu predadu duše svoje u dobrim delima.“ {1. Petrova 4,19}
- “Da bi ispunio potrebe čoveka, On je uzeo ljudsku prirodu…On se na nama neshvatljiv način tj. misteriozno spojio sa ljudskom prirodom.“ {Ellen White: FE, p. 399}
Ako je način Isusovog otelovljenja za nas misterija, zašto onda dolazi do tvrdnje, da donji citat „jasno“ pokazuje da je Ellen White tim rečima htela da pokaže da je Isus na zemlji imao Božansku prirodu, umesto da bez filozofije prihvatimo Božju reč onako kako piše? Ako smo gore već pročitali da je Isus ostavio Divinity I ONDA došao na zemlju, Božji prorok sigurno neće sebi suprotiti, već se ovaj citat može odnositi samo na to, da je Božansku Osobu obukao ljudskom prirodom. Isus nikada nije ništa uradio u Svojoj moći, jer je doslovno Svoju Božansku moć potpuno ostavio kada se utelovio.
Isus je delovao u prirodi kojoj je potrebno iskupljenje, a to je naša! Upotreba Očeve Božanske sile u Njegovu korist na zemlji označila bi pobedu Sotone. Božanske ingerencije od Njegovog Oca je mogao da upotrebljava samo u korist osvedočenih grešnika i to u meri u kojoj je to kasnije dato i učenicima. Što se tiče detaljnog razumevanja i objašnjenja dubinskog aspekta utelovljenja, to je tajna Božja i nije naše da se time bavimo, slično kao što ne treba da smo znatiželjni pomoću kojih mehanizama deluje Božji Duh tj. kako je Bog sveprisutan.
Isus ne bi bio slab prema iskušenjima da je stvarno ispod ljudske haljine imao Svoju doslovnu Božansku prirodu. On tada isto ne bi mogao da umre na krstu, što se pred našim očima pojavilo kao nova nauka da je Isus „Sam Sebe“ probudio i da je u grobu bio „živ“, „osim preminule ljudske haljine“, i da je „sam Sebe“ podigao iz groba, čime je Njegova doslovna žrtva hulno odbačena. Isus je morao doći sa potpuno ljudskom prirodom da bi mogao da umre za nas, jer je Božanska priroda apsolutno besmrtna! Neka nam Bog pomogne da ne odbacimo Isusovu žrtvu za nas!
Ovaj tekst je isečak iz knjige Prva Zapovest ILI Trojstvo? – Enciklopedija Dokaza Starih Pregaženih Istina Svih Područja u kojoj svi citati stoje dodatno i na engleskom jeziku