Da li su tvrdnje, da je današnje verovanje u crkvi „NAPREDAK“ u spoznaji „ISTINE“ ispravne?
- „Jedno je sigurno i biće jako skoro prepoznato, i to da će VELIKI OTPAD, koji se RAZVIJA biti SVE JAČI i VEĆI. To će tako ići dalje, sve dok Bog sa usklikom ne dođe sa neba.“ {Ellen White: Testimonies, Series B, No.7, S. 57 & NYI February 7, 1906, par. 1} „One thing it is certain is soon to be realized,—the great apostasy, which is developing and increasing and waxing stronger, and will continue to do so until the Lord shall descend from heaven with a shout.”
- „Bog će podići mudre OSOBE (pojedince), koji će te ISTINE VRATITI NAZAD na njihovo mesto, koje im po Božjim planovima pripada.“ {Ellen White: SpTB02 51.2} “But the Lord will raise up men of keen perception, who will give these truths their proper place in the plan of God.”
Stara istina:
Da li za Božansko Biće postoji iskušenje? Sa kakvom ljudskom prirodom je Isus imao iskušenja? Adamova priroda „pre“ pada?
Isus je na zemlji u LIČNOSTI bio 100% Bog, a 100% čovek u okviru smrtne prirode i podložan iskušenjima, kao i svaki čovek. Imati Božansku TELESNU prirodu ispod ljudske haljine znači ne biti podložan iskušenjima:
- „Nijedan kad se kuša da ne govori: Bog me kuša; jer se Bog NE MOŽE zlom ISKUŠATI, i On ne kuša nikoga“ {Jakovljeva Poslanica 1,13}
Biblija nam pokazuje razliku između telesnog tela, tj. ljudske telesne prirode, i duhovnog tela, tj. Božanske telesne prirode:
- “Ima telo telesno, i ima telo duhovno.“ {1. Korinćanima 15, 40-47}
Zašto postoji razlika između te dve vrste tela?
Zato što su upravo palo ljudsko telo i priroda, koje je Isus preuzeo 100%, inficirani virusom greha i time naginju ka grehu. To naravno ne znači postojanje konkretnog greha, jer se i bebe, iako od rođenja zaražene tim virusom rađaju bez konkretnog greha. Isus je zato bio oslabljen telom jer u njemu nije bilo Božanske prirode niti je bio sa Adamovom prirodom pre pada u greh.
- “U njemu (Adamu) nisu postojali iskvareni nazori, niti sklonosti ka zlu, ALI kada je Hristos došao da se izloži sotoninim iskušenjima, On je nosio obličje grešnog tela.“ {Ellen White: ST, 17. October 1900}
- “On je uzeo na Sebe našu grešnu prirodu.“ {Ellen White: RH, 15. December 1896} „…He took upon him our sinful nature.“
- “On je na Sebe samog uzeo bolesnu, palu, uniženu i grehom zatrovanu prirodu.“ {Ellen White: YI, 20. December 1900}
- “I, kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u (ljudskom!) telu, opravda se u duhu, pokaza se anđelima, propovedi se neznabošcima, verova se na svetu, uznese se u slavi.“ {1. Timotiju 3,16}
- “Velim pak: po duhu hodite, i želja telesnih ne izvršujte. Jer telo želi protiv duha, a duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugome, da ne činite ono šta hoćete.“ {Galatima 5,16.17}
- “Po telu rođenom iz Davidovog potomstva.“ {Rimljanima 1,3}
- “Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu zatrudne mati moja sa Mnom.“ {Psalam 51,5}
- “Jer On zaista ne primi na sebe prirodu anđela, već On primi na Sebe prirodu semena Avramova.“ {Jevrejima 2,16}
- “Onoga koji nije znao greha Bog je učinio grehom za nas, da mi u Njemu postanemo pravednost Božja.“ {2. Korinćanima 5,21}
- “Ne samo da je učinjen telom, već je učinjen jednakim grešnom telu.“ {Ellen White: Letter 106, 1896}
- “Isus im je isto rekao [..], da će morati da uzme prirodu PALOG čoveka, i da Njegova snaga neće biti kao njihova.“ {Ellen White: 1SG, p. 25.1}
- “U obličju sličnom grešnom telu.“ {Rimljanima 8,3 } Čarnić
- “Jer što zakonu beše nemoguće, jer (Isus) beše oslabljen telom, posla Bog Sina Svojega u obličju tela grehovnoga, i za greh osudi greh u tijelu.“ {Rimljanima 8,3}
U boljim prevodima Biblije na drugim jezicima vidimo jasno da se ovde radi o Isusu Koji je oslabljen telom! Isus je pobedio apsolutno svako iskušenje, i opstao je kroz neprestanu zajednicu sa Svojim nebeskim Ocem bez ijednog greha. “Učinjen grehom“ je ista tajna kao i ona koja kaže da je Božji Sin mogao da umre.
Zato nije ni čudno da je vođa otpada dr LeRoy Froom 1957. u svojoj knjizi “Questions of Doctrine“ doneo momentalno prihvaćenu lažnu nauku da je Isus došao sa genetskom prirodom Adama pre pada u greh:
- “Hristovo telo i priroda u utelovljenju su bili drugačiji nego naši. On je bio izuzet od našeg genetskog nasleđa i uzeo je samo nepogrešivu Adamovu prirodu, kao što je bila pre pada.“ {Dr. LeRoy Froom; Questions of Doctrine, p. 383, and heading, p. 650}
To bi u stvari indirektno gotovo onemogućilo duboka iskušenja a time i pravu žrtvu na krstu, jer Adamovo telo nije imalo slabost ka grehu! Isus je kroz Svoje spajanje sa ljudskom, grehom degenerisanom, prirodom mogao umesto nas odoleti svakom grehu i umreti na krstu za naše prestupe.
Nakon Svog povratka na nebo je uzeo nazad Svoj Božanski život i prirodu koje je pre toga odložio tj. položio kod Oca. Duh Proroštva je jasan da Isus nije imao prirodu Adama pre pada u greh, jer nije ni izgledao kao Adam, niti je bio visok preko 3m kao Adam!
- “Kroz uzimanje ljudske prirode u njenom palom stanju, Hristos ipak nije na nikakav način učestvovao u grehu.“ {Ellen White: 1SM 256.1}
Kakva razlika između laži koje je dr Froom uneo u crkvu i istine koju je izneo Duh Proroštva!Isusovo telo je za razliku od Adamovog tela nosilo slabost ka grehu! Ako je Hristos uzeo obličje čoveka kako bi spasao čoveka, onda je morao da uzme i potpunu prirodu grešnog čoveka, jer je grešni čovek taj kojeg je On hteo da spase.
Nad prirodom bezgrešnog čoveka pre pada u greh, kakav je Adam bio u raju, smrt nije mogla vladati; na isti način ni nad Hristom smrt ne bi imala moći da nije uzeo na Sebe potpuno grešnu prirodu svih nas.
- “Zato beše dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i veran Poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne. Jer u čemu postrada i iskušan bi u onome može pomoći i onima koji se iskušavaju.“ {Jevrejima 2,17.18}
Ako je Isus u SVEMU bio kao braća, onda sigurno nije imao Adamovu prirodu pre pada u greh!
Posledice odbijanja Isusove žrtve i iskušenja
- “Mi ne možemo naći reči da prikladno objasnimo skori razvoj ideja koje neki imaju. One sadrže niti panteizma (mnogoboštva tj. dodatnih „Bogova“). Te ideje su tako pomešane sa istinom da je istina poništena. Te varljive teorije predstavljaju negiranje Božje ličnosti, Hristovog pomirenja (potpune smrti) i Njegovog rada u Svetinji. One oduzimaju vitalne principe koji su nas učinili zasebnim narodom.“ {Ellen White: Ms 8, 1914, Part 32}
Naši pioniri su učili celu istinu po principu „tako stoji pisano“! Nauka o Trojstvu na kamufliran i hulan način pobija Isusovu žrtvu, koja je bila vrhunac Božje ljubavi i centralni deo rata između dobra i zla! I ne samo to. Božja priroda je kao što svi znamo savršena, i za nju ne postoji nikakvo iskušenje u bilo kom aspektu.
Da Isus nije Svoju Božansku prirodu ostavio kod Oca, Njegova iskušenja i pobeda nad svakim grehom bi bili nepotrebni ili samo simbolički, što bi Njegov boravak na zemlji učinilo potpuno besmislenim!
Mi svi znamo da je Isus imao mnogo jača iskušenja i borbe nego bilo ko od ljudi, kao npr. u pustinji, i da je zato provodio cele noći u molitvi sa Svojim Ocem. Pri tome je Lucifer pred celim svemirom optužio našeg Stvoritelja da je „diktator“, pošto od slabih ljudi traži ono što i Sam bez Svoje Božanske prirode „ne bi“ mogao da sprovede. Isus je kroz Svoj život na zemlji kao čovek bez greha dokazao da Bog nije diktator i da ne zahteva nemoguće.
Vidimo koliko je lažna nauka o Trojstvu opasna, pošto ona uništava i taj jasni dokaz. Pošto činjenica konkretnih iskušenja razbija tvrdnju da je Isus na zemlji imao i Božansku prirodu, jer Ona nema slabost ka grehu, kao najnoviji „nastavak“ dolazi i tvrdnja, da bi „i“ Sam Bog teoretski „mogao“ da zgreši, ali da to ne radi „zato“, „jer“ je sa Svojom savršenom prirodom jači od greha.
Kakva hula i produbljenje otpada! Greh je odvajanje od Boga, sa grešnim životom i smrću kao posledicama! Izvrtanje ove istine pokazuje Sotoninu želju da se Bog skloni sa Svog prestola i izjednači sa slabim, palim i stvorenim bićima!
Još jedan od najčešćih „argumenata“ za tu nebiblijsku nauku je tvrdnja da je Isus „samo“ na zemlji imao „simboličan status“ Sina, i da naziv Sin dotiče samo vreme Njegovog boravka na zemlji.
U stvari to učenje indirektno i skriveno uklanja mogućnost Isusove žrtve, i predstavlja prvi korak na hulnom putu mnogih teologa, koji umesto da sa poniznošću prihvate jasnu staru i ponovljenu istinu koju nam Bog pre kraja vremena milosti sve jače objavljuje, traže sve dublje i bezbožnije argumente da ne bi bili „pobeđeni“.
Upravo su to radili i Fariseji, koji su na kraju zaista i shvatili Njegovo Božanstvo, ali su Ga sa svojim ponosom i kroz hulu, stvrdnutih srca, ipak odveli na krst.
To je otišlo tako daleko da su čak i od Boga presečenu zavesu u svetinji nad svetinjama, rascepljenu nevidljivom rukom u precizno ravnoj liniji od gore prema dole, koja je bila jako teška, oko 8cm debela i 18m visoka, koju ljudska ruka ne bi mogla na takav način da preseče, samo zakrpili, da bi mogli da rade dalje kao da se ništa nije dogodilo!
Takva zavesa, koja je kroz puno godina postala izuzetno tvrda, nije mogla biti prosečena ljudskom rukom ili mačem u tako kratkom vremenu. Osim toga, potpuno ravna linija reza je bila potpuno nemoguća.
Ova zavesa može predstavljati naše srce u pobuni protiv Boga, koje pred krstom treba da bude posečeno Rečju Božjom i očišćeno.
Iz tog razloga je zaista neshvatljivo da je Sotona, uprkos tako jasnoj istini, mogao da zavede većinu Božjeg naroda, i navede ih da odbiju Isusovu žrtvu, i da se mole još jednom lažnom Bogu! Isus je pokazao Svoju bezgraničnu ljubav, zato što je za nas rizikovao sve.
Da je popustio i najmanjem grehu, On Svoju odloženu Božansku prirodu ne bi mogao da dobije nazad!
- “Cena našeg otkupljenja ne može biti shvaćena sve dok otkupljeni ne budu stajali sa svojim Otkupiteljem pred Božjim prestolom. Dok se slava večnoga doma bude razvijala pred našim ushićenim čulima, setićemo se da je Isus sve to ostavio zbog nas, da nije postao samo Izgnanik iz nebeskih dvorova, već da se zbog nas izložio opasnosti neuspeha i večnog gubitka. Tada ćemo položiti svoje krune pred Njegove noge i zapevati „dostojno je Jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jačinu i čast i slavu i blagoslov. (Otkrivenje 5,12).” {Ellen White: DA, p. 131.2}
- “Božji gnev bi došao na Hrista kao što je došao na Adama. Hristos i crkva bi bili bez nade.” {Ellen White: ST, June 9. 1898, see also 1SM, p. 256}
- “Setite se da je Hristos sve rizikovao; “iskušan kao što smo mi” On je rizikovao i Svoje večno postojanje u zavisnosti od ishoda konflikta.” {Ellen White: GCB, December 1. 1895 ‘Seeking the Lost’}
- “Da je jedan jedini greh zaprljao Njegov karakter, kamen nikad ne bi bio otklonjen sa vrata Njegove kamene odaje, i svet sa svojim teretom krivice bi propao.” {Ellen White: Ms. 81, 1893, p. 11, Diary entry for Sunday, July 2, 1893, Wellington, New Zealand}
Ovde jasno i nedvosmisleno vidimo da je Isus radi nas potpuno odložio Svoju Božansku prirodu, da bi mogao da umre za nas. Bio je podložan iskušenjima koja su kod Božanske prirode nemoguća i time stavio Svoje Božansko Biće i večnu egsistenciju na kocku!
Upravo je strašno što se i tako bezgranična ljubav sa spremnošću na tako neshvatljivo dubok rizik odbija, i daje se tvrdnja, da su se ovi citati odnosili „samo“ na Isusa kao Sina u telu, ali da bi se On i kod pada „vratio“ nazad na nebo, a „jedini“ gubitak bi bili pali ljudi, i ta haljina ljudskog tela.
Ovo je potpuna suprotnost Božjoj reči koju Njegov Prorok otkriva!
Takvo pogrešno tumačenje toliko jasnih citata stavlja fokus isključivo na ovu zemlju, a istiniti plan spasenja obuhvata celi svemir!
Da je Isus pogrešio, ceo svemir bi bio izgubljen! Bog Otac bi bio okrivljen od strane sotone da je nepravedan, jer zakon koji je propisao nije zakon ljubavi, jer čak ni Njegov Sin to nije mogao da održi!
Mi ne možemo ni blizu zamislimo šta bi bilo da Isus nije pobedio! Ova borba je velika – svemirska borba između dobra i zla, između Hrista i sotone!
U ovoj borbi je Hristos izvojevao pobedu ne samo za nas, već i za Oca, za Njegov zakon, za celi svemir, za sva bića koja nisu podlegla sotoninom lukavstvu!
Biblija jasno potvrđuje kosmičku dimenziju sukoba:
- “I posta rat na nebu. Mihailo i anđeli Njegovi udariše na aždahu, i bi se aždaha i anđeli njeni. I ne nadvladaše, i više im se ne nađe mesta na nebu. I zbačena bi aždaha velika, stara zmija, koja se zove đavo i Sotona, koja vara sav vasioni svet, i zbačena bi na zemlju, i anđeli njeni zbačeni biše s njom. I čuh glas veliki na nebu koji govori: Sad posta spasenje i sila i carstvo Boga našeg, i oblast Hrista Njegovog; jer se zbaci opadač braće naše, koji ih opadaše pred Bogom našim dan i noć. I oni ga pobediše krvlju Jagnjetovom i rečju svedočanstva svog, i ne mariše za život svoj do same smrti.” {Otkrivenje 12,4-11}
- “… jer bismo gledanje i svetu i anđelima i ljudima.” {1. Korinćanima 4,9}
Kroz sve citate u knjizi možemo videti da je i nauka o Dvojstvu, sa dva Božanska Bića bez ikakve razlike, i bez Isusovog doslovnog rođenja i smrti kao večnog Sina, pogrešna, i u stvari samo skraćena varijanta Trojstva.
Gornji tekst predstavlja isečak iz donje knjige, u kojoj se svi citati od Ellen White nalaze paralelno i na engleskom jeziku:
Adventisti – Prva Zapovest ILI Trojstvo – Goran Šušljić 283 stranice DOWNLOAD PDF