NIKEJA 325. + KONSTANTINOPOLJ 381. = TROJSTVO

Jeden od navažnijih pionira J.N. Andrews je o pitanju porekla nauke o Trojstvu dao jasnu izjavu:

• “Doktrina o Trojstvu je prihvaćena na savetu u Nikeji 325-te godine. Ova doktrina uništava Božju ličnost i ličnost Njegovog Sina Isusa Hrista našeg Gospoda. Sramotne mere kojima je ono nametnuto crkvi, koje se pojavljuju na stranicama crkvene istorije, može postići da se svaki vernik u tu doktrinu posrami.“ {J.N. Andrews: RH, March 6, 1855}

Nauka o Trojstvu je u hrišćanstvo uneta tek na koncilu u Nikeji 325. godine ali ga je nakon toga većina tadašnjih hrišćana decenijama odbijala. Zato je Trojstvo defintivno prihvaćeno tek 381. godine na koncilu u Konstantinopolju. Da je Trojstvo u hrišćanskom svetu do tada tj. pre 325. odnosno 381. zaista bilo rašireno, tada ne bi bilo potrebno usvajati tu nauku, i ponovno je nakon par decenija nametati. 

Kod zvaničnog uvođenja nedelje, koja je kao otpad već bila raširena, je to bilo daleko lakše. Nedelja se kao „odvajanje od Jevreja“ širila sve intenzivnije, iako još uvek nije bila dostigla kritičnu masu potpunog prihvatanja. Zato je Konstantin uspeo da 321. godine zvanično uvede nedelju i ukloni subotu iz 4. zapovesti, i prisili sve da je drže. 

Radi njene raširenosti je i otpor bilo puno lakše slomiti. Grupe teologa i vernika koje su se protivile ovim novim naukama su kroz vreme gotovo potpuno nestale. Ali čak i ovako jasne činjenice dobijaju drugu interpretaciju, i za to se uzima kao „dokaz“ činjenica da su 325. uklonjeni i neznabožački Apokrifi. 

Naravno da je definicija Biblijskih knjiga bila promenjena, jer su lažni Apokrifi već pre toga bili ubačeni u biblijske skripte, inače ne bi trebali da budu izbačeni. Samo nešto što je već prisutno se može izbaciti, a nešto što nije većinski prisutno, uvesti. Da su Trojstvo i svetkovanje nedelje pre toga bili prisutni u Hrišćanstvu, ne bi bilo potrebno uvođenje niti diktatorsko nametanje poimanja Boga!

U stvari, kada neko ko je znao i imao potpunu istinu otpadne od nje, onda postaje i sedam puta gori od onoga koji je sam deo Vavilona. Čak je i palo Hrišćanstvo u Nikeji, uprkos proglašavanja svetog Duha za „Božansko Biće“ još uvek ostavilo istinitu činjenicu da je Isus doslovni Sin, i da sveti Duh proizilazi iz Boga Oca i Sina. Do dana današnjeg i Katolička i Pravoslavna crkva zastupaju jeres ponovnog i ponovnog rađanja Isusa. Trojstvo je tek tada potpuno prihvaćeno, kada je Papa uspeo da istrebi sva tri arijanska plemena koja su bila odlučna protiv Trojstva.

Dole vidimo formulaciju teoloških tačaka iz Nikeje, koje su tada bile čak bliže Bibliji nego današnje učenje potpuno ispunjenog Omega otpada poslednje crkve:

1. Verujem u jednoga Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.

2. I u jednog Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Jedinorodnog, od Oca rođenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, Rođenog, a ne Stvorenog, jednosuštnog Ocu, kroz Koga je sve postalo.

3. I u Duha svetoga, Gospoda Životvornog, koji od Oca ishodi, koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi; koji je govorio kroz proroke.

Tertulijan iz Kartage (160.—220.), kako iz istorijskih zapisa čitamo, je bio prva osoba sa teorijom Trojstva. Suočeni smo sa primedbom da pošto imamo tako rani opis trojstvene doktrine u hrišćanstvu, da to mora biti istina. Nažalost, istom logikom se služe Darvinisti, kao i većina Evolucionista, da ljudska objašnjenja i pretpostavke postaju istine i dogme nakon određenog vremena. Darvin je prvi pokušao objasniti poreklo biljnih i životinjskih vrsta, a ostali naučnici su na njegovom temelju gradili razne teorije i dokaze o nastanku života na Zemlji.

• „Formulacija “jedan Bog u tri osobe” nije bila čvrsto utemeljena, svakako ne potpuno asimilovana u život Hrišćana i njihovu veru pre kraja 4. veka. Ali upravo ta je formulacija uzela prava na titulu trinitarijanske dogme. Medju apostolskim ocima, nije bilo ničeg ni izdaleka približnog takvom mentalitetu ili perspektivi.” {New Catholic Encyclopedia: 1967, FIRST EDITION, Vol. XIV, p. 299}

Uticaj cara Konstantina u Nikeji kroz uklanjanje krštenja u ime Isusa kroz falsifikat tj. promenu donjeg stiha u pravcu Trojstva:

• „Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime Oca i Sina i svetoga Duha.“ {Matej 28,19}

Ovaj stih je promenjen kasnije, da bi se podržalo verovanje u Trojstvo i njegovo uvođenje. Mi znamo sledeće činjenice: Trojstvo je, pored zagrobnog života, bilo osnova velikog broja paganskih religija. Car Konstantin je na koncilu 325. godine u Nikeji naredio da se sastavi ekumenska Biblija zarad ujedinjenja neznabožaca i palih hrišćana. Taj zadatak je dao biskupu Euzebiju Cezarejskom. 

To je bila potpuna implementacija paganstva kojeg je Inicijat Origen pokušao već ranije, ali bez uspreha. Interesantna činjenica je da je Biskup Euzebije taj isti stih u svojim delima pre 325. godine na 17 mesta citirao na drugi način, i to da je Isus rekao: 

• „Sa jednom rečju i glasom On je rekao Svojim učenicima: „Idite dakle i naučite sve narode u Moje ime da se drže svega onoga što sam vam zapovedio.“ {Eusebius: Proof of the Gospel, Book III, ch 6, 132 (a), p. 152} 

• „Ali dok su Isusovi učenici po svoj prilici bili da svaki govori ovako, ili misli onako, Gospod je rešio njihove poteškoće kroz davanje jedne izjave, govoreći da trebaju da pobede ´u Moje ime´. A moć u Njegovom imenu je bila tako velika, da je apostol rekao: “Zato i Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje je veće od svakoga imena Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom.“ On im je pokazao od mase skrivenu vrlinu moći u Njegovom imenu kada je rekao Svojim učenicima: „Idite dakle i naučite sve narode u Moje ime.“ On je isto najpreciznije najavio budućnost kada je rekao: „I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima.“ {Eusebius: Proof of the Gospel, Book III, ch. 7, 136 (a-d), p. 157} 

• „Koji im je rekao: „Idite dakle i naučite sve narode u Moje ime.“ {Eusebius: Proof of the Gospel, Book III, Chapter 7, 138 (c), p. 159} 

• „Oslanjajući se na Hristovu silu, Koji im je rekao: „Idite dakle i naučite sve narode u Moje ime.“ {Eusebius: Book III of his History, Chapter 5, Section 2, (about the Jewish persecution of early Christians)}

• „Nakon Svoje pobede nad smrću, On je rekao Svojim učenicima, i ispunio to kroz događaj, govoreći im, „Idite dakle i naučite sve narode u Moje ime.“ {Eusebius: Oration in Praise of Emperor Constantine, Chapter 16, Section 8} 

Iz tog razloga nije čudno da je 325. godine, kada je u Nikeji uvedeno Trojstvo, Euzebije momentalno promenio način „izražavanja“, tako da u njegovih 5 dela nakon toga stoji samo današnja forma tog stiha. 

Cela Biblija poznaje samo krštenje ´u ime Isusa´. Pošto prava Božja reč sigurno sebi ne suproti, a jedan stih Matej 28,19 direktno suproti svim ostalim stihovima, to predstavlja najjači dokaz jednog falsifikata! Jedna konstelacija ukida drugu, i obe Konstelacije nisu moguće istovremeno. Bog nikada ne suproti Sam Sebi! Dole možemo pročitati ostale stihove iz Novog Zaveta o krštenju:

• „A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa. A kad Pavle metnu ruke na njih, siđe Duh sveti na njih, i govoraše jezike i proricahu.“ {Dela Apostolska 19,5.6}

• „Kad pak verovaše Filipu koji propovedaše jevanđelje o carstvu Božijemu, i o imenu Isusa Hrista, krštavahu se i ljudi i žene.“ {Dela Apostolska 8,12}

• „Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha svetoga; Jer još ni na jednoga ne beše došao, nego bijahu samo kršteni u ime Gospoda Isusa. Tada apostoli metnuše ruke na njih, i oni primiše Duha svetoga.“ {Dela Apostolska 8,15-17}

• „I zapovedi im da se krste u ime Isusa Hrista.„ {Dela Apostolska 10,48}

• „Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste.“ {Galatima 3,27}

• „Eda li se Hristos razdeli? Eda li se Pavle razape za vas? Ili se u ime Pavlovo (umesto Hristovo) krstiste?“ {1. Korinćanima 1,13}

Čije ime prizivamo da bi se pri krštenju oprali od greha? Trojstvo?

• „I sad šta oklevaš? Ustani i krsti se, i operi se od greha svojih, prizvavši ime Gospoda Isusa.“ {Dela Apostolska 22,16}

• „A Petar im reče: pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar svetoga Duha;“ {Dela Apostolska 2,38}

Da li pod celim nebom postoji drugo ime osim Isusovog koje nas može spasti?

• „Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mi mogli spasti.“ {Dela Apostolska 4,12}

• „Koji uzveruje i pokrsti se, spašće se; a ko ne veruje osudiće se.“ {Marko 16,16}

Zašto ipak dolaze tvrdnje da se krštenje ne dešava samo u Isusovo ime? U stvari, krštenje i potapanje u vodu je simbol samo Njegove, a ne trojstvene smrti, Njegovog ležanja u grobu i Njegovog vaskrsenja. Samo Isus je umro za nas, a ne Trojstvo. Krštenjem mi pokazujemo prihvatanje Njegove žrtve za nas, i time postajemo Hrišćani. Apostol Pavle naglašava jasno, da se krštavamo samo u Isusovo ime, i da je to povezano sa Isusovom žrtvom za nas:

• „Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se? Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očinom, tako i mi u novom životu da hodimo. Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem.“ {Rimljanima 6,3}

• „Zakopavši se s Njim krštenjem, u kojemu s Njim i ustaste verom sile Boga Koji Ga vaskrsnu iz mrtvih.“ {Kološanima 2,12}

Donji isečak iz Shem Tob’s MSS Hebrew Matthew Gospel, Matej 28. glava, dolazi iz knjige dr George Howard-a, specijaliste za jevrejski jezik. Taj Manuskript se u originalu nalazi u Jewish Theological Seminary of America u Njujorku. 

On je sačuvan od strane Jevreja iz prvog veka, a pronađen je u 14. Veku. U 14. veku nije postojala diskusija o Trojstvu da bi bio potreban falsifikat, a u tom starom originalnom manuskriptu Matejevog evanđelja, u stihu 28,19 ne stoji trinitarijanska formula! Kako potvrđuju i najstarije crkvene vođe pre Konstantina, Matej je svoje jevanđelje pisao na svom Jevrejskom jeziku, a ne na njemu stranom Grčkom, kako se danas od strane mnogih tvrdi, u pokušaju da se potru dokazi istine:

• “Matej je među Jevrejima istovremeno širio i napisano evanđelje na njihovom jeziku dok su Petar i Pavle propovedali u Rimu i postavljali temelje crkvi.“ {Irenaeus (2. vek): Against Heresies. 3.1.1} 

9. As they were going Jesus passed before them saying: May the Name deliver you. They came near to him, bowed down to him, and worshipped him. 

10.Then Jesus said to them: Do not be afraid; tell my brothers that they should go to Galilee and there they will see me.

11.While they were going some of the guards entered the city and declared to the chief priests all that had happened.

12.They came together for counsel with the elders of the people. Then they gave much money to the horsemen

13.and said to them: Say that his disciples came by night and stole him while you were sleeping.

14.If this should come to the ears of Pilate we will tell him that he should leave you alone.

15.They took the money and said thus as they instructed them. This is the word [held] in secret among the Jews unto this day.

16.After this when his twelve disciples came to Galilee he appeared to them in the mountain where they had prayed.

17.When they saw him they worshipped him, but there were some of them who doubted him.

18.Jesus drew near to them and said to them: To me has been given all power in heaven and earth.

19.Go

20.and (teach) them to carry out all the things which I have commanded you forever.

Stihovi 19.20: Idi i nauči ih da objave sve nauke, koje sam ti večno zapovedio.

Isto tako u još tri engleska prevoda stoji originalan tekst:

• „Then, coming toward them, Jesus spoke, saying, ‘All power has been given me in heaven and on earth. So, go and make disciples in all nations IN MY NAME, teaching them to obey all the things that I commanded you. And [Look!] I’ll be with you every day until the end of the age.“ {Matthäus 28,18-20} – Bible American Englisch 2001

• „Jesus approached and said to them, “All authority has been given to me in heaven and on earth. Consequently, when you go, disciple all nationalities IN MY NAME. Teach them to keep everything I commanded you to do. Understand this: I am with you every day until the consummation of the age!“ {Matthäus 28,18-20} MIT – Idiomatic Translation NT EN – 2006

• „Yeshua [God is Salvation] drew near to them and said to them: “All power has been given to Me in heaven and earth”. “Go and make disciples, of all the nations, to believe IN MY NAME” “and teach them to observe all the words which I have commanded you, forever”{Matthäus 28,18-20} New Messianic Version Bible

Umesto toga u današnjoj Bibliji stoji, da Apostoli trebaju da krštavaju sve u ime Oca, Sina i svetoga Duha, što suproti celom ostatku Biblije, u kojoj su Apostoli bez izuzetka krštavali isključivo u ime Isusa! A istinita Biblija siguno ne suproti sebi.

Lista dodatnih dokaza protiv moderne formulacije teksta iz Mateja 28,19:

 I sama Katolička crkva, koja se ne stidi ni promene subote već to naglašava, i priznaje činjenicu (kao i Wikipedia i druge enciklopedije) o izmeni Mateja 28,19:

• „Osnovna forma naše profesije u veri u vezi ceremonije krštenja je uzela oblik u toku drugog i trećeg veka. Koliko daleko je mesto porekla poznato, taj tekst je došao iz grada Rima.“ {Joseph Ratzinger (pope Benedict XVI): Introduction to Christianity, 1968 edition, pp. 82, 83}

• „Krštenje je bilo promenjeno od Isusovog imena ka imenu Oca, Sina i svetoga Duha u drugom veku.“ {Britannica Encyclopedia, 11th Edition, Volume 3, page 365}

The Encyclopedia of Religion and Ethics:

• „Matej 28,19 je centralni dokaz za tradicionalno (trinitarsko) gledište. Da je neosporan, ovo bi, naravno, bilo odlučujuće, ali se njegova verodostojnost osporava na osnovu tekstualne, književne i istorijske kritike.“

Edmund Schlink – The Doctrine of Baptism:

• „Zapovest o krštenju u svom obliku iz Mateja 28,19 ne može biti istorijsko poreklo hrišćanskog krštenja. U najmanju ruku, mora se pretpostaviti da je tekst prenet u obliku koji je [katolička] crkva proširila.“ (strana 28)

The Tyndale New Testament Commentaries I:

• „Često se potvrđuje da reči u ime Oca i Sina i Svetoga Duha nisu ipsissima verba [same reči] Isusa, već… kasniji liturgijski dodatak.“ (strana 275)

Wilhelm Bousset – Kyrios Christianity:

• „Svedočanstvo o širokoj distribuciji jednostavne formule krštenja [u ime Isusovo] sve do drugog veka je toliko ogromno da je čak i u Mateju 28,19 kasnije umetnuta trojstvena formula.“ (strana 295)

The Catholic Encyclopedia II:

• „Katolička crkva je u drugom veku promenila formulu krštenja iz ’u ime Isusa Hrista’ u reči ’Otac, Sin i Sveti Duh’.“ (strana 263)

Hastings Dictionary of the Bible 1963:

• „Glavni trinitarski tekst u Novom zavetu je formula krštenja u Mateju 28,19 … Ovu izreku posle vaskrsenja, koja se ne nalazi ni u jednom drugom Jevanđelju ili bilo gde drugde u Novom zavetu, neki naučnici su videli kao umetanje u Mateju. Takođe je istaknuto da se ideja stvaranja učenika nastavlja u poučavanju, tako da je referenca na krštenje sa njegovom trojstvenom formulom bila možda kasnije umetnuta u izreku. Konačno, Euzebijeva forma (drevnog) teksta („u moje ime“ pre nego u ime Trojstva) imala je određene zagovornike. Iako se trojstvena formula sada nalazi u knjizi jevanđelja po Mateju, to ne garantuje njen izvor u istorijskom učenju Isusa. Nesumnjivo je bolje posmatrati (trinitarnu) formulu kao izvedenu iz rane (katoličke) hrišćanske, možda sirijske ili palestinske, upotrebe krštenja (vidi: Didahe 7,1-4), i kao kratak sažetak učenja (katoličke) crkve o Bogu, Hristu i Duhu…”

• „Trojstvo … se ne može se dokazati logikom ili biblijskim dokazima … Termin Trias je prvi upotrebio Teofil Antiohijski (oko 180. godine nove ere),… (termin Trojica/Trojstvo) koji se ne nalazi u Svetom pismu…“ (strana 1015)

The Schaff – Herzog Encyclopedia of Religious Knowledge:

• „Isus, međutim, nije mogao dati svojim učenicima ovaj trojstveni nalog za krštenje nakon Svog vaskrsenja; jer Novi Zavet poznaje samo jedno krštenje u ime Isusovo (Dela 2,38; 8,16; 10,43; 19,5; Gal. 3,27; Rim. 6,3; 1. Kor. 1,13-15), koja se još uvek javlja čak i u drugom i trećem veku, dok se trojstvena formula javlja samo u Mat. 28:19, a onda samo ponovo u Didahe 7,1 i Justin, Apol. 1,61… Konačno, izrazito liturgijski karakter formule…je čudan; to nije bio način na koji je Isus pravio takve formule… formalna autentičnost Mat. 28,19 se mora osporiti…“ (strana 435)

The Jerusalem Bible, a scholarly Catholic work:

• „Možda je ova formula (trojstvena u Mateju 28,19), što se tiče punoće njenog izraza, odraz (veštačke/ljudske) liturgijske upotrebe uspostavljena kasnije u primitivnoj (katoličkoj) zajednici. Ostaće zapamćeno da Dela apostolska govore o krštenju ‘u ime Isusovo’…”

The International Standard Bible Encyclopedia Vol. 4 „Baptism”:

• „Matej 28,19 naročito kanonizuje kasniju crkvenu situaciju, da je njen univerzalizam u suprotnosti sa činjenicama rane hrišćanske istorije i da je njegova trinitarna formula strana Isusovim ustima.“ (strana 2637)

New Revised Standard Version o Mateju 28,19:

• „Savremeni kritičari tvrde da je ova formula lažno pripisana Isusu i da predstavlja kasniju (katoličku) crkvenu tradiciju, jer se nigde u Delima apostolskim (ili bilo kojoj drugoj knjizi Biblije) ne vrši krštenje imenom Trojstva.“

James Moffett’s New Testament Translation:

• „Možda je ova formula (trojstvena u Mateju 28,19), što se tiče punoće njenog izraza, odraz (veštačke/ljudske) liturgijske upotrebe uspostavljena kasnije u primitivnoj (katoličkoj) zajednici. Ostaće zapamćeno da Dela apostolska govore o krštenju ‘u ime Isusovo’…” (strana 64)

Dr. Peake – The Bible Commentary 1919, strana 723:

• „Zapovest da se krsti u trostruko ime je kasno proširenje doktrine. Umesto reči koje ih krštavaju u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, verovatno bi trebalo da čitamo jednostavno ‘u Moje Ime’.“

Tom Harpur, bivši religijski urednik u “Toronto Star” u svom delu “For Christ’s sake” iznosi jasne činjenice:

• „Svi osim najkonzervativnijih naučnika slažu se da je barem poslednji deo ove zapovesti [Trojstveni deo Mateja 28,19] ubačen kasnije. [Trinitarijanska] formula se ne pojavljuje nigde drugde u Novom zavetu, a znamo iz jedinog raspoloživog dokaza [ostatak Novog Zaveta] da najranija Crkva nije krstila ljude koristeći ove reči (‘u ime Oca i Sina i Svetoga Duha’), krštenje je bilo samo u Isusovo ime. Stoga se tvrdi da je stih prvobitno glasio “krštavajući ih u moje ime”, a zatim je proširen [promenjen] da funkcioniše u [kasnije katoličkoj trinitarnoj] dogmi. U stvari, prvo stav koji su izneli nemački naučni kritičari, kao i unitarijanci u devetnaestom veku, naveden je kao prihvaćen stav glavne nauke još davne 1919. godine, kada je prvi put objavljen Peake-ov komentar: ‘Crkva prvih dana (33. godina nove ere) nije primetila ovu širom sveta rasprostranjenu (trinitarsku) zapovest, čak i kad bi to znali. Naredba da se krsti u trostruko ime [trojstva] je kasna ekspanzija doktrine.“ (strana 103)

R. Bultman, 1951 – Teologija Novog Zaveta:

• „Pod kerigmom helenističke crkve i sakramenata. Istorijska činjenica da je stih iz Mateja 28:19 izmenjen je otvoreno priznata vrlo jasno. ‘Što se tiče obreda krštenja, on se obično konzumirao kao kupka u kojoj je onaj koji je primio krštenje potpuno potopljen, i ako je moguće u tekućoj vodi kao što su aluzije u Dela 8:36, Jev. 10:22, Barn. 11:11, i kao što konkretno kaže Didahe 7:1-3. Prema poslednjem pasusu, [katolički apokrifi Didahe] je dovoljan u slučaju potrebe da se voda tri puta poliva [lažna katolička doktrina prskanja] na glavu. Onaj koji krštava nad onim koji se krsti, krštava imenom Gospoda Isusa Hrista,’ kasnije se proširilo [promenjeno] na ime Oca, Sina i Svetoga Duha.“ (strana 133)

Prof dr Stuart G. Hall – Doktrina i praksa u ranoj crkvi 1992:

Profesor Stjuart G. Hol je bio bivši predsednik katedre za crkvenu istoriju na Kings koledžu u Londonu, Engleska. On daje činjeničnu izjavu da katoličko trojično krštenje nije bilo originalni oblik hrišćanskog krštenja, već je original bilo krštenje Isusovim imenom:

• „U ime Oca i Sina i Svetoga Duha“, iako te reči nisu korišćene, kao što su kasnije, kao formula. Nisu sva krštenja odgovarala ovom pravilu.” Dr Hol dalje navodi: “Češće i možda drevnije bilo je jednostavno: “U ime Gospoda Isusa ili, Isusa Hrista.” Ova praksa bila je poznata među Markionitima i Pravoslavcima; ovo je svakako predmet polemike u Rimu i Africi oko 254. kako pokazuje anonimni traktat De rebaptismate („O ponovnom krštenju“).“ (strane 20 i 21)

Prof Williston Walker – A History of The Christian Church 1953 On je bio profesor crkvene istorije na Univerzitetu Yale:

• „Kod ranih učenika krštenje je uglavnom bilo „u ime Isusa Hrista.“ Ne pominje se krštenje u ime Trojstva u Novom zavetu, osim u zapovesti koja se pripisuje Hristu u Mateju 28:19. Taj tekst je rani, (ali ne i original). On je u osnovi Apostolskog kredoa i prakse zabeležene (*ili umetnute) u Učenju (ili Didahi) i od strane Justina. Hrišćanske vođe trećeg veka zadržale su priznanje ranijeg oblika, i, barem u Rimu, krštenje u ime Hristovo se smatralo važećim, ako je bilo neregularno, svakako od vremena episkopa Stefana (254-257).“ (strana 95)

• „Ovaj tekst je prvi veštački rimokatolički kredo (simbol vere) koji je bio prototip za kasniji apokrifni apostolski kredo. Matej 28:19 je izmišljen zajedno sa apokrifnim apostolskim simbolom vere da bi se suprotstavio takozvanim jereticima i gnosticima koji su krstili u ime Isusa Hrista! Markion je, iako je pomalo pomešan u nekim od svojih doktrina, ipak krstio svoje obraćenike na biblijski način u ime Isusa Hrista. Matej 28:19 je prva nebiblijska rimokatolička doktrina! Lažni katolički tekst iz Mateja 28:19 izmišljen je da podrži noviju trojstvenu doktrinu. Prema tome, Matej 28:19 nije „Veliki čin Isusa Hrista“. Matej 28:19 je velika katolička prevara! Dela 2:38, Luka 24:47 i 1. Korinćanima 6:11 daju nam drevne originalne reči i učenje Ješue/Isusa! Nije li takođe čudno što Matej 28:19 nedostaje u starim rukopisima Sinaiticus, Curetonianus i Bobiensis? Dok je moć episkopata i značaj crkava apostolskog (katoličkog) utemeljenja na taj način uveliko povećan, gnostička kriza je dovela do odgovarajućeg razvoja (nenadahnuto veštačke lažne) vere, barem na Zapadu. Neki oblik pouke pre krštenja bio je uobičajen do sredine drugog veka. U Rimu se ovo razvilo, očigledno, između 150. i 175. godine, i verovatno u suprotnosti sa Markionitskim Gnosticizmom, u eksplikaciju formule krštenja iz Mateja 28:19, najranijeg poznatog oblika takozvanog Apostolskog Simvola vere (kredo).“ (strana 61)

Katolički papa Joseph Ratzinger sam priznaje poreklo krštenja u ime Trojstva

• „Osnovni oblik našeg ispovedanja vere nastao je tokom drugog i trećeg veka u vezi sa obredom krštenja. Što se tiče mesta njegovog nastanka, tekst potiče iz grada Rima.“{Joseph Ratzinger (pope Benedict XVI): Introduction to Christianity, 1968 edition, pp. 82, 83}

F. J. Foakes Jackson and Kirsopp Lake: The Acts of the Apostles Vol. 1, Prolegomena 1 – The Jewish Gentile, and Christian Backgrounds 1979 version:

• „Malo je sumnje u sakramentalnu prirodu krštenja do sredine prvog veka u krugovima koje predstavljaju Pavlove poslanice, a neosporno je u drugom veku. Problem je da li se u ovom (trinitarskom) obliku može pratiti do Isusa, i ako ne, kakvo svetlo baca na njenu istoriju analiza sinoptičkih Jevanđelja i Dela apostolskih. Prema katoličkom učenju, (tradicionalno trojstveno) krštenje je ustanovio Isus. Lako je videti koliko je to bilo neophodno za veru u sakramentalnu regeneraciju. Misterije, ili sakramenti, uvek su bile institucija Gospodara kulta; od njih, i samo od njih, vernici su dobijali njegove natprirodne koristi. Ipak, ako se dokazi računaju za bilo šta, nekoliko tačaka u problemu Jevanđelja je toliko jasno kao što je neverovatnost ovog učenja. Razlog za ovu tvrdnju je odsustvo bilo kakvog pomena hrišćanskog krštenja u Marku, Luki ili Jovanu i sumnjiva priroda izveštaja o njenoj ustanovi u Mateju 28:19: „Idite i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha.“ Nije čak ni sigurno da li ovaj stih treba smatrati delom pravog Matejevog teksta. Zaista, nijedan drugi tekst se ne nalazi ni u jednom postojećem rukopisu, na bilo kom jeziku, ali je sporno da ga Justin Martir (Justin Filozof), iako je koristio trinitarnu formulu, nije našao u svom tekstu Jevanđelja; Čini se da Hermas nije bio upoznat sa tim; dokaz o Didahama je dvosmislen, i Euzebije ga obično, iako ne uvek, citira u drugom obliku: „Idite i naučite sve narode u Moje Ime.“ Niko nije upoznat sa činjenicama tekstualne istorije i patristički dokazi mogu sumnjati u tendenciju da se Euzebijev tekst (U moje ime) zameni crkvenom (katoličkom trinitarnom) formulom krštenja, tako da transkripcijski dokazi svakako na strani teksta koji izostavlja krštenje. Ali nepotrebno je dugo raspravljati o ovoj tački, jer čak i ako je običan (savremeni trinitarski tekst) iz Mateja 28:19 takav, on ne može predstavljati istorijsku činjenicu. Da li bi krstili, kao što Dela apostolska kažu da jesu, a Pavle kao da potvrđuje tu izjavu, u ime Gospoda Isusa da im je sam Gospod zapovedio da koriste (katoličku trojstvenu) formulu Crkve? U svakoj tački dokaza Dela apostolska su ubedljiv dokaz da je (katolička) tradicija oličena u Mateju 28:19 kasna (nebiblijska vera) i neistorijska. Ni u trećem jevanđelju ni u Delima apostolskim se ne spominje (katolička trinitarna) tradicija iz Mateja, niti se pominje institucija (katoličkog trojičnog) hrišćanskog krštenja. Ipak, malo kasnije u narativu nalazimo nekoliko referenci na krštenje u vodi u ime Gospoda Isusa kao deo priznate (rane) hrišćanske prakse. Tako se suočavamo sa problemom hrišćanskog obreda, koji se ne pripisuje direktno Isusu, već se pretpostavlja da je to univerzalna (i originalna) praksa. Da je bilo tako – potvrđuju poslanice, ali sve važne činjenice sadržane su u Delima apostolskim.“ (stranice 335-337)

The Catholic University of America in Washington, D.C. 1923, New Testament Studies Nr. 5: Bernard Henri Kuneo – The Lord’s Command To Baptize An Historical Critical Investigation:

• „Odlomci u Delima i poslanicama apostola Pavla. Čini se da ovi odlomci ukazuju na najraniji oblik kao što je krštenje u ime Gospodnje.” Takođe nalazimo: „Da li je moguće pomiriti ove činjenice sa verovanjem da je Hrist zapovedio svojim učenicima da krštavaju trojstvenom formulom? Da je Hrist dao takvu zapovest, poziva se, apostolska crkva bi Ga sledila, a mi bi trebalo da imamo neki dokaz ove poslušnosti u Novom Zavetu. Takav dookaz se ne može naći. Jedino objašnjenje ovog ćutanja, prema antitradicionalnom gledištu, jeste da je ovo kratka hristološka formula (U Ime Isusovo) bila (prva) originalna, a duža trinitarna formula je bila kasnijeg razvoja.“ (strana 27)

Zaključak:

-Niko od učenika nije krstio: „u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“.

-Formula „Otac, Sin i Sveti Duh“ se osim falsifikata u Mateju 28,19.20 ne pominje ni u jednom od Jevanđelja niti u Pavlovim poslanicama.

-Svi citirani naučnici se slažu da to nije bio deo originalnog teksta već interpolacija (umetnuto).

77 razloga u Bibliji zašto trojstvo ne postoji – Autor: Pavle Simović

1. Gdje u Svetom pismu piše da je Bog trojstvo?

2. Gdje se u Bibliji nalaze termini „Bog Sin“ ili „Bog Sveti Duh“?

3. Da li je Isus pogriješio kad je izjavio da je Njegov Otac „jedini istiniti Bog“ (Jovan 17:3)?

4. Zašto Bog u Prvom Uputu Dekaloga kaže „nemoj imati drugih bogova ispred mene“ (2. Mojsijeva 20:3) ako je Božanstvo zapravo množina tri boga?

5. Da li je Isus bio saglasan sa objavom: „Čuj, Izraele: Gospod Bog naš, Gospod je jedini“ (5. Mojsijeva 6:4; uporedi sa Marko 12:28-34)?

6. Da li je Isus pogrešno predstavio odnos između Njega i Boga kad je izjavio „Otac moj veći je od mene“ (Jovan 14:28)? Kako je moguće da je Otac veći među „su-jednakim“ članovima trojstva?

7. Kako je apostol Pavle mogao izjaviti da je „Hristu poglavar Bog“ (1. Korinćanima 11:3) ako su oni ravnopravni članovi trojstva?

8. Da li je apostol Pavle bio saglasan da postoji samo jedan Bog (Rimljanima 3:30)?

9. Zašto Pavle pravi jedinstvenu razliku kad govori o „kralju vječnom, neraspadljivom, nevidljivom, jedinom premudrom Bogu“ (1. Timoteju 1:17), ako postoje tri su-vječna boga?

10. Da li je apostol Pavle pogriješio izjavivši da „postoji jedan Bog Otac od koga je sve … i jedan Gospod, Isus Hrist, kroz koga je sve…“ (1. Korinćanima 8:6)?

11. Da li je apostol Jakov možda vjerovao u više od jednog Boga (Jakov 2:19)?

12. Zašto Juda pravi razliku između „jedinog Gospodara [Despotos na grčkom, gospodar ili vlasnik u apsolutnom smislu, onaj kojima ima potpunu jurisdikciju nad svime] Boga, i našeg Gospoda [grčki Kirios] Isusa Hrista“ (Juda 1:4)?
13. Kako to da Pavle konstatuje da postoje „jedan Gospod [Isus]… i jedan Bog i Otac svih, koji je nad svima“ (Efescima 4:4-6), ako zapravo postoje tri su-jednaka boga?

14. Da li je Bog pogrešno predstavio svog „su-jednakog“ i „su-vječnog kolegu“ iz „trojstva“ kad je objavio nakon Isusovog krštenja „Ovo je moj voljeni Sin“ (Matej 3:17)?

15. Da li je Bog još jednom dezinformisao Isusove učenike o Njegovom stvarnom identitetu na Gori Preobraženja kad je ponovio „Ovo je moj voljeni Sin“ (Matej 17:5)?

16. Da li je Petar pogrešno identifikovao Isusa kad je izjavio: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga“ (Matej 16:13-17; uporedi sa Jovan 6:69) ili je dobio potvrdu da je to od Oca? Zašto nije prepoznao Isusa kao „drugo lice božanstva“?

17. Zašto je Pavle u svojoj prvoj propovijedi, odmah posle obraćenja, „propovijedao Hrista, da je on Sin Božji“ (Djela 9:20)? Zar nije trebalo da kaže da je „član božanskog trojstva“?

18. Da li je Marta pogriješila kad je priznala: „Ti si Hristos, Sin Božji, onaj koji treba da dođe na svijet“ (Jovan 11:27)?

19. Zašto se optužba jevrejskih poglavara i sveštenika protiv Isusa zadržala samo u okviru Njegovog predstavljanja kao „Sina Božjeg“ i „Hrista / Mesije“ (Matej 26:63; Luka 22:67, 70; Jovan 19:7), ako je On ikada ičim sugerisao za sebe da je „bog“, „drugo lice božanstva“ i sl.?

20. Da li je Filip pogrešno izložio jevanđelje etiopskom dvoraninu kad je ovaj na kraju iznio priznanje vjere: „Vjerujem da je Isus Hristos Sin Božji“ (Djela 8:37)?

21. Zašto je Bog imao potrebu da Sinu daje „život po sebi“ (Jovan 5:26) ako je Sin zapravo „drugo su-vječno lice božanstva“ koji je to oduvijek imao?

22. Kako to da su čak i demoni (pali anđeli) znali da je Isus „Sin Božji“ (Matej 8:29)? Zar su mogli biti dezinformisani oni koji su nekad prebivali u prisustvu Božjem?

23. Ako je Bog „trojedini“ (3 u 1 i 1 u 3), da li to znači da je: i) samog sebe poslao na svijet; ii) umro da pomiri svijet sam sa sobom; iii) samog sebe uskrsnuo; iv) vaznio samog sebe na Nebo; v) moli se i posreduje sam pred sobom na Nebu; vi) da je jedini posrednik između čovjeka i samog sebe; vii) da je nevidljiv a ipak viđen; viii) da je svemoćni Bog ali ipak jačan od anđela; ix) da je sveznajući Bog ali da nije znao dan svog povratka; x) da je velik kao Njegov Otac ali da je Otac veći od Njega; xi) da je jednak sa Ocem ali On je ipak Otac; xii) da je Sin ali iste dobi kao Otac; xiii) da je Sin koji ima Oca i Bog koji nema Oca; xiv) da je rođeni Sin i nerođeni Bog; xv) da je zaista Bog i zaista čovjek; xvi) da je izašao sam od sebe; xvii) dao silu samom sebi; xviii) zahvaljivao samom sebi; xix) nosio svjedočanstvo sam sebi; xx) vratio se samom sebi; xxi) da sjedi s desne strane samom sebi; xxii) da je svoj vlastiti Otac i svoj vlastiti Sin; xxiii) da je napustio Nebo pa ipak bio tamo sve vrijeme…

24. Zašto je Sin Božji nazvan „slikom (obličjem) nevidljivog Boga“ (Efescima 1:15; Jevrejima 1:3) ako je On zapravo još jedan su-vječni i su-jednaki ravnopravni bog?

25. Zašto je Isus nazvan „provorođenim prije svakog stvaranja“ (Kološanima 1:15) ako je „su-vječni“ ravnopravni Bog zajedno sa Ocem i Svetim Duhom?

26. Kako to da je Isus Hrist „jedinorođeni“ (monogenes = jedinac) od Oca (Jovan 1:14; 1:18; 3:16; 3:18; 1. Jovanova 4:9) ako je „su-vječni“ član trojstva?

27. Kako i zašto Sin (Isus Hrist) uvijek i bez izuzetka prima autorizaciju od Oca i biva upućen ili naimenovan od Boga Oca (Jovan 5:22; Matej 28:18; Jovan 8:28, 42; Jevrejima 1:6, itd.) ako je i sam su-vječni i su-jednaki ravnopravni bog?

28. Da li je Sveti Duh, ako je ravnopravni član božanskog Trojstva, zapravo Hristov Otac (Matej 1:18)?

29. Zašto Jovan spominje samo Boga i Riječ kada govori o stvaranju (Jovan 1:1-3, 14)?

30. Kako to da Pavle navodi samo dva božanska bića koja su bila uključena u stvaranje (Efescima 3:9; Kološanima 1:15-16; Jevrejima 1:1-2)?

31. Zašto u Pavlovim, Petrovim i Jovanovim pismima uvijek stoji da blagodat i mir dolaze samo od Oca i Sina (Rimljanima 1:7; 1. Korinćanima 1:3; 2. Korinćanima 1:2; Galatima 1:3; Efescima 1:2; Filipljanima 1:2; Kološanima 1:2; 1. Solunjanima 1:1; 2. Solunjanima 1:2; 1. Timoteju 1:2; 2. Timoteju 1:2; Titu 1:4; Filimonu 1:3; 2. Petrova 1:2; 2. Jovanova 1:3)?

32. Zašto je Isus potpuno izostavio Duha Svetoga kada je izjavio da vječni život zavisi o poznavanju Boga i Njega (Jovan 17:3)?

33. Ko je i zbog čega krivotvorio tekst u 1. Jovanovoj 5:7, dionici poznatoj kao Comma Johanneum? Da li zbog podrške dogmi o trojstvu koja ne postoji u Svetom Pismu?

34. Pošto je Petar na Pedesetnici, svega desetak dana posle poslednjih Hristovih uputa prije Njegovog uznesenja na Nebo (Matej 28:19-20; Djela 1:2-3), propovijedao da se „svako… krsti u ime Isusa Hrista“ (Djela 2:38), da li to znači da je već bio „zaboravio“ trojstvenu kršteničku formulu, da nije bilo validno njegovo nadahnuće pod kojim je propovijedao, ili da je ova formula u Matejevom jevanđelju krivotvorena u IV vijeku, baš kao i (naučno dokazano) Comma Johanneum (1. Jovanova 5:7)?

35. Kako to da u Novom savezu ne postoji nijedan zabilježen primjer da je neko kršten „u ime Oca i Sina i Svetog Duha“, već samo u ime Isusa Hrista (Djela apostolska 2:38; Djela apostolska 8:12; Djela apostolska 8:16; Djela apostolska 10:48; Djela apostolska 19:5; Djela apostolska 22:16; Rimljanima 6:3; 1. Korinćanima 1:13 i Galatima 3:27)?

36. Zašto Biblija nikad ne uči da volimo, obožavamo ili se molimo Duhu Svetom?

37. Isus izjavljuje da je samo Sin vidio Oca (Jovan 6:46; Luka 10:22). Kako Sveti Duh može biti doslovno biće, a da nikada nije vidio Oca?

38. Zašto je apostol Jovan izostavio Svetog Duha kada kaže da je „naša zajednica s Ocem i sa Sinom Njegovim Isusom Hristom“ (1. Jovanova 1:3)?

39. Kako to da Biblija govori samo o prestolima Oca i Sina, a presto Svetog Duha nikad ne pominje?

40. Zašto Otac nikada nije razgovarao sa Svetim Duhom?

41. Zašto Isus nikada nije razgovarao sa Svetim Duhom?

42. Zašto Sveti Duh nikada nije razgovarao s Isusom?

43. Zašto Sveti Duh nikada nije razgovarao s Ocem?

44. Zašto se Sveti Duh manifestovao u formi goluba na Isusovom krštenju (Matej 3:16) ako je i sam bog? Zar to ne bi bilo direktno kršenje Božjeg Uputa o zabrani idolatrije i prikazivanja Božanstva materijalnim stvarima (2. Mojsijeva 20:4; 5. Mojsijeva 4:15-19)?

45. Zašto Pavle kaže da postoji samo jedan Duh (Efescima 4:4), dok Biblija govori o „Duhu Božjem“, „Duhu Hristovom“ (Rimljanima 8:9), „Duhu Gospodnjem“? Da li je to zasebno biće ili Duh o kojem govori cijelo Sveto Pismo: „Bog… poslao Duh svog Sina“ (Galatima 4:6); duh putem kojeg Otac i Sin prebivaju u vjernima (Jovan 14:23; Efescima 2:18; Galatima 2:20; Filipljanima 1:19; 1. Petrova 1:11)?

46. Koliko ima „svetih duhova“ ako je tačna dogma o trojstvu?

47. Kako to da o „danu ili času“ Hristovog drugog dolaska „niko ne zna, ni anđeli na nebu ni Sin, već Otac“ (Marko 13:32)? Zašto nije spomenut Sveti Duh kao ravnopravni Bog koji bi takođe morao to znati?

48. Zašto Sveto pismo naziva „antihristima“ one koje poriču doslovnog Oca i Sina (1. Jovanova 2:22-23; Juda 1:4)?

49. Kako to da je Sin Božji jedino biće koje poznaje Oca (Luka 10:22)?

50. Kako to da su Otac i Sin jedina božanska bića koja neko može mrziti (Jovan 15:23-24)?

51. Kako to da su samo dva bića uključena u posredovanje za nas ako je prema dogmi o trojstvu Sveti Duh posrednik: „Jer jedan je Bog, i jedan je posrednik između Boga i ljudi, čovjek, Hristos Isus“ (1. Timoteju 2:5)?

52. Zašto se u istom stihu (1. Timoteju 2:5) eksplicitno ističe da postoji „samo jedan Bog“ i zašto Isus nije makar nazvan „bogočovjekom“?

53. Zašto „spasenje (dugujemo) našem Bogu, koji sjedi na prestolu, i Jagnjetu“ (Otkrivenje 7:10)? Zar Sveti Duh nema nikakve zasluge?

54. Ako je Isus Hrist jedan od tri su-vječna boga, kako je mogao umrijeti na krstu i posvjedočiti za sebe da je „bio mrtav“ (Otkrivenje 1:18), ako znamo da je Bog jedini besmrtan (1. Timoteju 6:16)?

55. Kako to da je Stefan u božanskom otkrivenju vidio na Nebu samo „Sina čovečijeg kako stoji s desne strane Bogu“ (Djela apostolska 7:56)? Gdje je nestao treći član?

56. Kako to da ćemo biti samo „naslednici Božji, a sunaslednici Hristovi“ (Rimljanima 8:17)? Gdje je treći?

57. Zašto o Hristu ne svjedoči i Sveti Duh, već samo Otac koji ga je poslao (Jovan 8:18)?

58. Zašto Isus kaže „vjerujte u Boga, i u mene vjerujte“ (Jovan 14:1) ako postoji još jedan bog u kojega trebamo vjerovati?

59. Zašto Jovan povezuje vjeru u Isusa Hrista Sina Božjeg sa zadobijanjem vječnog života (Jovan 20:31; 1. Jovanova 5:10-12) ako je Bog zapravo trojstvo tri su-vječna boga?

60. Zašto Jovan kaže da pobjeđuje svijet onaj koji vjeruje da je Isus Sin Božji (1. Jovanova 5:5)?

61. Zašto „antihrist“ poriče samo Oca i Sina (1. Jovanova 2:22,23) ako postoji i bog sveti duh?

62. Zašto je pečat na čelima 144000 iz Otkrivenja 14,1 pečat Boga Oca a ne pečat Trojstva?

63. Zašto spaseni na Nebu kažu da „spasenje (duguju) našem Bogu, koji sjedi na prestolu, i Jagnjetu“ (Otkrivenje 7:10)? Kako to da ne znaju za „treće lice božanstva“ i zahvale i njemu?

64. Zašto u „kraljevstvu Hrista i Boga“ (Efescima 5:5) nema Svetog Duha?

65. Zašto po realizaciji Plana spasenja na Božjem prestolu opet nema Svetog Duha, već je presto samo Božji i Jagnjetov / Hristov (Otkrivenje 22:1)?

66. Zašto će se Sin „pokoriti Bogu“ po realizaciji Plana spasenja ako je su-jednaki bog (1. Korinćanima 15:27,28)?

67. Zašto poštujemo samo Oca i Sina (Jovan 5:23)?

68. Zašto apostol Jakov kaže za sebe da je „sluga Boga i Gospoda Isusa Hrista“ (Jakov 1:1)? Zar odbija da služi i trećem?

69. Zašto Isus naglašava da je u jedinstvu samo sa Ocem (Jovan 10:30) ako postoji „trojedini Bog“?

70. Zašto je Isus obećao učenicima i hrišćanima u svim narednim vjekovima da nas „neće ostaviti“ (Jovan 14:18) i da će biti „uvijek sa nama, sve do svršetka ovog doba“ (Matej 28:20) ako je Sveti Duh kao zasebno biće taj koji obavlja djelo osvjedočenja, tješenja i dr.?

71. Kako to da Duh istine ne govori od sebe, već je Otac taj koji govori njemu šta da govori, a taj „On“ je Hrist (Jovan 8:28; 12:49; 14:10, 24 i 16:13)?

72. Kako to da je kroz kompletnu Bibliju Bog Otac uvijek Izvor i najviši Autoritet od koga dolazi sve, a Sin Božji božanski kanal, kroz kojega je sve (Jovan 12:49; Jovan 14:10; Jovan 14:24, Jovan 8:28), bilo u fizičkoj ili duhovnoj manifestaciji, ako postoje tri su-jednaka ravnopravna boga (trećeg zapravo nigdje nema, dok kod pomenuta dva očito postoji jasna hijerarhija i domen djelovanja koji se nikada ne mijenja)?

73. Ko je zapravo Isusa uskrsnuo iz groba, ako je Bog trojedini (vidi: Djela 2:24; 2:32; 3:15; 4:10; 5:30; 10:40; 13:30,33,34,37; 17:31; Rimljanima 4:24; 6:4; 10:9; 1. Korinćanima 6:14; 15:15; 2. Korinćanima 4:14; Galatima 1:1; Efescima 1:20; Kološanima 2:12; 1. Solunjanima 1:10; 1. Petrova 1:21)?

74. Kako to da je Isus Hrist po uznesenju i preuzimanju ingerencija na Nebu (Matej 28:18) imao potrebu da mu Bog Otac daje otkrivenje (Otkrivenje 1:1) ako je i sam ravnopravni sveznajući bog?

75. Ako je Isus su-vječni Bog sa Ocem, zašto je kazao Mariji Magdaleni da se vraća „svom Bogu i vašem Bogu“ (Jovan 20:17)?

76. Zašto u Otkrivenju 3:12 Isus tri puta naziva svog Oca „moj Bog“? Da li na Nebu postoji samo jedan istinski Bog ili možda hijerarhija nižih i viših bogova? Kako se to uklapa u dogmu o „trojedinom bogu“ i tri „su-vječna“ i „su-jednaka“ bića?

77. Ako Otac i Sin očito nisu deo nekog „trojstva“, zašto onda vi verujete u trojstvo?

Trojstvo = 666

• “Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ILI ime zveri, ILI broj imena njenog. Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je broj čovekov i broj njen šest stotina i šezdeset i šest.“  {Otkrivenje 13,17.18}

Zašto pored istine o lažnoj nedelji kao žig zveri istražujemo dodatne aspekte na tom području? Zato što je Ellen White najavila, da će nam u poslednjim danima trebati još jača zaštita od neprijatelja i njegovih prevara.

• „Svetlost koju smo dobili na osnovu treće anđeoske vesti je istinito svetlo. Žig zveri je upravo ono što je objavljeno da jeste. NIJE SVE u vezi sa ovim predmetom razjašnjeno, niti će se razumeti sve do odmotavanja svitka; najsvečaniji posao se mora završiti u našem svetu. Gospodnja zapovest njegovim slugama je: „Viči iz grla, ne usteži se, podigni glas svoj kao truba, i objavi narodu Mojemu bezakonja njegova i domu Jakovljevu grehe njihove.“-Isaija 58.1“ {Ellen White: 6T 17.1} 

Mi svi znamo za činjenicu, da je žig zveri nedelja, a da ime zveri donosi prihvatanje papstva i njegovog religioznog ali i svetovnog autoriteta u svim (dodatnim) aspektima. Kao poslednja tačka dolazi broj 666. Teolozi predstavljaju ime zveri tj. Papstva i broj njenog imena 666 u stopljenoj formi, iako ih veznik „ILI“ jasno deli! Kada posmatramo sve tri komponente razdvojeno, kao što nam samo Otkrivenje pokazuje, na kraju svakog intezivnog proučavanja dolazimo do činjenice, da komponenta 666 označava Trojstvo! Večni život zahteva isto tako i odbijanje sve 3 tačke! Nije dovoljno da samo odbacimo nedelju!

Šta sama Katolička crkva piše o Trojstvu i njegovoj poziciji?

• „Ali PROTESTANSKE CRKVE su i same PRIHVATILE DOGME kao što je TROJSTVO za koje NE POSTOJI precizan izvor U Jevanđeljima.“ {Life Magazine: Oct. 30 1950, p. 51, Graham Greene, The Assumption of Mary}

• „Formulacija “JEDAN BOG U TRI OSOBE” NIJE bila čvrsto utemeljena, svakako ne potpuno asimilovana u život Hrišćana i njihovu veru PRE KRAJA 4. veka. Ali upravo ta je formulacija uzela prava na titulu trinitarijanske dogme. Medju APOSTOLSKIM ocima, NIJE BILO ničeg ni izdaleka približnog takvom mentalitetu ili perspektivi.” {New CATHOLIC Encyclopedia: 1967, Vol. XIV, p. 299}

• “Misterija najsvetijeg Trojstva je centralna misterija hrišćanske vere i života. To je misterija samog u Sebi. Ona je istovremeno IZVOR SVIH ostalih MISTERIJA vere i  svetlosti koja ih obasjava. To je najfundamentalnije i esencijalno učenje u „hijerarhiji istina od vere“.“ {Vatican Catechism 234}

• „I reče mi anđeo: šta se čudiš? Ja ću ti kazati tajnu ove žene, i zvijeri što je nosi i ima sedam glava i deset rogova..“ {Otkrivenje 17,7}

Otkrivenje nam govori jasno, da crkva druge strane nosi tajnu tj. misteriju. Sama Katolička crkva naglašava da je misterija Trojstva izvor svih ostalih misterija! Naravno da je ta tačka centralna, jer odlučuje kojem Bogu se klanjamo!

Nebesko svetilište i 666

• “Umove vernika treba usmeriti na nebesku svetinju, u koju je Hristos ušao da učini pomirenje za Svoj narod.” {Ellen White: 1SM, p. 67}

• “Ispravno razumevanje službe u nebeskoj svetinji je temelj naše vere.” {Ellen White: Letter 208, 1906} 

• „Načini i sto od drveta sitima.“ {2. Mojsijeva 25,23}

• „I pokuj ga čistim zlatom, i načini mu venac zlatan unaokolo. I načini mu oplatu unaokolo s podlanice, i načini zlatan venac oko oplate.“ {2. Mojsijeva 25,24.25}

• „I metaćeš na sto hlebove, da su postavljeni svagda preda Mnom.“ {2. Mojsijeva 25,30}

• „I postavi ih u dva reda, po šest u jedan red, na čistom stolu pred Gospodom.“ {3. Mojsijeva 24,6}

U Starom Zavetu prikazan je sto sa 12 tankih hlebova u svetinji, koji predstavljaju 12 plemena. Taj sto je okružen zlatnim vencem, koji je  takođe okružen drugim većim zlatnim vencem. U  sredini stola leže 12 hlebova. Kada kruna ne stoji na glavi vladara, onda ono što ona okružuje ili na čemu stoji, predstavlja područje njegove vlasti. Da venac simboliše krunu i vlast, kao i žrtvu, mogli smo videti na Isusovom raspeću, kada su sotonine sluge Isusu stavili venac sa trnjem da bi ismevali Njegovu vladavinu nad svemirom. Julije Cezar je kao krunu nosio venac bez trnja. 

Sto u svetinji reprezentuje apsolutno sve, pošto je okružen sa dva zlatna venca, koji predstavljaju krune i vlast Boga Oca i Njegovog Sina Isusa. Takođe vidimo da je Isus po vladarskoj poziciji ispod Oca, zato što veći venac Očeve krune okružuje manji venac Isusove krune. Obojica su potpuni Vladari nad celim svemirom, jer su sva ostala stvorena bića i pod Ocem i pod Sinom.

Vladavinu samo njih Dvojice vidimo u samom Otkrivenju, jer je tu opisan nebeski saziv nakon pobede nad grehom! Zašto onda Isus još uvek nosi ime Jagnje, kao deo plana spasenja? Zato što će zauvek zadržati ljudsku prirodu i ožiljke kao sećanje na Njegovu žrtvu i pobedu nad grehom!

• „I više neće biti nikakve prokletinje; i presto Božji i Jagnjetov biće u njemu; i sluge Njegove posluživaće ga.“ {Otkrivenje 22,3}

Ako je Bog – Trojstvo, a ne Bog Otac, onda Isus ima dvostruku egzistenciju, jer sa jedne strane „postoji u Bogu Trojstvu“, a sa druge strane je Božije Jagnje! Ako je sveti Duh Bog, zašto ne sedi na prestolu, koji je ovde opisan nakon završene misije spasenja? Iskrenim proučavaocima Biblije je jasno koliko je lažna nauka o Trojstvu i matematički besmislena, jer broj 2 ne znači 3! Tvrdnje da je i sveti Duh ipak prisutan ali ne u tom obliku je tragična jer Biblija ne govori o dva trona, niti o tri trona, već samo o jednom koji Bog Otac deli sa svojim Sinom.

Ova istina je razjašnjena kroz 12 hlebova, koji simbolišu vlast Boga Oca i Sina, 12 plemena Starog Zaveta, te i 12 plemena Novog Zaveta iz Otkrivenja. 12 plemena predstavljaju Božji narod na zemlji. Isto tako kroz prisutnost 12 plemena u oba Zaveta dobijamo potvrdu da se ovde radi o večnom principu nebeske vladavine, a ne samo o privremenoj simbolici žrtvenog sistema Starog Zaveta. 

Ti tanki hlebovi su poređani u 2 skupa sa po 6 hlebova, čime vidimo da Otac i Sin kao 2 Bića dele vlast i zajedno vladaju nad Božjim narodom, i da Isus nad Božjim narodom ima isti autoritet vlasti kao i Otac. 12 hlebova su podeljeni u dva skupa tj. 2×6=12 a ne u 3 tj. 3×4=12, zato što Biblija ne uči Trojstvo i tri Božanska Bića na prestolu. Zašto je 12 hlebova podeljeno u dva skupa? Ne postoji nijedan drugi odgovor, osim da postoje samo 2 Božanska Bića i Vladara.  Zašto ne postoje 3 venca? Zašto u Psalmu 110,1 iz Starog Zaveta na prestolu sede samo Otac i Sin?

• „I namesti sto u šatoru od sastanka na SEVERNU stranu šatora pred zavesom.“ {2. Mojsijeva 40,22}

• „A govorio si u srcu svom: izaći ću na nebo, više zvezda Božjih podignuću presto svoj, i sešću na gori zbornoj na strani SEVERNOJ; izaći ću u visine nad oblake, IZJEDNAČIĆU  se s Višnjim.“ {Isaija 14,13.14}

Da ova dva venca zapravo simbolišu krune i vlast Oca i Sina vidimo i kroz činjenicu da taj sto stoji upravo na severnoj strani, kao i Božji presto na nebu, koji je takođe na severnoj strani! Sa druge strane vidimo da sam Sotona želi da otme Bogu presto na severnoj strani, koji je upravo simbolisan ovim stolom sa 2×6 hlebova. Na koji način Sotona svoju želju da se izjednači sa Svevišnjim prenosi na simboličko područje? Samo kroz dodavanje treće gomile od 6 hlebova, da bi time pred celim svemirom „pokazao“ da i on ima jednak autoritet kao sam Bog!

Ne postoji drugi način tumačenja ovog dela, bez obzira koliko to pokušavali! Iz tog razloga, nije slučajno da naši teolozi simboliku o podeli 12 hlebova u dve grupe od 6 ili 2 venca uopšte ne uče na fakultetu, slično kao što i rabini ne dobijaju obrazovanje o knjizi proroka Danila, jer bi ih odvela ka istini o Isusu. U pokušajima neprijatelja da se izjednači sa istinitim Bogom možemo razumeti, zašto on želi treću gomilu od 6 hlebova kao znak moći i vlasti. Kao falisifikat on unosi treći broj 6, kao treći skup hlebova u svetinji.

Očev i Sinov broj, Sotona je stopio u broj 66. Na to je pridodao i svoj broj 6 te je sebe izjednačio sa Višnjim. Tako je Sotona načinio svoj broj 666. Neprijatelj želi da zaslepi neutvrđene ljude da je i on Bog i da ima istu moć kao i pravi Bog. Sotona je stopio Očev broj 6, Hristov broj 6, i svoj broj 6 u jednu cifru 666 i tako načinio Trojstvo! Očev broj 6 i Sinov broj 6 se ne stapaju u jednu cifru 66, jer bi to tada značilo Dvojstvo. Bog nije Dvojstvo! Ne postoji jedan Bog: Otac i Sin.

Izraz: jedan Bog se uvek i isključivo odnosi samo na Oca! Mi vidimo iz celokupne Božje reči da Sin uvek uzdiže Oca, i iako je bio jedno sa Svojim Ocem u mislima, namerama, ciljevima, nikada nije hteo da se izjednači sa Njim. Sto sa hlebovima otkriva da je Otac veći od Sina (’… jer je Otac Moj veći od Mene.’ Jovan 14,28), time što Očev venac okružuje i veći je od Sinovljevog venca, dok dva jednaka reda hlebova pokazuju da su Otac i Sin jedno po prirodi, po karakteru, po namerama.

• „Hristos, Reč, jedinorodni od Boga, je bio jedno sa večnim Ocem – jedno u prirodi, u karakteru, u nameri – jedino Biće Koje je moglo ući u sve savete i namere Božje.“ {Ellen White: PP, p. 34}

• „Koji, ako je i bio u obličju Božjem, nije se otimao da se uporedi s Bogom; nego je ponizio Sam Sebe…” {Filibljanima 2,6.7}

Sotona je taj koji želi da se izjednači sa Višnjim, koji hoće da nam usadi laž u misli, u veru, u nauku, da je jedan Bog: Otac, Sin i sveti Duh. Na taj način stvara Trojstvo. Kao slika tog Trojstva te šestice bivaju spojene u jedan broj 666. Kod živog Boga se te šestice ne spajaju! Svaki skup hlebova stoji za sebe na stolu i oni se ne stapaju u jedan broj. Jasno su odvojeni Očevi hlebovi na stolu od Hristovih i ta dva skupa se ne smeju označiti brojem 66.

• „I uzmi belog brašna, i ispeci dvanaest kolača, svaki kolač da bude od dve desetine efe. I postavi ih u dva reda, po šest u jedan red, na čistom stolu pred Gospodom.“ {3. Mojsijeva 24.5.6}

U Svetoj Božjoj Reči nalazimo broj 666, gde je jasno naznačeno da je to broj zveri. Broja 66 nema nigde u Božjoj Reči i Duhu Proroštva.

• „Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je broj čovekov i broj njen šest stotina i šezdeset i šest.“  {Otkrivenje 13,17.18}

Sada možemo da prepoznamo, da upravo broj 666, tj. Trojstvo priznaje Lucifera kao „Boga“, kao što i svetkovanje nedelje priznaje njega za „Boga“ i on dobija molitve na zemlji. Simboličan presto, sto sa krunama i hlebovima, stoji kao i pravi nebeski presto na severnoj strani i simboliše Božju i Isusovu moć i vladavinu. Pošto Sotona želi da preuzme moć i vladavinu, i on donosi svojih 6 hlebova na severnu stranu. To je našlo potpuno ispunjenje kako u trostrukom Božanstvu neznabožačkih religija, tako i u palom Hrišćanstvu, sa proširenim brojem 6+6 u trojstvo – 666.

• “I čuh broj zapečaćenih, sto i četrdeset i četiri hiljade zapečaćenih od sviju kolena sinova Izrailjevijeh; Od kolena Judina dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Ruvimova dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Gadova dvanaest hiljada zapečaćenijeh;Od kolena Asirova dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Neftalimova dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Manasijina dvanaest hiljada zapečaćenih;Od kolena Simeunova dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Levijeva dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Isaharova dvanaest hiljada zapečaćenih; Od kolena Zavulonova dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Josifova dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Venijaminova dvanaest hiljada zapečaćenih.“ {Otkrivenje 7,4-8}

12 plemena u Otkrivenju, koja čine broj od 144.000 izabranih tj. zapečaćenih  potvrđuje još jednom, da 66, dva reda od 6 hlebova iz Starog Zaveta imaju svoju važnost i za današnje vreme, a ne samo kao žrtvena simbolika. 12 plemena u Otkrivenju, koja čine broj od 144.000 izabranih tj. zapečaćenih  potvrđuje još jednom, da 66, dva reda od 6 hlebova iz Starog Zaveta imaju svoju važnost i za današnje vreme, a ne samo kao žrtvena simbolika. Posebno duboki opis 12 plemena sa brojem od 12.000 po svakom plemenu želi da stavi akcenat na to da postoji samo jedan Božji narod. Ta plemena nisu ni tada postojala nego su bila, osim Judinog i Venijaminovog plemena, istrebljena. Negacija Trojstva dobija širi opis još jednom potvrdom na drugi način. U Otkrivenju dobijamo opis 7 hrišćanskih zajednica, gde one čine samo jednu Božju zajednicu, jer samo jedan Bog ima samo jednu hrišćansku zajednicu a ne bezbroj različitih crkava:

• „Sedam zvezda jesu anđeli sedam crkava; i sedam svećnjaka koje si vidio jesu sedam crkava.“ {Otkrivenje 1,20}

I Stari Zavet potvrđuje Isusove reči da kao Ženik ima samo jednu crkvu kao jednu nevestu:

• „I učiniću, te će iz gradova Judinih i s ulica Jerusalimskih nestati glasa radosna i glasa vesela, glasa Ženikova i glasa nevestina; jer će zemlja opusteti.“ {Isaija 7,34}

Dodatni opis 7 Duhova, koji kao simbolika jednog svetog Duha izlaze od Božjeg prestola i preko Isusa odlaze u ceo svemir, takođe znači samo broj 1, kao i jedna crkva od 12 plemena ili od 7 svećnjaka. Tako još jednom možemo videti zašto i Duh Proroštva objašnjava da na nebu postoje tri sile, i to Očeva, Isusova, i sila od Njih proizilazećeg svetog Duha.Ni na jednom mestu u celoj Bibliji ne vidimo jasnije potvrdu da sveti Duh direktno proizilazi od Oca i Sina, i ne sedi na prestolu kao Božansko Biće.

• „I od prestola izlažahu munje i gromovi i glasovi; i sedam žižaka ognjenih gorahu pred prestolom, koje su sedam Duhova Božjih.“ {Otkrivenje 4,5}

Ko sedi na prestolu, kao Osoba od Koje izlazi sveti Duh? Sam Bog Otac:

• „I kad daše životinje slavu i čast i hvalu Onome što seđaše na prestolu, što živi va vek veka.“ {Otkrivenje 4,9}

• „Gledah dokle se postaviše prestoli, i Starac sede, na Kom beše odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao čista vuna, presto Mu beše kao plamen ognjeni, točkovi mu kao oganj razgorio.“ {Danilo 7,9}

Zašto Isus nije Taj, Koji sedi na prestolu? Zato što Otkrivenje Njega opisuje kao Jagnje, Koje dolazi kod Oca, Onoga Koji sedi na prestolu, i kao Onoga, Koji svetoga Duha šalje u ceo svemir:

• „I videh, i gle, nasred prestola i četiri životinje, i posred starešina Jagnje stajaše kao zaklano, i imaše sedam rogova, i sedam očiju, koje su sedam duhova Božjih poslanih po svemu svetu. I dođe i uze knjigu iz desnice Onoga što seđaše na prestolu.“ {Otkrivenje 4,9}

• “Duh je Duh Božji i Duh od Hrista, Duh je isti bez obzira da li se govori u odnosu na Boga ili Hrista. …Mi ponovo čitamo o „sedam Duhova Božjih poslanih po celom svetu“ Oktrivenje 1,4; 3,1; 4,5; 5,6. To je bez pitanja jednostavan opis svetog Duha u toj formi kao znak Njegove savršenosti i potpunosti. Ali da je Osoba (Biće), On bi teško mogao da bude opisan na ovaj način. Mi nismo nikad pročitali o sedam Bogova ili sedam Hristosa.“ {Uriah Smith, Review & Herald, October 28, 1890}  

Ovo je bilo verovanje starih Adventista! Bog na nekoliko načina potvrđuje istinu sa različitim simbolima. Uprkos takvoj objavi istine iz više perspektiva dolazi do njenog odbijanja, zato što se Biblija proučava u ponosu znanja, a ne ponizno na kolenima sa molbom da Bog otkrije istinu! Kod papstva, kao žene tj. pale crkve dolazi do dva načina simboličkog opisa gde se isto tako koriste brojevi 7, 10 (tj. 10-3) i 12:

• “I stadoh na pesku morskome; i videh zver gde izlazi iz mora, koja imaše sedam glava, i rogova deset, i na rogovima njezinim deset kruna, a na glavama njezinim imena hulna.“ {Otkrivenje 13,1}

• “I uvede me duh u pusto mesto; i videh ženu gdje sedi na zveri crvenoj koja beše puna imena hulnih i imaše sedam glava i deset rogova.“ {Otkrivenje 17,3}

Tih 10 rogova predstavljaju simbol trijumfa nad Božjom crkvom, koja je u Bibliji predstavljena sa brojem sedam, time što je od 10 rogova, tadašnjih 10 neznabožačkih naroda koji su osvojili Rim i prihvatili staro-apostolsko Hrišćanstvo. 3 plemena je predstavljalo posebnu odbranu od Trojstva u vidu Arijanske nauke, koje je Papa radi toga istrebio.

Današnju laž, da je Arije odbijao Isusovo Božanstvo je napisana od strane pobednika, koji je napisao istoriju po svojoj želji te time prekrajao istorijske činjenice. Današnjih 10 rogova označava da Papa ni danas ne dopušta odbranu istine, da po svojoj moći koju uživa, ima 3 izvađena – preuzeta roga, tako da ima kontrolu i nad 7 rogova – Hrišćanstvom. Nažalost, on ima kontrolu i nad Adventizmom, preko svojih Jezuita koji su preuzeli dobar procenat vrhovnog vođstva naše crkve.

• „Potom videh u utvarama noćnim, i gle, četvrta zver, koje se trebaše bojati, strašna i vrlo jaka, i imaše velike zube gvozdene, jeđaše i satiraše, i gažaše nogama ostatak, i razlikovaše se od svijeh zveri pređašnjih, i imaše deset rogova. Gledah rogove, i gle, drugi mali rog izraste među onima, a tri prva roga iščupaše se pred njim; i gle, oči kao oči čovečje behu na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari.“ {Danilo 7,7.8.}

To nam pomaže da potpuno prepoznamo, zašto se Papa po proroku Danilu uzdigao upravo iznad 7 rogova, a Otkrivenje potvrdilo da je nad njima i ostao, sa vlašću nad svih 10 rogova, kao što je i Sotonina želja bila da se izdigne iznad Boga. 

Tri plemena – 3 isčupana roga, koji su kao Arijanci stajali na putu širenja nauke o Trojstvu, su bili Vandali, Heruli i Ostrogoti. Oni su u početku kao i svih ostalih 7 naroda prihvatili i preuzeli staro neuprljano Hrišćanstvo. Heruli su kao i njihov vođa Flavije Odokar (433–493), prvi Italijanski kralj, imali arijanska verovanja i retko su se mešali u poslove crkve. Ostrogoti na čelu sa Teodorihom Velikim (454–526), uživali su slobodu veroispovesti koja se do tada nije praktikovala. Poslednji  kralj Vandala, Gelimer (480–553), posle velike bitke koja je označila krah kraljevstva, morao je odbiti ponuđen utešni čin “Patricij“, jer se nije mogao odreći svoje Arijanske vere:

• “Prema Gelimeru se časno ophodilo i dobio je velike posede u Galiciji. Ponuđen mu je čin patricija ali ga je morao odbiti jer nije bio voljan promeniti svoju Arijansku veru. {Catholic Encyclopedia (1913), Volume 15, Vandals}

Isključivo jedina grupa, koja je tada prihvatila Trojstvo je bila samo uzak krug oko Rimskog biskupa u istom gradu! Već ta činjenica bi iskrene ljude morala da dovede do dubokog razmišljanja, kao što je i jedan od najvažnijih pionira objasnio:

• “Doktrina o Trojstvu je prihvaćena na savetu u Nikeji 325. godine. Ova doktrina uništava Božju ličnost i ličnost Njegovog Sina Isusa Hrista našeg Gospoda. Sramotne mere kojima je ono nametnuto crkvi koje se pojavljuju na stranicama crkvene istorije, može postići da se svaki vernik u tu doktrinu posrami.“ {J.N. Andrews, March 6, 1855, Review & Herald, vol. 6, no. 24, page 185}

Biskup Arije je na nivou organizacije tj. vođstva zvanične teologije vodio veliku bitku za istinu protiv neznabožačkog cara Konstantina, koju je nažalost na Nikejskom koncilu 325. godine izgubio. Sa druge strane, većina vernika u narodu je to odlučno odbila, tako da je i na kongresu u Carigradu 381. ponovo pokušano nametanje Trojstva. Ovaj put  je prošlo nešto uspešnije, iako primarno samo u okviru Rimske biskupije. Tek nakon uništenja ova 3 naroda, konačno je svaki otpor ugašen, a lažna doktrina je trijumfovala!

Tako jasna, iz više uglova potvrđena istina – šta je 666, dobija suprotstavljanje od strane filozofa. Mnogi Teolozi u svojoj „farisejskoj mudrosti“, argumentuju da je u Novom Zavetu broj 666 napisan na Grčkom jeziku,  koji na tom jeziku ne znači 3 cifre sa brojem 6 jedna pored druge – već tri cifre druge vrednosti,  600 + 60 + 6 . Samim tim, povezanost sa 6+6 hlebova čine nemogućom. No, u tom stihu stoji da taj broj možemo razumeti samo sa mudrošću:

• „Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njenog. Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je broj čovekov i broj njen šest stotina i šezdeset i šest.“  {Otkrivenje 13,17.18}

Pitanje:

Ako ovde već stoji i piše da taj broj ima matematičku tj. aritmetičku vrednost 666, zašto se traži mudrost da bi ga izračunali? Pošto Papa drži titulu „Vicarius Filii Dei“, te ogroman broj Protestanata shvata da ona znači 666, takvo otkriće sigurno ne predstavlja mudrost poslednje manjine na kraju vremena. Kada sagledamo istorijske činjenice, možemo videti da je broj na grčkom jeziku – 666, najavio broj zveri koja dolazi a koja još nije postojala, u vreme kada je grčki jezik bio dominantan. Ta zver, Papa, i njegovo ime na Latinskom „Vicarius Filii Dei“ potiče iz vremena Rimskog carstva, kada je latinski jezik bio dominantan. 

Time vidimo da je broj 666 na grčkom bio samo opisna najava latinskog brojčanog sistema, koji time jedini može biti uzet kao baza računanja i otkrivanja broja 666. Računanje na latinskom jeziku, iz latinskog imena papske titule „Vicarius Filii Dei“ daje puno brojeva, koji sami nemaju nikakvo proročko biblijsko značenje, ali kao suma daju broj 666. Kao najvažniji detalj, u ovom slučaju stoje doslovne tri cifre 6 jedna pored druge. Zato je argumentacija sa tumačenjem Grčkog jezika bez temelja.

Ime, „Vicarius Filii Dei“, koje stoji na Papinoj Tiari, mora po Otkrivenju sadržati broj 666, koji nije ime već „broj imena njezina“, po većini prevoda u svetu. To je izvod iz tog imena koje samo upućuje na to ime, ali ne nosi iste karakteristike kao samo ime. Broj 666 nije celo ime tj. titula, zato što nisu sva latinska slova u „VICARIUS FILII DEI“ oznaka za broj, već samo neka slova predstavljaju istovremeno i broj, čijom sumom dobijamo broj 666. Iz tog razloga je besmisleno obrnuti i reći da broj 666 znači „Vicarius Filii Dei“, i da time deo Papinog imena postavimo na mesto trećeg načina klanjanja zveri – broj 666.

Vicarius Filii Dei = 666 666 ≠ Vicarius Filii Dei

Kako titula „Vicarius Filii Dei“ pripada Papinom imenu? Oznaka „Papa Vicarius Filii Dei“ predstavlja njegovo celo ime, čiji je deo broj 666. Titula je uvek deo imena i pripada imenu, kao npr. „Profesor“ ili „Doktor“, te uvek stoji pored imena. Zato je i Papina titula deo drugog a ne trećeg uslova:

• „Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig (nedelju), ILI ime zveri (Papa – Vicarius Filii Dei), ILI broj imena njezina (666).“ {Otkrivenje 13,17}

Kako možemo da izračinamo broj zveri i njenog žiga?

Jedna od oficijelnih titula pape je:

“Vicarius Filii Dei” = “Zastupnik Božjeg Sina”

Kada sumiramo ova latinska slova, dobijamo:

V=5 I=1 C=100 A=0 R=0 I=1 U=5 S=0 112 

F=0 I=1 L=50 I=1 I=1 53 

D=500 E=0 I=1 501 

112+53+501 = 666 

Svi reformatori u srednjem veku su bili složni da je papstvo Antihrist (1. Jovanova 2,18…), koje Biblija predstavlja kao:

-Mali rog {Daniel 7,8…}, koji istrebljuje svece i menja vremena i zakone

-Zver iz mora {Otkrivenje 13,1…}, koja će na kraju srednjeg veka dobiti smrtnu ranu, i koja će u poslednjim danima biti izlečena i dobiti silu.

Zato dolazi do pokušaja da se papina titula premesti u treći deo ILI, da bi onda taj broj označavao Papu a ne Trojstvo. Sa druge strane Biblija kaže da ćemo izgubiti večni život, ako prihvatimo nedelju tj. žig, ILI Papu tj. njegovu vlast i ekumenizam, ILI 666 kao treći uslov i da time 666 mora biti posebna tačka! Dovoljno je pasti samo na jednom od ta tri uslova i izgubiti večni život, kada bude došlo to vreme. Pošto jasno čitamo rastavni veznik – ILI, potpuno je besmisleno da ćemo izgubiti spasenje ako prihvatimo papu ILI papu, što današnja teologija donosi kao posledicu. 

Ime Papa kao i titula „Vicarius Filii Dei“ označavaju Papinu moć a ne dva različita uslova! Proročanstvo o broju 666 se ispunilo tako što je Sotona u formi Trojstva uneo laž, prihvaćenu od većine Hrišćana, da je „i on Bog i da mu pripada molitva“. Takođe činjenica da je 666 broj izračunat iz papinog imena pokazuje da Trojstvo potiče od pape a ne iz Biblije. To smo mogli videti u istoriji hriscanstva.

• „Slavoljubivim veličanjem samog sebe i odbijanjem da se potčini Isusovom autoritetu, Sotona je nagovestio da je protiv Božje vladavine.“ {Ellen White: EW, p. 145.2}

Ellen White je napisala u Ranim Spisima da je Luciferova želja na nebu bila da postane jednak Ocu i Sinu. Ona je videla i da Lucifer čak i kod trećeg Isusovog dolazka, neće priznati da je otac laži da bi čak i pred sopstveno uništenje mogao nepokajane ljude zavesti u besmislenu bitku protiv Boga i novog Jerusalima. 

Zato se on i danas sakriva iza formulacije Trojstva, kao „treće Božansko Biće“, da bi i on dobio molitve, šta se na žalost u međuvremenu dešava i u delu Božjeg naroda. Sve češće se može čuti da se neki u molitvi direktno obraćaju svetom Duhu kao Bogu, argumentujući da u Bibliji ne piše ništa protiv toga. Isus kaže sa druge strane potpuno jasno, i to da „ovako stoji pisano“. Isus nas uči da svoje molitve upućujemo Ocu našem Koji je na nebesima (Matej 6,9-13), a apostol Pavle Isusov savet upotpunjava rečima:

• „Zahvaljujući za svašta u ime Gospoda našega Isusa Hrista Bogu i Ocu!“ {Efescima 5,20}

Zar nije čudno da u celoj Bibliji sa stotinama stranica koja opisuje sve faze istorije,  pre greha,  za njegovo vreme, i nakon njegovog uništenja, ni na jednom jedinom mestu ne stoji ni trag nauke o molitvi svetom Duhu? Da je sveti Duh – Božansko Biće, bilo bi stvarno čudno. Nažalost, umesto da se Božja reč prihvati u poniznom duhu, mlaka Laodikeja ima uspavani um, koji olako prihvata objašnjenja sa katedre i ne proučava Reč. 

Bog je najavio – a preko Ellen White potvrdio, da kada je Jezekilj gledao kroz rupu hrama kako se vođe klanjaju idolima, da se ove reči odnose direktno na nas, što je kroz Trojstvo došlo do potpunog ispunjenja. Mi znamo da su fariseji bili teološki daleko bolje obrazovani nego bilo koji današnji profesori teologije, da su čak znali napamet ceo Stari Zavet i mnoge spise. Uprkos tome oni nisu bili u stanju da shvate najosnovniju istinu, iako je već i Stari Zavet sadržao celu poruku plana spasenja! 

Zato je i današnja situacija ista, tj. još gora, jer ni najviša telološka titula ne znači dokaz razumevanja te tematike. Zato je Isus morao uzeti najobičnije ribare, koji su u svojoj poniznosti kroz silu svetog Duha dobili potpunu istinu koju su dalje objavili.

Matej 28,18,19 je 325. godine promejen u pravcu Trojstva

1. Jovanova 5,7 je tek 1516. godine promenjena u pravcu Trojstva

Jovan 14,16-20 ko je taj drugi Utešitelj?

76 biblijskih razloga zašto Trojstvo ne postoji

Adventistička crkva:

Ove neoborive činjenice pobornici Trojstva u adventističkoj crkvi ponovo odbacuju argumentom pokazujući dela od dva-tri biskupa mnogo pre Nikejskog sabora, u kojima ovaj stih stoji u modernoj formi. Ovom metodom bi mogli  dokazati da su Adventisti verovali u istočnjačku verziju svetog Duha po dr Kellogg-u, ili da su apokrifi ispravna nauka! 

Otpad nikada ne dolazi iznenada. Ako su gore pomenuti biskupi zastupali tadašnje verovanje, zašto je na Nikeji većina prisutnih biskupa imala arijansko verovanje i odbijala Trojstvo? Zašto je ono uz velike napore potpuno prošlo tek kasnije 381. godine u Konstantinopolju? Zašto prof. Prescott 1919. nije mogao probiti nauku o Trojstvu ako smo u to već verovali?  Naišao je na protivljenje od strane većine teološkog vođstva Generalne Konferencije.

James White, poznat kao najveći protivnik nauke o Trojstvu je prema tvrdnji „originalnih“ tekstova navodno koristio upravo taj stih na krštenjima, bez otpora od strane EGW. Kada bi to bilo istina, to bi značilo da je James White sa jedne strane verovao u jedno a radio suprotno! Da li danas zaista imamo originalne dokaze, da su se Adventisti pre 1888, kada je EGW definitivno izgubila poslednje ostatke uticaja, zaista krštavali u ime Trojstva?

Šta je Ellen White napisala u retkom originalu u čije ime se krštavamo?

• „Ali uz jasnije svetlo, radosno su prihvatili Isusa kao svojeg Otkupitelja i tada je došlo i do promene u njihovim obavezama. Primanjem čistije vere došlo je i do odgovarajuće promene u njihovom životu. Kao zalog ove promjene i priznanja vere u Hrista, oni su se krstili u Isusovo ime.“ {Ellen White Tha Acts of the Apostles, p. 285} 

• „Poslije divnog otkrivenja svetog Duha na dan Duhova Petar je pozvao narod na pokajanje i krštenje u ime Hristovo, za oproštenje greha i rekao je: Primićete dar svetog Duha…..“ {Ellen White: Acts 2:38.39 and GC ix.2} 

• „A Petar im reče: pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijeha; i primićete dar svetoga Duha.“ {Dela Apostolska 2,38}

„A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa.“ {Dela Apostolska 19,5} 

Nijedan stih niti citat Božjeg Proroka ne može da suproti drugim stihovima i citatima, jer onda ne potiču od Boga! A ako samo jedan stih kao Matej 28,19 suproti celoj Bibliji, onda definitivno nije original. To što kod Ellen White stoji beznačajan broj originalnih citata znači samo da je neprijatelj imao veći uspeh u uklanjanju njenih originala i umetanje svemu suprotnih falsifikata!

Postoje mnogi dokazi o tome koliko je citata izbačeno iz njenih knjiga, a koliko uneto od strane infiltriranih slugu druge strane. Pošto to ne sme da nas obeshrabri da ostavimo Bibliju i Duh Proroštva, najosnovniji kriterijum je da uz molitvu prepoznamo da li je neki stih ili citat zaista originalan, tj. da li se on uklapa i slaže sa svim ostalim iz Biblije i Duha Proroštva. Poruka u Mateju 28,19 je primer disharmonije sa SVIM ostalim stihovima o krštenju u Bibliji. Sama Ellen White takođe poručuje da falsifikat njenih citata i svedočanstava postoji:

• „Bez obzira šta bi došlo kao manipulacija mojih svedočanstava, to se dešava kroz ljude koji sebe smatraju autorizovanim, ali ne poznaju Boga“ {Ellen White: 1SM, p. 73, Ms 4, 1883}

• “Ako Svedočanstva (spisi) nisu u harmoniji sa Božjom reči, onda ih odbacite (p.p: jer su falsifikat).“ {Ellen White: 5T, p. 691}

ADVENTISTI + PAPSTVO = TROJSTVO

Izjave u jednom KATOLIČKOM časopisu i enciklopediji:

• „Ali PROTESTANSKE CRKVE su i same PRIHVATILE DOGME kao što je TROJSTVO za koje NE POSTOJI precizan izvor U Jevanđeljima.“ {Life Magazine: Oct. 30 1950, p. 51, Graham Greene, The Assumption of Mary}

• „Formulacija “JEDAN BOG U TRI OSOBE” NIJE bila čvrsto utemeljena, svakako ne potpuno asimilovana u život Hrišćana i njihovu veru PRE KRAJA 4. veka. Ali upravo ta je formulacija uzela prava na titulu trinitarijanske dogme. Medju APOSTOLSKIM ocima, NIJE BILO ničeg ni izdaleka približnog takvom mentalitetu ili perspektivi.” {New CATHOLIC Encyclopedia: 1967, Vol. XIV, p. 299}

Adventisti:

• „Adventisti Sedmoga Dana su u HARMONIJI sa kredom donešenim na saboru u Nikeji (325. godine) kao i sa dodatnim tumačenjem vere, koja se tiče svetog Duha, donešenim u Konstantinopolju (381. godine).“ {G. W. R.: A Brief Introduction to their Beliefs} 

Stari Adventisti i Ellen White: 

• „Samo jedno Biće u svemiru pored Oca nosi Božansko ime, i to je Njegov Sin, Isus Hristos.“ {James Edson White: The Coming King, p. 27, 1913}

• „Izjave i argumenti nekih naših propovednika u njihovim pokušajima da dokažu, da je i sveti Duh isto tako individua kao Bog Otac i večni Sin Hristos, su me zapanjile i čine me često tužnim.“ {Letter from William C. White to H. W. Carr April 30th 1935}

Ellen White je proročki najavila, da će njen sin William White OSTATI na istini:

• „Pokazano mi je, takođe, da moj sin W. C. White treba biti moj pomoćnik i savetnik, i da će Gospod  pustiti duha mudrosti i zdravog razuma na njega. Bilo mi je POKAZANO da će ga Gospod voditi, i DA NEĆE SKRENUTI SA PUTA, jer će prepoznati vođstvo svetog Duha. Uverenje mi je dato“…“Gospod će biti tvoj učitelj. Sretaćeš se sa prevarnim uticajima; dolaziće u mnogim formama, kroz PANTEIZAM i druge forme otpada; ali idi kuda ću te voditi, i bićeš bezbedan. Staviću SVOG Duha na tvog sina, i osnažiću ga da obavlja svoj posao. On ima duh poniznosti. Gospod ga je odabrao da obavlja bitan posao u Njegovom delu.” {Ellen White: Selected Messages Book 1, pp. 54, 55

Jedan od najvažnijih pionira J. Andrews, čije ime nosi najveći adventistički univerzitet, je napisao:

• „Doktrina o TROJSTVU je prihvaćena na savetu u Nikeji 325. godine. OVA DOKTRINA UNIŠTAVA LIČNOST BOGA i Njegovog SINA ISUSA Hrista našeg Gospoda. Sramotne mere kojima je ono nametnuto crkvi, koje se pojavljuju na stranicama crkvene istorije, može postići da se svaki vernik u tu doktrinu postidi.“ {J.N. Andrews: RH, March 6, 1855} 

Ellen White je 1906. godine jasno i direktno potvrdila STARU istinu iz gornjeg citata:

• „Neko ko širi pogrešne nauke i doktrine je LAŽOV. Onaj, koji ODBIJA LIČNOST BOGA i Njegovog SINA ISUSA Hrista odbija Boga i Hrista. Ako ono, što ste čuli na POČETKU, ostane u vama, ostaćete u Ocu i Sinu. Ako i dalje slušate i verujete u istinu o Ličnosti  Oca i Sina, koju ste PRVO PRIHVATILI, bićete ujedinjeni sa Njima u ljubavi.“ {Ellen White: Ms 23, 8. February 1906} 

• „Uveravam ih da je poruka koju ona (EGW) danas nosi ona ista koju je nosila 60 godina svog javnog propovedanja.” {Ellen White: RH, July 26, 1906 par. 20}

Šta je zaista bilo njeno verovanje?

• „Narod dolazi nepripremljen za posetu BožjEG (Očevog) svetog Duha.“ {Ellen White: 5T, p. 162}

• „Mi hoćemo svetog Duha, koji je Isus Hristos.“ {Ellen White: Letter 66, April 10, 1894, par. 18}

• „Hristos, Reč, jedinorodni Božji Sin bio je jedno sa večnim Ocem – jedno po prirodi, karakteru i namerama – JEDINO Biće u CELOM SVEMIRU Koje je moglo da zna sve (Očeve) Božje planove i odluke.“  {Ellen White: Velika Borba, GC, “The Origin of Evil“ 1888, p. 493}  

• „Ovo dotiče SVEPRISUTNOST   I S U S O V O G   D U H A,  koji je nazvan UTEŠITELJ. Postoje mnoge neshvatljive TAJNE, koje ne mogu da razumem ili ne želim da razjasnim. One su za mene ali i za tebe previše visoke. Kod nekih tačaka je ĆUTANJE ZLATO.“ {Ellen White: 14MR, June 11, 1891, p.179.2}

• „Hristos, Reč, jedinorođeni Božji SIN, bio je jedno s večnim OCEM, jedne prirode, karaktera i namere, JEDINO BIĆE koje je moglo sudelovati u svim Božjim (Bog Otac) namerama i savetovanjima.“ {Ellen White: PP, p. 34.1}

Uprkos UPOZORENJU da je ćutanje zlato, Isusov Duh je proglašen trećim Bogom koji ne postoji! Ellen White je najavila uništenje istine kroz uticaj katoličke crkve:

• „Videla sam nominalnu CRKVU i nominalne ADVENTISTE kao Judu, kako će nas ZAVESTI ka KATOLICIMA da prihvatimo njihov uticaj i da ustanemo PROTIV ISTINE.“ {Ellen White: Spalding Magan Unpublished Testimonies, p. 1}

• „SLEDIĆE pravac sličan onome od Rimskih KATOLIKA.“ {Ellen White: 9MR, p.179 Letter 53, 1894}

• “Naloženo mi je da kažem našim ljudima da neki ne uviđaju kako đavo ima jedno sredstvo za drugim i sprovodi ih na neočekivane načine. Sotonini zastupnici će smisliti načine da od svetaca naprave grešnike. GOVORIM vam SADA, da će se, KADA odem na POČINAK, dogoditi VELIKE PROMENE. Ne znam kada ću biti uzeta, zato želim da sve UPOZORIM na ĐAVOLOVE lukave planove. Želim da svi naši ljudi znaju da sam ih pre smrti ozbiljno upozorila.“ {Ellen White: Manuscript 1, 24. February 1915} 

• „Ti ljudi su govorili uporno: „BOG JE SA NAMA. Mi stojimo u SVETLOSTI. Mi imamo ISTINU.“ Istraživala sam ko su ti ljudi, i rečeno mi je, da su to PROPOVEDNICI I VOĐE, koji su sami ODBACILI SVETLOST, i koji sami ne žele, da drugi to shvate.“ {Ellen White: EW, p. 240.2} 

• „Mi još uvek slušamo da je glas KONFERENCIJE GLAS Božji. Svaki put kada sam to čula, mislila sam da je to gotovo HULA. Glas konferencije bi trebao da bude Božji glas, ali on to NIJE.“ {Ellen White, 16LtMs, Ms 37, 1901, par.18}

• „Hiljade imaju pogrešno viđenje o Bogu i svojstvima Njegovog Bića. Oni jednako služe LAŽNOM BOGU kao obožavatelji Vala.“ {Ellen White: RH, December 03, 1908, par. 2} 

• „Jedno je sigurno i biće jako skoro prepoznato, i to da će VELIKI OTPAD, koji se RAZVIJA biti SVE JAČI i VEĆI. To će tako ići dalje, sve dok Bog sa usklikom ne dođe sa neba.“ {Ellen White: Testimonies, Series B, No.7, S. 57 & NYI February 7, 1906, par. 1}

• „Studirajte 9. glavu knjige JEZEKILJA. Ove reči ĆE se DOSLOVNO ISPUNITI.” {Ellen White: Letter 106, 1909}

• „Osnivači tog sistema (otpada) će ići u gradove, i beležiće začuđujuće uspehe.“ {Ellen White: 1AB206  1 AB206 1SM 204.2; FG1.215.2}

Proročka najava velikog otpada se potpuno ispunila. Izjava bivšeg predsednika Generalne Konferencije, oca od Ted Wilson:

• „Istinito je da je POSTOJALO VREME u postojanju ADVENTISTA sedmog dana, kada je bilo prihvaćeno ANTIKATOLIČKO gledište, a izraz hijerarhija korišćen u negativnom kontekstu, da bi se time nazvala papska forma crkvene vladavine. To gledište naše crkve nije u stvari bilo ništa drugo nego izraz jednog široko prihvaćenog ODBIJANJA PAPSTVA kod konzervativnih protestantskih crkava krajem prošlog i početkom ovog (20.) veka, koji su sada, barem što se tiče ADVENTISTIČKE crkve bačeni na SMEĆE ISTORIJE.“ {Neil Wilson: EEOC vs PPPA and GC, Civil Case #74-2025 CBR 1975}

Taj današnji „napredak“ „razumevanja“ u stvari predstavlja povratak Vavilonu i njegovim lažnim naukama! Zato nije ni čudo da je naša crkva jedna od najaktivnijih na ekumenskim sastancima (gde se slavi Trojstvo) organizovanim od strane katoličke crkve! Bog nam je kroz Svoju reč uputio potpuno suprotnu poruku:

• -„I čuh glas drugi s neba koji govori: IZIĐITE iz nje, narode moj, da se ne pomiješate u grijehe njezine, i da vam ne naude zla njezina.“ {Otkrivenje 18,4}

Izjave oficijelnih adventističkih teologa o „razvoju“ našeg verovanja:

• „1930. godina je predstavljala jednu dodatnu prekretnicu u oblikovanju adventističkog verovanja…Uz ZAOBILAŽENJE PUNOG ODBORA GENERALNE KONFERENCIJE je u godišnju knjigu 1931. godine dospeo nacrt 22 fundamentalna verovanja (Fundamental Beliefs), koji je pripremljen od strane urednika Francis M. Wilcox-a zajedno sa tri druga teologa, među kojima je bio i predsednik Generalne Konferencije Charles H. Watson. Prema izjavi adventističkog istoričara LeRoy E. Froom-a, IZA te AKCIJE IZNENAĐENJA stojala je namera da se izbegne otpor tradicionalnih krugova vodstva crkve. Nova verzija, koja se nije implicitno podrazumevala kao čvrsto formulisan credo je po PRVI PUT sadržavala PRIZNANJE TROJSTVA i iskazivala se kroz veliku hristocentričnost. Decenijski uticaj Uriah Smith-a i njegovih sledbenika je time bio savladan. 1932. godine je sledilo preuzimanje fundamentalnih verovanja u novo kreiranu knjigu crkve. Ona su dobila još veću snagu, zato što je POSTALA MERILO merilo pripreme za KRŠTENJE.“ {ADVENTECHO Deutschland, April 1998, Seite 11+12}

• „TEK nakon smrti starije generacije adventističkih teologa se „razumevanje“ TRINITARIJANSTVA moglo potpuno PROBITI, a PRVI PUT je formulisano 1931 godine u našim Fundamental Beliefs. 1944. godine su sve antitrinitarijarne i semiarijanske izjave iz štampanih knjiga od Uriah-e Smith-a, ukoliko su kasnije štampane, promenjene ili uklonjene.” {Prof. M. Böttcher} 

• „Kako jedna struja rasuđivanja ide, ILI su SU PIONIRI GREŠILI i današnja crkva je u pravu, ILI su pioniri bili u pravu a DANAŠNJA CRKVA je OTPALA od Biblijske istine.“ {Woodrow Whidden, Jerry Moon, John Reeve: The Trinity, p. 190}

• „VEĆINA PIONIRA ADVENTISTA NE bi danas mogli da postanu ČLANOVI Adventističke crkve, u svakom slučaju ne pre nego što bi se složili sa 28 tačaka verovanja crkve. Oni bi npr. ODBILI tačku 2 „TROJSTVO“. {George Knight: „Es war nicht immer so“ Seite 13, Ministry October 1993 p.10}

„ADVENTISTIČKO“ TROJSTVO?                                                                    

Da li je tvrdnja da „adventističko“ Trojstvo ne predstavlja katoličkog slepljenog Boga tj. formu Trojstva drugih crkava, i da je „jedino adventističko Trojstvo „ispravno“, jer „ne“ sadrži učenje o trojedinom Bogu nego samo verovanje u Oca, Sina i svetog Duha“ istinita? Ova tvrdnja suproti činjenicama: Tačka 2 verovanja Adventističke Crkve pod naslovom ´Trojstvo´ sadrži istu veru u JEDNOG trojedinog slepljenog Boga kao i kod drugih crkava:

• -„Postoji JEDAN BOG: Otac, Sin i Sveti Duh, zajednica tri lica iste večnosti. BOG je besmrtan, svemoćan, sveznajuć, iznad svega i svuda prisutan. ON je beskonačan i prevazilazi moć ljudskog shvatanja, ali ipak poznat preko otkrivanja o SEBI. ON je večno dostojan da GA sva stvorenja poštuju, obožavaju i da MU služe.“

Izrazi „JEDAN“ i „TROJEDINI“ poseduju nakon dublje analize identično značenje, zato što oba pojma opisuju istog JEDNOG fuzioniranog Boga Trojstva u kojem se nalazi lažni Bog sveti Duh! U Bibliji i EGW tekstovima izraz „JEDAN tj. JEDINI Bog“ označava UVEK Boga Oca a NIGDE jednog slepljenog trojstvenog „Boga“:

• -„Neka misionari krsta objave da postoji JEDAN Bog, i JEDAN Zastupnik između Boga i ljudi, Koji je Isus Hristos, Sin beskonačnog Boga.“ {Ellen White: 1888 Materials, p. 886, 1891} 

• -„Oni će imati eksperimentalno poznanje JEDINOG PRAVOG Boga I Isusa Hrista Koga je On poslao.’’ {Ellen White: SW, Oct. 25,1898} 

Pored „argumenta“ o različitosti naziva „JEDAN BOG“ (koji obuhvata tri Bića) u adventističkoj crkvi, nasuprot nazivu „TROJEDINI BOG“ u mnogim drugim crkvama, se isto tako uzimaju i tačke verovanja adventističke crkve 3,4 i 5 gde se Otac, Sin i sveti Duh eksplicitno opisuju kao posebna Bića. Ali i pale crkve isto tako imaju i verovanje i u tri Bića, nezavisno od toga, da li to stoji ili ne stoji u listi njihovih verovanja, jer se to podrazumeva. Poenta svega nije samo pitanje opisa (od strane adventističkih teologa) verovanja u tri Božanska Bića, nego učenje da su Oni DEO tog JEDNOG tj. trojedinog Boga. Takođe su i „argumenti“ o „dualnosti prirode“ (koji se koriste pri „tumačenju“ biblijskih stihova i citata Ellen White, koji posebno jasno pokazuju da Trojstvo nije istina) potpuno besmisleni, jer jedno apsolutno isključuje drugo! 

Da li je ovaj tekst napad na našu crkvu, ili jedno opravdano upozorenje, koje predstavlja našu dužnost pred Bogom?

• „A kada učitelji i ljudi na VLASTI na vodećim pozicijama, kroz zbunjujuće duhovne ideje i IZVRNUTA tumačenja, vode duše od svetlosti, da li onda treba da ĆUTIMO, iz straha da njihov uticaj sprečimo, dok se duše OBMANJUJU?“ {Ellen White:  ChL, p. 62.1}

• „Ako li se pravednik odvrati od pravde svoje, i stane činiti bezakonje, i Ja mu podmetnem na što će se spotaći, te pogine, a ti ga NE OPOMENU, on će poginuti sa svoga greha, i neće se pomenuti pravedna dela njegova što je činio, ali ću KRV NJEGOVU iskati IZ TVOJE RUKE. Ako li ti opomeneš pravednika da ne greši pravednik, i on prestane grešiti, on će živeti, jer primi opomenu, i ti ćeš sačuvati dušu svoju.“ {Jezekilj 3, 20.21}

• „Bog će podići mudre OSOBE (pojedince), koji će te ISTINE VRATITI NAZAD na njihovo mesto, koje im po Božjim planovima pripada.“ {Ellen White: SpTB02 51.2}

Zašto te osobe trebaju da vrate istinu nazad, ako smo mi postepeno prepoznali sve dublju i širu „istinu“? Naša današnja crkva se nalazi u istom stanju otpada kao za vreme proroka Ilije, kada su samo 7000. ljudi iz tog velikog naroda ostali verni pravom Bogu. Upravo iz tog razloga naša crkva nije dobila pozni dažd, jer je to nemoguće ukoliko verujemo u lažnog Boga Trojstva i time odbijamo PRVU ZAPOVEST!

• „Ja svečano objavljujem ozbiljnu opomenu crkvi, da ni jedan od dvadeset čija se imena nalaze na listi članova crkve, ne bi bio spreman da završi svoj život na zemlji, jer bi bio bez Boga i bez nade kao i drugi grešnici u ovom svetu.“ {Ellen White: DC 52.4, 1893}

Trojstvo nije biblijska nauka i potiče direktno od paganskih religija!

Ovaj tekst je isečak iz knjige Prva Zapovest ILI Trojstvo? – Enciklopedija Dokaza Starih Pregaženih Istina Svih Područja u kojoj svi citati stoje dodatno i na engleskom jeziku