Da li su tvrdnje, da je današnje verovanje u crkvi “NAPREDAK” u spoznaji “ISTINE” ispravne?
- „Jedno je sigurno i biće jako skoro prepoznato, i to da će VELIKI OTPAD, koji se RAZVIJA biti SVE JAČI i VEĆI. To će tako ići dalje, sve dok Bog sa usklikom ne dođe sa neba.“ {Ellen White: Testimonies, Series B, No.7, S. 57 & NYI February 7, 1906, par. 1}
- „Bog će podići mudre OSOBE (pojedince), koji će te ISTINE VRATITI NAZAD na njihovo mesto, koje im po Božjim planovima pripada.“ {Ellen White: SpTB02 51.2}
Kako je teklo (postepeno) oficijelno odbacivanje gornje istine? Šta se desilo 1931. godine?
Tačke 1 i 2 oficijelnog verovanja su 1872. i 1914. godine bile identične. 1872. godine nije postojao ni jedan trag verovanja u Trojstvo! I upravo to je bilo naše verovanje 1914, a ne jedan članak o Trojstvu iz 1913. godine od jednog od vođa otpada, Francis McLellan Wilcox-a, koji se danas uzima kao „dokaz“, da smo još za vreme Ellen White prihvatili Trojstvo.
Godine 1919. je među vodećim teolozima u GK došlo do prvog pokušaja oficijelnog uvođenja Trojstva, predvođenog od strane starešina Prescott-a, Lacey-a i Daniells-a. Taj pokušaj je tada od strane većine teologa bio odlučno odbijen!
Prodor je došao tek 1931. godine, nakon što je većina starih pionira umrla. Tada je nauka o Trojstvu usvojena decentno i poluoficijelno. Jedan od glavnih nosilaca uvođenja Trojstva bio je Francis M. Wilcox, podržan između ostalih od strane predsednika GK Charles H. Watson-a i dr Froom-a u pozadini, koji je taj zadatak dobio od strane vodstva generalne konferencije.
Dr Froom je tada bio u najužem timu za pripremu 22 tačaka verovanja i jedan od ključnih teologa iz kruga generalne konferencije. On je kasnije sam napisao, da su tada uklonjene „pogrešne“ nauke o Bogu. U njegovoj knjizi ´Movement of Destiny´ stoji, da do tada u literaturi pisanoj od strane adventističkih teologa nije postajalo ništa o temi Trojstva:
- “Mogu li da dam jedno iskreno priznanje? Kada su me, negde između 1926. i 1928. naše vođe pitale da održim seriju predavanja na temu svetog Duha, kojim bih pokrio severno američku uniju propovedničkih instituta 1928, našao sam da, osim neprocenjivih uputa iz Duha Proroštva, praktično nije postojalo ničega u našoj literaturi koje bi poduprlo Bibliju na ovom ogromnom polju. Nije bilo prethodnih knjiga na ovu temu u našoj literaturi.” {Dr. LeRoy Edwin Froom: Movement of Destiny, page 322-324, 1971}
- “Sledeći neizbežan korak je bio da naše nauke budu „uniformisane“. To je zahtevalo korekture naše STANDARDNE literature i uklanjanje delova koje sadrže i uče „pogrešne“ nauke o Bogu.“ {Dr. L. Froom: Movement Of Destiny p. 422, 1971}
- “1930. godina je predstavljala jednu dodatnu prekretnicu u oblikovanju adventističkog verovanja…Uz zaobilaženje punog odbora Generalne Konferencije je u godišnju knjigu 1931. godine dospeo nacrt 22 fundamentalna verovanja (Fundamental Beliefs), koji je pripremljen od strane urednika Francis M.Wilcox-a zajedno sa tri druga teologa, među kojima je bio i predsednik Generalne Konferencije Charles H. Watson. Prema izjavi adventističkog istoričara LeRoy E. Froom-a, iza te akcije iznenađenjastojala je namera da se izbegne otpor tradicionalnih krugova vodstva crkve. Nova verzija, koja se nije implicitno podrazumevala kao čvrsto formulisan credo je po prvi put sadržavala priznanje Trojstva i iskazivala se kroz veliku hristocentričnost. Decenijski uticaj Uriah Smith-a i njegovih sledbenika je time bio savladan. 1932. godine je sledilo preuzimanje fundamentalnih verovanja u novo kreiranu knjigu crkve. Ona su dobila još veću snagu, zato što su postala merilo pripreme za krštenje.“ {Adventecho, April 1998, Seite 11+12}
- “Tek nakon smrti starije generacije adventističkih teologa se „razumevanje“ trinitarijanstva moglo potpuno probiti, a prvi put je formulisano 1931 godine u našim Fundamental Beliefs. 1944. godine su sve antitrinitarijarne i semiarijanske izjave iz štampanih knjiga od Uriah-e Smith-a, ukoliko su kasnije štampane, promenjene ili uklonjene.” {M. Böttcher}
Šta je zamenilo uklonjenu staru istinitu veru u jednog Boga Oca i Njegovog Sina Isusa? Upravo ono što je danas oficijelno adventističko učenje, a to je Trojstvo. Jedan otpad je kao lopta snega koja se sa vrha brega sve brže kotrlja nadole i postaje sve veća, rušeći sve pred sobom, što se u ovom slučaju doslovno ispunilo.
Kada u donjim tekstovima iz liste naših verovanja uporedimo fundamentalne tačke vere od 1914. pa do današnjih dana, videćemo postepeno produbljenje otpada Trojstva. Još i 1931. godine je ostala vera da je Isus doslovni Sin, što se danas odbija i negira.
Adventist Yearbook 1872. i 1914:
- 1: ”Da postoji JEDAN BOG, lično, duhovno Biće, Stvoritelj svih stvari, svemoćan, sveznajući, i večan; Neograničen u mudrosti, svetosti, pravdi, dobroti, i milosti; nepromenjiv, i svugde prisutan Svojim predstavnikom, svetim Duhom.” {Adventist Yearbook 1914, p. 293, docs.adventistarchives.org/docs/YB/YB1914__B.pdf}
- 2: “Da postoji JEDAN GOSPOD Isus Hrist, Sin večnog Oca, KROZ Koga je On stvorio sve stvari, i kroz Koga one postoje; da je On uzeo na Sebe prirodu čoveka, za otkupljenje naše pale rase; da je boravio među ljudima, pun blagodati i istine, živeo naš primer, umro na žrtvu za nas, bio podignut za naše opravdanje, uznet na visinu da bude naš jedini Posrednik u svetinji na nebu, gde, kroz pomirujuće zasluge svoje krvi, On osigurava pomilovanje i oproštaj za sve koji uporno dolaze Njemu; i kao završni deo Svog rada kao sveštenika, pre nego što uzme Svoj presto kao Car, On će učiniti veliko pomirenje za grehe svih takvih, i njihovi gresi će onda biti izbrisani (Dela 3:19) i odneseni iz svetinje, kao što je prikazano u službi levitskog sveštenstva, koje je nagovestilo službu našeg Gospoda na nebu.” {Adventist Yearbook 1914, p. 293, docs.adventistarchives.org/docs/YB/YB1914__B.pdf}
Adventist Yearbook 1931:
- 2: “Da se Božanstvo, ili Trojstvo, sastoji od večnog Oca, ličnog, duhovnog Bića, svemogućeg, sveprisutnog, sveznajućeg, neograničenog u mudrosti i ljubavi; Gospoda Isusa Hrista, Sina večnog Oca, kroz Koga su sve stvari stvorene i kroz Koga će spasenje svih otkupljnih biti postignuto; svetog Duha, treće osobe Božanstva, velike regenerišuće sile u delu otkupljenja.” {Adventist Yearbook 1931, p. 377, docs.adventistarchives.org/docs/YB/YB1931__B.pdf}
Šta je 1980. godine postalo zvanična nauka adventističke crkve, i predposlednji korak napuštanja istine na ovom području?
- 2: “Postoji JEDAN Bog: Otac, Sin i sveti Duh, jedinstvo tri Lica iste večnosti. Bog je besmrtan, svemoćan, sveznajući, iznad svega i svuda prisutan. On je beskonačan i prevazilazi moć ljudskog shvatanja, ali ipak poznat preko svojih otkrivenja o Sebi. On je večno dostojan da ga sva stvorenja poštuju, obožavaju i da mu služe.“ {SDA: Tačka verovanja 2}
U gornjim rečima možemo da prepoznamo, da se taj „JEDAN Bog“ sastoji od tri „Boga“, dok sa druge strane u Bibliji i spisima EGW samo Bog OTAC nosi titulu ´JEDAN Bog´!
Poslednji korak otpada decentno sadrži DIREKTNU MOLITVU LAŽNOM „BOGU“ SVETOM DUHU, jer u toj novoj listi verovanja za njega stoji identičan opis kao i za Boga Oca i Sina Isusa. Jednom istinitom Bogu pripada i molitva! Kod te najnovije liste verovanja je tačka 2 o jednom „fuzioniranom“ Bogu zadržana, uz dodatak novih tačaka 3,4 i 5, gde po prvi put eksplicitno stoji nebiblijski naziv „BOG“ večni DUH:
- 5: “Bog večni Duh bio je aktivan sa Ocem i Sinom prilikom stvaranja, utelovljenja i otkupljenja. On je nadahnjivao pisce Svetog pisma. On je ispunjavao Hristov život silom. On privlači i ubeđuje ljudska bića, a one koji se odazovu, obnavlja i preobražava u Božji lik. Poslat od Oca i Sina da bude stalno sa Njegovom decom, On daje duhovne darove Crkvi, opunomoćuje je da svedoči za Hrista, i u skladu sa Svetim pismom, uvodi je u svaku istinu.“ {SDA: Tačka verovanja 5}
Mnogi Adventisti su prihvatili taj novi izraz „Bog večni Duh“, a neki su, kao logična posledica, počeli da se direktno mole „Bogu“ svetom Duhu, što predstavlja direktan prestup prve zapovesti! U celoj Bibliji i Duhu Proroštva ne postoji ni jedno jedino mesto gde stoji „Bog“ sveti Duh, nego samo sveti Duh ili Duh BoŽJI! Isto tako ne postoji ni jedna jedina reč o molitvi svetom Duhu, niti se u celoj istoriji Adventista iko ikada molio svetom Duhu!
Ali da je uopšte moguće, da je došla tako velika fundamentalna promena, a da EGW to nije najavila? Ellen White je kao Božji prorok naravno poslala upozorenje:
- “Naloženo mi je da kažem našim ljudima da neki ne uviđaju kako đavo ima jedno sredstvo za drugim i sprovodi ih na neočekivane načine. Sotonini zastupnici će smisliti načine da od svetaca naprave grešnike. Govorim vam sada, da će se, kada odem na počinak, dogoditi VELIKE PROMENE. Ne znam kada ću biti uzeta, zato želim da sve upozorim na đavolove lukave planove. Želim da svi naši ljudi znaju da sam ih pre smrti ozbiljno upozorila.“ {Ellen White: Manuscript 1, 24. Feb. 1915}
Ovaj tekst je isečak iz knjige Prva Zapovest ILI Trojstvo? – Enciklopedija Dokaza Starih Pregaženih Istina Svih Područja u kojoj svi citati stoje dodatno i na engleskom jeziku