Šta je to hula na svetoga Duha?
Isus je lično rekao:
- „Zato vam kažem: svaki greh i hula oprostiće se ljudima; a na Duha svetog hula neće se oprostiti ljudima. A ko reče reč na Sina čovečeva, oprostiće mu se; a koji reče na svetoga Duha, ne će mu se oprostiti ni na ovome svetu ni na onome.“ {Matej 12, 31.32}
Ukoliko zaista na treće Biće, to bi značilo da je sveti Duh iznad Oca i Sina, što već samo po sebi pobija nauku o Trojstvu tri jednaka Boga, jer je Isus rekao da je samo hula na svetog Duha neoprostiva. Dole vidimo da se hula na svetoga Duha odnosi lično na Oca i Isusa!
Isus je u donjem stihu opisan kao Anđeo Božji, na Kojeg zapravo dolaze hulni napadi. Već u sledećem stihu dobijamo produbljenje, da je Taj Božji Anđeo sam Isus!
- “Evo Ja šaljem Anđela Svojega pred tobom da te čuva na putu, i da te odvede na mesto koje sam ti pripravio. Čuvaj Ga se i slušaj Ga (Njegov glas), nemoj da GA RASRDIŠ, jer vam NEĆE OPROSTITI jer je Moje ime u Njemu. Nego ako Ga dobro uzaslušaš…“ {2. Mojsijeva 23,20-22}
- “Izrael je sačuvan Božjim čudom svakog dana njihovog putovanja kroz pustinju. Moćni Anđeo koji je išao pred njima je bio (već tada!) Sin Božji.” {Ellen White, 1SP, p. 318, 1870}
- “Ali u prestupu čoveka su Obojica, Otac i Sin su bili obeščašćeni.” {Ellen White: Signs of the Times, December 12, 1895 par. 7}
- “Ko je lažljivac osim onog koji odriče da Isus nije Hristos? Ovo je antihrist, koji se odriče Oca i Sina.“ {1. Jovanova 2, 22}
Zašto sveti Duh nije pomenut tj. obeščašćen u gornjem citatu kada bi zaista bio treće Božansko Biće? Zato što sama Biblija kaže da je sveti Duh Božji Duh, kao što je ljudski duh deo čoveka, a ne posebno biće.
- „Koji dakle odbacuje, ne odbacuje čoveka nego Boga, Koji je dao svetoga Duha Svojega u vas.“ {1. Solunjanima 4,8}
- „U svakoj tuzi njihovoj On beše tužan, i Anđeo (Isus), Koji je pred Njim, spase ih. Ljubavi Svoje radi i milosti Svoje radi On ih izbavi, i podiže ih i nosi ih sve vreme. Ali se odmetaše i žalostiše sveti Duh Njegov.” {Isaija 63,9.10}
Isto tako i u donjim stihovima iz Dela Apostolskih 5. poglavlja, gde je zapisan događaj o Ananiji i Safiri, kada pažljivo pročitamo celi tekst, stoji potpuno jasno, da je Duh kome su bile upućene laži bio Duh od Gospoda (Gospodnji).
Kada se izaslanik ili Duh jednog nosioca vlasti tretira bez poštovanja, ko onda biva uvređen ili slagan? Pa naravno, onaj od koga taj Duh ili predstavnik i dolazi.
Zato je Bog i bio lično slagan i uvređen, pošto je Duhu koji proizilazi iz Njega, kroz kojeg je Sam svugde prisutan, bila upućena laž.
Ovde je napisano i dodatno razdvajanje u dve rečenice (Dela 5,3.4) da shvatimo da kada slažemo svetom Duhu time smo u stvari slagali samom Bogu, a da ne bi istovremeno pomislili da je sam sveti Duh taj Bog!
- „A Petar reče: Ananija! zašto napuni Sotona srce tvoje da slažeš Duhu svetome i sakriješ od novaca što uze za njivu?…. Ljudima nisi slagao NEGO (lično) BOGU (Ocu)…. A Petar joj reče: zašto se dogovoriste da iskušate Duha GOSPODNJEGA?“ {Dela Apostolska 5,1-9 izvod}
Zašto u gornjem stihu ne stoji da je Ananija slagao Bogu svetom Duhu? Prvo je napisano da je slagao svetom Duhu, a tek onda u kasnijoj rečenici piše da je u stvari slagao lično svemogućem Bogu!
Mi ne smemo da izvadimo samo jedan deo teksta iz konteksta i da ga izolovano protumačimo, kao i druga mesta u Svetom Pismu. Mi Božju reč moramo da istražujemo sa iskrenim srcem uz molitvu, i uz uklapanje jednog mesta sa celim ostatkom Biblije i Duha Proroštva.
Zato nam i gornji stih kao i citati pre toga potvrdjuju tu istinu, jer u njima ne piše „Bog sveti Duh“ nego Gospodnji Duh, i da je Ananija laganjem (Božjem) svetome Duhu u stvari slagao samom Bogu!
Mi smo mogli da pročitamo, da su upravo Bog Otac i Isus kroz hulu direktno i lično uvređeni, i da za taj greh ne postoji oprost! Isus je u stvari kazao, da neko može reći nešto protiv Njega, zato što mu fali istina ili je nije razumeo.
Ali istovremeno, kada se neko preda prisutnosti svetog Duha kao direktnog Božjeg glasa u nama, koji mu bez zaobilaznog puta pokazuje istinu kroz misli, a ta osoba uprkos tome, bez mogućnosti izgovora, rastući radi protiv Boga i savesti, gazi Njegovu istinu i vodi druge u istom pravcu, na kraju postaje hulnik.
Da nije tako, onda bi Isus Sam suprotio Svojim drugim izjavama!
Hula je isto i stalno prisutno i rastuće odbijanje prve zapovesti, iako je postojalo puno prilika prihvatanja prave istine o Trojstvu, i kroz to odbijeno ukazanje slave i časti jedinom pravom Bogu, Bogu Ocu iz prve zapovesti.
Ovaj tekst je isečak iz knjige Prva Zapovest ILI Trojstvo? – Enciklopedija Dokaza Starih Pregaženih Istina Svih Područja u kojoj svi citati stoje dodatno i na engleskom jeziku